/ Poziv za celi dom Izrailjev… /

.

בס׳׳ד

POZIV NA POZORNOST IZRAELA!

אַחֵינוּ כָּל בֵּית יִשְׂרָאֵל
Ahejnu kol bejt Jisrael
Braćo naša, celokupni dome Izrailjev…

Jevreji su na žalost često u neprilici da se mole za oslobođenje svojih najmilijih koji postaju žrtve mnogih neprilika te zatočeništva i tako već vekovima unazad. Milenijumima. I sve usled vrlo specifičnih, nepovoljnih istorijskih okolnosti i antisemitizma (antisemijut, אנטישמיות) koji više od dve hiljade godina konstantno stoji nad našim glavama i koji se, u određenim vremenskim intervalima, iznova pojavljuje, nebrojeno puta ponavlja. Iz tog razloga jevrejski narod ima molitvu za teške i crne dane, baš poput i velike nesreće koja nas je zadesila 07. oktobra 2023. godine (Simhat Tora masakr 2023, Tevah šel Simhat Tora הטבח של שמחת תורה). Naime, radi se o molitvi Ahejnu (אחינו), onoj za oslobađanje zatočenih. Prvi put Ahejnu nalazimo u delu, odnosno molitveniku ”Mahzor Vitri” (מחזור ויטרי) čuvenog francuskog talmudiste Simhe ben Samuela iz Vitrija (Vitry-le-François, שמחה בן שמואל מויטרי) koji je stvarao u periodu XI i XII veka, a koji je, pak, učenik još čuvenijeg RaŠIja (רש״י) sredjovekovnog sastavljača komenatara na tekst ”Biblije”. Samim time reč mahzor (מחזור) i označava određeni vremenski ciklus, te se uzima i za razdelu dnevnih molitvi u jevrejskoj veri.

Naime, slični stihovi nalazi se takođe i u još jednom, starijem molitveniku koji datira iz perioda IX veka, poznatom kao ”Seder Rav Amram Gaon” (סדר רב עמרם גאון), ali se ipak ovo datiranje ne uzima za zvanično usled očiglednog vremenskog nepoklapanja.

Ahejnu otpočinje rečima:

אחינו כל בית ישראל
Ahejnu kal bejt Jisrael
Braća naša, celi dome Izrailjev

Onima što ih je muka i nevolja zadesila, porob, bilo da je na kopnu ili vodi;
Neka im Sveprisutni ukaže milost i izbavi ih iz nevolje, izvede iz tame na svetlilo,
od potčinjenja do iskupljenja, brzo, uskoro.

Prema već pomenutom delu ”Mahzor Vitri” ova molitva bila je izgovarana u podne tokom Šabata (שבת), nakon čitanja ”Tore” (תורה). Po starom običaju jevrejskih zajednica s područja današnje Italije ovo delo izvodi se tokom službe obeležavanja novog Meseca (Roš hodeš, ראש חודש) a to se dešava, takođe, tokom službe čitanja delova iz Jevrejske Biblije (TaNaH, תנ”ך). U današnje vreme, obzirom da se ovo delo upotrebno očuvalo pre svega među Aškenazi Jevrejima, Ahejnu se recituje ponedeljkom i četvrtkom, isto nakon čitanja Tore.

Običaj nalaže da se Ahejnu izgovori u prisustvu Svete Knjige, odnosno pred Torom, kada su svi jevreji okupljeni na jednom mestu i s istim ciljem – molitvom (tfila, תפילה).

U svojoj srži Ahejnu poziva, odnosno zahteva Božiju milost da dušama i sudbinama zatočenih, otetih i svih onih kojima je sloboda nasilno ukinuta i bez ikakvog povoda koji bi se njih direktno ticao ona vrati. Ovakav karakterističan pristup obraćanju i zahtevima vrlo jako odzvanja i u jeziku kojim se drži seder (סדר) tokom Pesaha (פסח) kada se takođe govori o izbavljenju i spašavanju Jevrejskih duša i izvođenju iz tmine zatočeništva na svetlost slobode. Značajno je napomenuti i da nam ”Hagada” (Agada, הגדה), odakle i čitamo tokom Praznika beskvasnih hlebova, govori kako Bog nije to učinio samo onima porobljenima u Egiptu (Misir, Micrajim מצרים), već svima nama od korena Avrahamovog (אברהם). Zato se u tekstu Hagade između redova provlači kako je ovo sudba koja će se dešavati kroz svaku generaciju na sebi svojstven i vremenu prikladan način, te da je naša obaveza da se lično iz Misira izbavimo za naših života, šta god on to nama predstavljao.

Treba prepoznati muku i iznaći snage i načina da se ona prebrodi, makar bila apsolutno subjektivni doživljaj svakoga od nas… pa sve do muka i nedaća koje zaista umeju da zadese naš narod.

Nekada davno ovo delo je otpočinjalo rečima ”Naša porodica, Jisrael, koja je u nevolji i zatočeništvu”, dok danas Ahejnu započinjemo pre rečima ”Naš dom, cela kuća Izrailjeva, koji je u nevolji i zatočeništvu”. Ovime se tako generalno obraćamo, adresiramo problem koji se tiče svih nas, gde god da živimo i u kakvim god okolnostima.

Ahejnu je poziv za ujedinjenje i delovanje protiv nevolje.

Protivu nedaća.

Tako ova fraza često može biti nađena u tekstu ”Talmuda” (תלמוד) u trenucima velikih patnji i stradanja kao već pomenuti poziv na opštu pozornost diljem svih društava ovoga sveta i u svim vremenima, na žalost, jer kada su preminula deca čuvenoga rabina Akive (Akiva ben Josef, עקיבא בן יוסף) on se upravo ovim rečima obratio onima koji su mu pritekli u pomoć:

אחינו כל בית ישראל
Ahejnu kal bejt Jisrael
Braća naša, celi dom Izrailjev

Otvarajući molitvu na ovakav način za jasni cilj ima jedno: da podseti sve Jevreje ovoga sveta da smo svi Jedno (Ehad, אחד), jedinstvena porodica (Jahid, יחיד). Cilj molitve je momentalno skretanje pažnje. Potreba da se svi fokusiramo i rešimo problem koji preti našoj egzistenciji. Egzistenciji naše porodice.

A zahtev je jednostavan:

Bože, vrati nam naše zatočene.

Baš kao što su naši preci bili iskupljeni od Misira, neka sada otpočne njihov put iz tame ka svetlosti slobode…

.

ODABIR TEMA