Uvid u tekstove, pesme i druge materijale koji predstavljaju sâmu srž jevrejske duhovne prakse i tradicije i koji svojom (mantričkom) snagom i lucidnošću uspevaju da inspirišu na kreativan duhovni i intelektualni rad. Radi se o tekstovima religioznog i mističnih karaktera, o pričama velikih pisaca, ali i onih manje znanih, koje istorija nije adekvatno prepoznala i zapamtila u liku, ali svakako jeste u bezvremenom delu koje je za njima ostalo da živi u večnosti. Kao takva, blistava, često su tumačena te rado prisvajana i van originalnog jevrejskog konteksta i judaizma, utičući na uspostavljanja mnogih drugih duhovnih struja. Posebno onih hermetičnih sa zapada, ugledajući se na sistematiku koju nosi jevrejska molitva.
Najveći deo ovih materijala danas čine sastavni sidura (סדור) širom svih zajednica sveta.
Zato kažemo:
אתה הוא עד שלא נברא העולם; אתה הוא משנברא העולם
אתה הוא בעולם הזה; ואתה הוא לעולם הבא Ata Hu ad šela nibera ha’olam; Ata Hu mi’še’nibera ha’olam; Ata Hu ba’olam ha’ze; Ve’Ata Hu le’olam ha’ba Thou wast the same before the world was created; Thou hast been the same since the world hath been created;
Thou art the same in this world and thou wilt be the same in the world to come. Ti si bio isti pre nego što je stvoren svet; Ti si bio isti jer je svet stvoren; Ti si isti na ovom svetu i ti ćeš biti isti u svetu koji dolazi.
Mora se pomenuti i to da kada je reč o racionalnosti određenih teoloških objašnjenja, svakako treba imati na umu da se ona pre svega odnose na granična pitanja o kojima nauka ne može mnogo da nam kaže. A možda i ne treba. Verske interpretacije se, na primer, mogu primeniti na probleme kao što su nastanak kosmosa ili poreklo fizičkih zakona, gde empirijska potvrda nije moguća, a vrlo verovatno ni niti će. Činjenica da nauka nije u stanju da objasni svoje aksiome otvara prostor za teološku analizu u kojoj konzistentnost predstavlja ključni kriterijum za racionalnost. No nauka je druga, neizostavna strana medalje koja isto tako nikako ne sme biti ignorisana.