/ Temelj i potvrda jevrejske vere /
.
.
Tekst Š’ma Jisrael, ili Šema Izrael, s hebrejskog prevodimo kao “Čuj Izraele“, te predstavlja temeljnu jevrejsku molitvu koja se izgovara dva puta na dan: ujutro i uveče i čini sâmu esenciju jevrejskog monoteizma. Njenu srž. Tako Š’ma nalazimo u knjizi ”Ponovljenih zakona” (Devarim, דברים) ali i ”Knjizi Brojeva” (Ba’Midbar, במדבר). Knjiga Ponovljenih zakona peta je knjiga ”Tore” (תורה) i sastoji se od tri velika Mojsijeva govora upućenim Izrailjcima na Moavskim poljanama (מואב), nasuprot Jerihonu (Jeriho, יריחו), a uoči ulaska u Obećanu zemlju (Ha’arec ha’muvtahat, הארץ המובטחת). Pretpostavlja se da je redak nastao najverovatnije za vreme vladavine kralja Jošije (Jošijahu, יאשיהו) i čini ga šest veoma bitnih, temeljnih, reči na kojima je judaizam i još ranije uspostavljen. Izvorno se Š’ma sastojala od dva stiha, ali se danas u zvaničnoj jevrejskoj liturgiji koriste tri odeljka.
U sklopu molitve čitave zajednice, npr. za doček Šabata (שבת) petkom uveče, čita se zajedno s Amida (Šmone esre (18), שמנה עשרה) i Alenu le’šabeah (עלינו לשבח) i i na taj način čini jedan od tri osnovna stupca zajednice, podsećajući na velika dela: stvaranje, objavu i otkupljenje.
Iz naziva Š’ma Izrael jasno vidimo kako se precizno naglašenim rečima daje na znanje da je Bog taj koji se preko Mojsija obraća Izraelskom narodu, a ne obrnuto, ne Izrael Bogu. Time ovaj odlomak postaje objava vere i srž jevrejstva. Ona je jemstvo vernosti Jednome (ehad, אחד), čime je naglasak stavljen na dimenziju ličnog svedočanstva. Takođe, to je i molitva cele zajednice, čitavog jevrejskog bića, koja njome izražava svoju vezanost za Boga koji nam je darovao Toru, izbavio iz ropstva, a nastaviće i ubuduće pomagati.
Kod religioznih Jevreja Š’ma je svakako najbitniji deo jevrejske verske službe i njeno izvođenje dva puta na dan posmatra se poput micve (מצווה), verske zapovesti čije izvršenje je obavezno. Kod tradicionalnih Jevreja postoji i običaj da rečima Š’ma deca ušuškaju u krevet, ali isto tako i da budu poslednje osobe na samrti.
U nastavku možete čuti Š’ma u izvođenju kantora beogradske sinagoge Sukat Šalom (סוכת שלום):
שמע ישראל
יהוה אלהינו יהוה אחד
Šema Izrael, Adonaj elohejnu, Adonaj ehad
Čuj Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan
.
Potom tiho dodajemo:
ברוך שם כבוד מלכותו לעולם ועד
Baruh šem kevod malhuto le’olam va’ed
Neka je doveka blagosloveno Ime Njegovog slavnog kraljevstva
.
