/ Kulturni poslenik, glumac, muzičar, pevač, reditelj… /
.
.
Ovu stranu posvećujem svom pokojnom dedi, te podsećanju na život i delo Zehba L. Pekušića (25. maj 1927 – 27. jun 1974), romantika narodne muzike, poznatog pribojskog kulturnog poslenika koji je pripadao krugu poratnih muzičkih autora koji su prvi počeli pisati stihove i muziku po uzoru na naše narodne izvorne pesme, na naš izvorni narodni folklor. Pred vama je priča čoveku s puno talenata, iz jednog drugog vremena, vremena drugačijih vrednosti i kulture u usponu i njenom blistavilu na ovim posleratnim prostrima. Tako se Zehbo za života višestruko oprobao na muzičkoj sceni velike Jugoslavije, snimavši za Radio Beograd, a bio je aktivan na pozorišnoj, ali i operskoj sceni Sarajeva.
Priča o čoveku koga nisam imao sreće da upoznam, i boema koji nas je sve prerano napustio, počinje u Priboju na Limu sada već davne 1927. godine. Zehbo je bio darovit i emotivno prefinjen čovek, te njegov muzički izraz i jezički smisao čini njegovo delo zasigurno značajnim, a pesme koje je on napisao već se smatraju izvornim, jer sadrže onu patinu neophodnu za svaku nespornu vrednost. U tekstovima njegovih pesama dominira fini lirizam narodne pesme. Kao svestrana ličnost, pored bavljenja muzikom i pevanjem isticao se i kao glumac-amater, režiser, scenograf i kostimograf. Može se reći da sa svojim doprinosom kulturi počinje još tokom 1949. godine prošlog veka, kada u odsustvu režisera Sretka Ječmenice režiju i opremu predstave ”Zenifa” prihvata tada mladi Zehbo Pekušić, kao član ansambla. Premijerna predstava izvedena je polovinom te iste godine u Sokolskom domu. Takođe 1949. godine, skečom ”A šta sad?” (izvođači Avdo Prljača, Vera Jelić, Magbula Prljača i Zehbo Pekušić) pribojski amateri učestvuju na sreskoj smotri u Prijepolju, gde Avdo Prljača osvaja prvu nagradu i dobija radioaparat marke ”Kosmaj”.
Snimak Zehbove pesme ”Kahfu mi draga ispeci”, snimljene za Radio Beograd:
.
Tako se početkom pedesetih godina prošlog veka u Priboju na matineima, igrankama i zabavama neumorno se plešu tango, fokstrot i rumba. Preko gradske razglasne stanice pušta se muzika sa gramofonskih ploča, a ponekad uživo peva prateći sam sebe na harmonici, Zehbo Pekušić. U modi su bioskopske predstave, a dnevno se prikazuju i po tri. Pred biletarnicom Sokolskog doma, koji se sve češće naziva bioskopom, neviđene su gužve. Često se satima, još od ranog prepodneva, čeka u redu da bi se došlo do dragocenih ulaznica. Skoro cela varoš, uz potoke suza, gleda ”Jedan dan života”. Zabave sa ovakvim programom se, po pravilu, održavaju jedanput mesečno. Program je trajao od 60-90 minuta, a zatim je sledila igranka. Matinei i igranke održavale su se svake subote i nedelje na nekoliko mesta. Vrsni muzičari pratili su pevače narodnog i zabavnog zvuka. Najpoznatiji pevači toga vremena su Kosta Janković, Dragana Dautović, Dragoslava Genčić, Viktor Janša, Nikola Mitrić, Valentin-Vanja Smirnov, Omer Hasanagić, Dara Vidojević-Avdagić, Avdo Avdagić, Desa Ilić i naravno svestrani Zehbo Pekušić. U tom periodu, vrsnog pevača i glumca Zehba Pekušića angažuje Narodno pozorište iz Sarajeva (1950), gde izvesno vreme provodi u učenju operskog pevanja. Tamo je odigrao i jedan broj pozorišnih uloga, a zatim prelazi u Užičko (01.09.1953. – 31.08.1955.), a potom Valjevsko pozorište.
Nakon ovih iskustava, sredinom pedesetih godina, Zehbo se vraća u rodni grad gde dalje razvija dramsku, muzičku i folklornu sekciju iako profesionalno radi kao direktor Preduzeća za prikazivanje filmova ”Svetlost”. Tako nakon povratka u Priboj, sa iskustvom koje je stekao radeći u drugim profesionalnim pozorištima, intezivira rad dramske sekcije kompletiranjem ansambla i formiranjem tehničke ekipe. Tada Zehbo Pekušić postaje stalni reditelj. Godine 1955. on režira čak tri predstave: Sterijine ”Ženidbu i udadbu”, ”Tri svijeta” po tekstu Hamze Hume i ”Hasanaginicu”..
Sredina pedesetih godina predstavlja jednu prekretnicu u razvoju pozorišta i pozorišnog amaterizma zapadne Srbije. Slede godine stručnijeg i kontinuiranijeg rada, materijalnog stimulansa kroz ulaganje sredstava u opremu i rekvizitu, pomoć za odlazak na gostovanja i sl. Formira se i pozorišna publika koja radoznalo očekuje nove premijere. Vreme kada su glumci od svojih kuća donosili kostim i rekvizitu i kada je scenografija često izvođena od ničega polako je prelazilo u uspomene prošlosti. Muzičke ilustracije mahom se izvode uživo sa vrsnim pribojskim muzičarima i, kada su okolnosti zahtevale, pevačima. Dokumenti iz tog vremena svedoče o punim salama prilikom izvođenja pozorišnih predstava. Godine 1956. Zehbo režira tri predstave: ”Ivkovu slavu”, ”Čvor” i ”Mladoženju iz Amerike”.
U listu ”Polimlje” povodom predstave ”Mladoženja iz Amerike” objavljen je osvrt u kome se, između ostalog, kaže:
Bosa Šćepanović u ulozi stanodavke delovala je impresivno i na momente svojom glumom prevazilazila je okvire jednog amaterskog pozorišta. Zehbo Pekušić je ličnost Mladena dao sa originalnošću.
Hroničar je bio oduševljen scenografijom, za koju kaže da je to bio ”jedinstven i ukusan dekor”. Novi se dom kulture u starom delu grada, uz izvesne poteškoće, gradi. Glumci nestrpljivo očekuju novu salu sa pozornicom i garderobama iza nje.
Iako aktivan na pozorišnim daskama, Zehbo počinje da se bavi i pisanjem tekstova, komponovanjem pesama i snimanjem ploča. Na singlu koji izdaje ”Diskos” iz Aleksandrovca Župskog, uz pratnju ansambla Miodraga Todorovića, nalaze se pesme ”Ja preskočih reku Lim”, ”Kad zapjevam”, ”Oj djevojko iz Sandžaka” i ”Snijeg pade”. Njegova pesma ”Oj Užice najmiliji grade”, snimljena je u izdanju ”Diskosa” bila je veoma popularna. Pesme mu je snimao i ”Jugoton”, te više puta peva i na Radio Beogradu, gde je snimao, pored ostalih, i pesmu ”Kafu mi draga ispeci”, kao i na radio Sarajevu. Istovremeno, bavi se prikupljanjem starih narodnih lirskih pesama. Dodajući im nekoliko svojih, sređuje rukopis i uz pomoć preduzeća ”Duvan” iz Priboja štampa zbirku pod nazivom ”Narodne pesme Sandžaka”.