A, zatim, nastavljamo:
ואהבת את יהוה אלהיך בכל לבבך ובכל נפשך ובכל מאדך
והיו הדברים האלה אשר אנכי מצוך היום על לבבך
ושננתם לבניך ודברת בם בשבתך בביתך ובלכתך בדרך ובשכבך ובקומך
וקשרתם לאות על ידך והיו לטטפת בין עיניך
וכתבתם על מזוזת ביתך ובשעריך
Ve’avta et Adonaj Eloeha be’kol levaveha
u’vehol nafšeha u’vehol me’odeha
Ve’haju ha’devarim ha’ele ašer anohi
mecaveha hajom al levaveha
Ve’šinantam levaneha ve’dibarta bam be’šivteha
be’veteha u’vlehteha va’dereh u’všahbeha u’vkumeha
U’kšartam le’ot al jadeha
ve’haju le’totafot bejn eneha
U’htavtam al mezuzot
be’teha u’višareha
Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim,
svom dušom svojom i svom snagom svojom
Neka te reči, što ti ih danas
nalažem, budu na srcu tvom
Usadi ih sinovima svojim i govori im o njima kod svoje
kuće, kad si na putu, kad ležeš i kad ustaješ
Priveži ih kao znak o ruku svoju, i neka
budu kao ukras među očima tvojim
I zapiši ih na dovratke svoje
kuće i na kapije svoje
Tokom izgovaranja Š’ma Izrael postoji običaj čija se zabeleška može pronaći među spisima i praksi i velikog rabina Arija Kaplana (אריה משה אליהו קפלן), a to je da se pre svake reči Š’ma čovek svoje telo ispuni vazduhom, vizuelizujući tokom tog dubokog udaha svako pojedinačno slovo izgovorene reči kao i prevod značenja izrečenog, ali i na kakav način je reč povezana s narednom u nizu. Kao i da je potrebna koncentracija na zvuk svake reči i dopuštanje njenim vibracijama da preuzmu telo onoga kojih ih posvećeno govori...
Nazivi za odeljke Tore koje je Jevrejin dužan da čita svakog jutra i večeri su:
שמע ישראל יהוה
אלהינו יהוה אחד
Š’ma Israel…
Čuj, Izrailju:
Gospod je Bog
naš jedini Gospod
Ponovljeni Zakon 6:4-9
והיה אם
שמע תשמעו
Ve’haja im šamoa tišmeu
Zato ako dobro uzaslušate
zapovesti koje vam
ja zapovedam danas
Ponovljeni Zakon 11:13-21
ויאמר יהוה
אל משה לאמר
Va’jomer Adonaj el Moše le’mor
Još reče
Gospod Mojsiju
govoreći:
Brojevi 15:37-41
.
Toda raba!✡️
.העונג כולו שלנו
Zelela bih da razresim nedoumicu oko izgovora stiha “Ve’avta et Adonaj Eloeha be’kol levaveha”, kako je ovde navedeno. Medjutim, cula sam da kantor Chabad-a peva “Veahavta et Adonaj Elohejha behol levavha”. Da li biste mi, molim Vas, mogli pojasniti sta je u klasicnom hebrejskom tekstu ispravno? Da li je rec o razlikama u nusah-u,vokalizaciji ili necemu drugom?
Čini se da ste svojim pitanjem istovremeno dali i odgovor. Da, postoji razlika u ta dva pevanja no oba pristupa su ispravna jer, kao što ste i sami rekli, stvar je u nusah-u (נוסח) odnosno u tradiciji iz koje se prilazi određenom tekstu. Kao što već verovatno i znate, u prošlosti su, pre Drugog svetskog rata, u Beogradu bile dominatne dve jevrejske struje – sefardi i aškenazi. Nakon rata jedina jevrejska bogomolja u prestonici postaje sinagoga Sukat Šalom (Koliba mira, סוכת שלום) i u njoj se okupljaju preživeli iz obe skupine, a koji su do tada u dobroj meri živeli u dva različita dela grada. Dakle, sinagoga je aškenaska ali usled većeg broja potomaka preživelih sefarda u njoj počinje da se drži sefardski obred, te je taj pristup i do današnjih dana očuvan. Tekst koji je ovde naveden uzet je iz sefardskog Sidura (Tefilat bene Cion, תפלת בני ציון), zvaničnog molitvenika Jevrejske opštine Beograd.
S druge strane HaBaD (חב״ד) je pretežno istočno-evropski, aškenaski nastrojen te samim time je i čitanje molitvi tamo u skladu s drugom jevrejskom tradicijom koje određena slova i reči malo drugačije čita:
– hebrejsko ואהבת aškenaska struja izgovara nesputanim slovom He – ve’ahavta, ili אלהיך Elohejha
– dok bi sefardi te reči malo ublažili poput ve’avta i Eloeha
Najveći deo materijala ovde na sajtu dat je upravo u aškenaskom maniru, no pojedine molitve koje su ovde ponuđene one su, pak, uzete u njihovoj sefardskoj formi koja je zvanična i u aktivnoj upotrebi u našoj zajednici.