Sredinom 1961. godine, u izdanju Trgovačkog preduzeća ”Duvan” iz Priboja na Limu, štampana je knjiga pod nazivom ”Zehbo Pekušić, Narodne pjesme iz Sandžaka”, s kratkim predgovorom Ljubomira Matovića. Knjiga sadrži trideset narodnih lirskih pesama i devet autorskih pesama Zehba Pekušića. Prikupljanje i zapisivanje narodnih umotvorina, još od Vuka, proces je koji još uvek traje, jer valja pretpostaviti da ima narodnog blaga i zapisanog i nezapisanog, zaturenog u prahu vremena , koje će uporni istraživači tek pronaći i obelodaniti. Kao prilog takvoj tvrdnji služi i delo Zehba Pekušića. Iako zahvalna građa za proučavanje muzičkog nasleđa jugozapadne Srbije i Polimlja i izazov za ozbiljniji osvrt naših etnomuzikologa, knjiga je ostala van domašaja analitičnijeg sagledavanja.
U zbirci ”Narodne pjesme iz Sandžaka” Zehbo je po svom izboru i ukusu, oslanjajući se na lepotu pesme, odabrao trideset poznatih narodnih pesama. Izdvajajući i objavljivajući upravo ove pesme napravio je svoj izbor pesama koje su se u tom trenutku pevale, sa svim proizvoljnostima tadašnjih interpretatora. Promenljivi uslovi života u vremenskom luku od nastanka ovih pesama pa do časa njihovog zapisivanja neminovno su doveli i do odstupanja od one prvenstveno usmene, autentične verzije i pojave više varijacija na istu pesmu, temu.
Mada pretežan broj tih pesama poznat, teško je govoriti o poreklu i mestu nastanka pojedinih pesama u zbirci Zehba Pekušića, tim pre što je narodno iskustvo i stvaralaštvo živa i neuhvatljiva reka koja kruži svetom, donoseći i odnoseći sve što narodne uši čuju i usne prošapuću. Njih su iz mesta u mesto prenosili putnici i prolaznici, trgovci i žene svojom udajom. Varijante zabeleženih pesama u jednom broju slučajeva su rudimentarne, dok izvorni tekstovi imaju širi ambitus i bujniju melizmatiku. Tako izbor lirskih narodnih pesama može se razvrstati u ljubavne pesme, kojih je najviše – dvadeset, svatovske dve, pesme uz igru – četiri i četiri balade. Kao i naša celokupna lirska poetika, tako i ova rukovet pesama po izboru Zehba Pekušića slikovit je odraz onoga o čemu je narod maštao i sanjao. Gotovo da nema primera da lirska pesma podstiče na sukob i mržnju. Naprotiv, na strani su lepote i humanijeg poimanja života, njegovog smisla i svrhe što je oduvek bila odrednica prave umetnosti.
Treba odati priznanje Zehbu za njegovu nameru da odabere tridesetak pesama, štampa ih i sačuva od zaborava. Na izvestan, istina skroman način, on se priključio onom nizu sakupljača narodnog blaga koje je nezaobilazni podatak o našoj kulturi.
Zehbo Pekušić i Sekstet Dušana Radetića – Čuj dragane, odoh za drugoga
Zehbo Pekušić i NO Carevac – Rano pođoh dragoj pod pendžere
Zehbo Pekušić i NO Carevac – Lijepo ti je rano uraniti
Zehbo Pekušić i NO Carevac – Sejdefu majka budila
Zehbo Pekušić – Kad zapjevam s vrha Durmitora
Zehbo Pekušić – Po varoši povaljana trava
Zehbo Pekušić – Ja preskočih Lim rijeku
Takođe, za vreme rada Zehba Pekušića u okviru programa Radio Beograda veoma je važno pomenuti i muzičku saradnju između orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca i Zehba, u želji da u zajedničkom radu predstave bisere narodne muzike. Vlastimir Pavlović (1895 — 1965), bio je poznati srpski muzičar i dirigent. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i bavio se advokaturom, ali je muzika bila njegova prva i prava ljubav. Bio je dirigent Hora društva “Abrašević” i jedan od prvih izvođača narodne muzike na programima Radio Beograda. Violinu je svirao punih pet decenija. Zahvaljujući njegovom predanom radu na očuvanju srpske muzičke baštine, sačuvane su mnoge narodne melodije, čiji je on bio najverniji tumač. Osnovao je i rukovodio Narodnim orkestrom Radio Beograda sve do svoje smrti. Bio je vrsni pedagog, učitelj mnogih pevača i svirača. Postavio je standarde u vrednovanju narodne muzike i bio je simbol izvorne interpretacije narodnog melosa.
Povodom obeležavanja dvadesetogodišnjice rada na kulturnom polju Zehbo piše tekst prvenac po nazivom ”Srećno, druže direktore”, režira ga i sa ekipom starih prijatelja i saradnika 1967. godine i prikazuje. Velika sala Doma kulture, ispunjena do poslednjeg mesta, odjekivala je od iskrenih aplauza upućenih velikom kulturnom posleniku, glumcu, muzičaru, pevaču i reditelju – Zehbi Pekušiću. Pri Radničkom univerzitetu ”Pivo Karamatijević” 1974. godine ponovo se okuplja grupa pozorišnih radnika i entuzijasta, u temeljito renoviranoj sali i pozornici, koja će pod nazivom Amaterska pozorišna scena pripremiti i odigrati predstavu ”Vuk Bubalo”, u režiji Zehba Pekušića. To će biti poslednja predstava koju je režirao Zehbo pre iznenadne smrti 1974. godine.
Sledi spisak predstava u kojima je Zehbo učestvovao kao režiser, ali i kao glumac, scenograf i kostimograf. Ukupno ih je bilo 24, iako je ovde predstavljena 21 predstava u njegovoj režiji. Ipak, najznačajnija desila se 1967. godine, kada je režirao predstavu po svom autorskom tekstu ”Srećno druže direktore”. Tada je i celokupnu organizaciju predstave preuzeo na sebe i predstavio je publici na najbolji mogući način.
U nastavku detaljna lista:
1955.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Hamza Humo
”Tri Svijeta”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1955.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
dr Milan Ogrizović
”Hasanaginica”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1956.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Stevan Sremac
”Ivkova Slava”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1956.
KUD ”Budućnost” i KUD FAP
Petar Pecija
”Čvor”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1956.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
N. Jevrin
”Mladoženja iz Amerike”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1957.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Kosta Bogdanović
”Ko drugome jamu kopa”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1957.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Anri Rusen
”Mala koliba” (igrano pod naslovom ”Sastanak u kolibi”)
režija: Zehbo Pekušić
1957.
Dramska sekcija
KUD ”Budućnost”
Žak Konfino
”U sredu se registrujemo”
režija: Zehbo Pekušić
1958.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Leo Lenc
”Svadbeni put bez muža”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1959.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Fadil Hadžić
”Svi smo mi samo ljudi”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1960.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Margaret Mejo
”Moja beba”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1960.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Nikola Mancari
”Mrtvi ne plaćaju porez”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1960.
Dramska sekcija
KUD ”Budućnost”
”Rasemin Sevdah”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1961.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Branislav Nušić
”Sumnjivo lice”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1962.
Dramska sekcija KUD ”Budućnost”
Petar Petrović Pecija
”Tri naprama jedan”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1962.
Dramska sekcija
KUD ”Budućnost”
Veljko Mandić
”Moj zet direktor”
režija: Zehbo Pekušić
1963.
Dramska sekcija Doma kulture ”Branislav Nušić”
Slobodan Petković
”Svetlana traži sreću”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1964.
Dramska sekcija Doma kulture ”Branislav Nušić”
Branko Ćopić
”Vuk Bubalo”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
.
1965.
Dramska sekcija KUD FAP
Jovan St. Popović
”Pokondirena tikva”
režija: Zehbo Pekušić,
aktivan i kao glumac
1967.