Najlepše Vam zahvaljujem na izuzetno temeljnom i pažljivom odgovoru. Cenim Vaš trud i posvećenost detaljima. Naime, nedavno sam, na svoju veliku radost, naišla na sidur koji je koristila moja baka, a koji je priredio uvaženi rabi Isak Asiel. U njemu sam, poredeći ga sa verzijom koju ste prezentovali uočila neke razlike u prevodu. Na primer, “Gospod je Bog naš, Gospod je jedan jedini.” (Primećuje se “dodatak” jedini) Dalje sledi, “Blagosloveno da je Ime Njegovo, veličanstvo kraljevstva Njegovog doveka je. Ljubi Gospoda Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom. I neka ove reči koje ti Ja danas zapovedam budu na srcu tvom. I usadi ih sinovima svojim, i govori o njima kada sediš u kući svojoj, i kada putem hodiš, i kada ležeš i kada ustaješ. I veži ih sebi kao znak na ruku, i neka ti budu kao počeonik među očima. I napiši ih na dovratnicima kuće svoje i kapija svojih.” Stoga, interesuje me da li mislite da prevod iz sidura odlikuje arhaičnost leksičkog i sintaksičkog izraza, karakteristična za ranije prevodne epohe, ili je verzija koju ste Vi podelili primerenija savremenoj jezičnoj adaptaciji? Zahvaljujem Vam na vremenu i trudu posvećenom rasvetljavanju ovih detalja. 🙂
Nema na čemu, Sanja. Zadovoljstvo je diskutovati sa vama o ovim temama, zbog toga, između ostalog, ovaj sajt i postoji. Zaista je lepo pronaći neku tako značajnu porodičnu relikviju koja i dalje ima upotrebnu vrednost, posebno što vas ova tema dotiče, zanima i voljni ste da je dalje istražujete. Od 90ih godina prošlog veka rabin Asiel je u više navrata izdavao različite verzije Sidura (opširnije, kao i one manje opširne), no bilo ih je svakako i pre njegovog vremena rabinovanja, za vreme Cadika Danona kojeg je Isak nasledio. Pretpostavka je da vi imate opširniju verziju Sidura, onu koja objedinjuje materijale za gotovo sve verske praznike u toku godine.
Sada, što se tiče konkretnog prevoda i tih pojedinih reči, možemo reći da je ključan element kod dela kojeg ste prvog pomenuli jedan/jedini. U originalu Š’ma kaže se Adonaj Elohejnu Adonaj ehad (יהוה אלהינו יהוה אחד) – Čuj Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan. Reč ehad (אחד) u bukvalnom prevodu znači jedan. S druge strane, ako bi, pak rekli, jedini to je onda sasvim druga reč na hebrejskom – jahid (יחיד), odnosno jedini, jedinstveni. Otuda obe ove reči imaju posebnu poruku, odnosno predstavljaju drugačiju mističnu formulu i zato je važno podvući da li, i kada, govorimo o Jednome ili o Jedinome, Jedinstvenom.
Takođe, još jedna dimenzija upotrebe različitih reči u pojedinim molitvama ogleda se u gematriji (גימטריה), odnosno principu kada svako slovo nosi određenu numeričku vrednost te u zavisnosti od korišćenih određenih slova čita se dublja, skrivenija poruka.
Treba podvući i da pri tumačenju teksta “Biblije” (TaNaH, תנ”ך), ili, pak, “Talmuda” (תלמוד) apsolutna preciznost prevoda ne mora biti od suštinskog značaja. To svakako ne znači da je u redu da je prevod loš, to svakako ne, ali činjenica jeste kako je i dan-danas jedan od najboljih prevoda Biblije upravo prevod Đ. Daničića, prevod koji nije apsolutno precizan tumačenju svih reči hebrejskog teksta, ali je sveukupna suština dela izuzetno dobro predstavljena u duhu srpskog jezika.