Dramska sekcija Doma kulture ”Branislav Nušić”
Zehbo Pekušić
”Srećno druže direktore”
režija, scenografija,
kostim: Zehbo Pekušić
1974.
Radnički univerzitet ”Pivo Karamatijević”
Amaterska pozorišna scena
Branko Ćopić
”Vuk Bubalo”
režija: Zehbo Pekušić
.
Zahvalnost na podršci i informacijama, bez kojih ovaj članak ne bi bio moguć, dugujem:
• svojoj porodici i dragom stricu Damiru
• Faruku Dizdareviću – ”Talija u Priboju”, ”U vrtu razgranatih staza”
• ljubaznim ljudima iz Radio Beograda na ustupljenim audio materijalima
.
Hvala na pisanom I priloženom materijalu. Ovo je dio istorije našeg Priboja. Jedna od ličnosti koja je obilježila Priboj u punom sjaju kada je duhovnost I kultura disala Pribojem.
Rahmetlije Zehba se dobro sjećam I hvala Bogu ima ih još mnogo.
Pozdrav iz Sarajeva od Hasanagića, 2017.
Moje je zadovoljstvo.
Najmanje što mogu jeste da dam svoj doprinos sećanju na dela Zehba.
Pozdrav Vama, Muaze.
Sutra, 16.06.2017. ću biti sa gosp. Farukom Dizdarevićem. Prenijet ću mu ovu prepisku i vjerujem da će mu biti drago. Faruk sada živi u Sarajevu.
U slučaju da Vas put dovede u Sarajevo bilo bi mi drago da popijemo kahvu. U Sarajevu djeluje Udruženje građana iz Priboja. Unuk našeg rahmetlije Zehba je uvijek dobro došao. Moj kontakt telefon je +387 62 347***
Drago mi je ako je tako. Faruk je svojim knjigama puno doprineo da se neke informacije utemelje, te i postanu šire dostupne. Zato njemu ide neizmerna zahvalnost na delu. Puno ga pozdravite od porodice Pekušić.
Svakako ćemo biti u kontaktu.
Veliki pozdrav.
Kao neko ko je slušalac muzičke tradicije ovih naših prostora i sakupljač nosača zvuka, u svojoj kolekciji imam singl ploču gospodina Zehba Pekušića, ali nisam ni slutio kakve je sve domete on dostizao u svom kratkom životu. Kakva impresivna biografija jednog čoveka iz vremena davnog i mnogo lepšeg, kad su umetnici bili univerzalci, svesni svog velikog nepresušnog božijeg dara, a samim tim i velikodušni da taj dar preliju na običan narod, koji je bio željan dobre pesme i kvalitetne glume, zapravo željan umetnosti koja toliko oplemenjuje dušu i puni je samo lepim sentimentima. Posebna pohvala autoru ovog sajta koji ovako čuva uspomenu na jednog umetnika čije vrednosti moramo da poznajemo, cenimo i čuvamo.
Hvala i pozdrav,
Goran (Beograd)
Hvala Gorane, hvala na lepim rečima. Cilj i jeste bio da se na jednom mestu objedine sve značajne informacije vezane za Zehba, kao i dela koja je stvarao tokom svog života. Posebno iz razloga što su ti izvori dugi niz godina bili poprilično razuđeni i fragmentisani na različitim adresama ili po drugim pisanim izvorima.
Ovako je celokupna slika o njemu kompletnija i daleko smislenija, sa svim potrebnim informacijama, tekstovima, slikama i audio zapisima koji pričaju njegovu priču u celosti.
Kao porodica to je najmanje što možemo da učinimo. Da sve zapišemo.
pozdrav vas djed je bio poznanik moje majke, evo bas sad smo pricali o rahmetli zehbu
Hvala Vam na lepim rečima, Edo.
Osnovna ideja je da se omogući izvor podataka o Zehbu za svakoga ko poželi nešto više da sazna o njemu i njegovom radu.
Srdačan pozdra.