/ Tri dubinska aspekta bića /

.

וייצר יהוה אלהים את האדם עפר מן האדמה
ויפח באפיו נשמת חיים ויהי האדם לנפש חיה
Ва’јицер Адонај Елохим ет ха’адам афар мин ха’адама ва’јипах бе’апав нишмат хајим ва’јехи ха’адам ле’нефеш хаја
И створи човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива

Kabala je tek jedan od mističnih pravaca jevrejske vere, onaj koji je sticajem istorijskih okolnosti postao najrazvijeniji, najpromišljeniji, a koji za cilj ima da zađe dublje iza generalnog egzoternog pristupa monoteističkog religiji te produži mnogo dalje u proučavanju i ispitivanju prirode duše ljudskog bića, duše – generalno kao energetske strukture, kao i načinima kako izoštriti duh na tom putu daljeg razvoja. Na taj način sagledano, kabala predstavlja mudrost  o duši i ona biva utemeljena glavnim pravcem jevrejskog misticizma u s knjigom “Zohar” (ספר הזוהר). No, takođe je zovemo i tajnom nad tajnama i prema načelima tamo iznetim delimo je na tri ključne celine, koje tek zajedno tvore celokupnost svakog ljudskog bića.

Dakle, radi se o svojevrsnim svetovima sopstva:

• נפש Nefeš

• רוח Ruah

• נשמה Nešama

.

נפש

Нефеш
ниже сопство; дах; психа; живи створ

Nefeš pripada onom delu sopstva koje svoj vrhunac dostiže tokom noći, mraka, spavanja, a posebno za vreme REM faza (rapid eye movement), odnosno perioda aktivnog sanjanja. Reč je o našem podsvesnom carstvu, našim složenijim porivima, željama ali nagonima koji se, ne retko, nalaze duoboko ukopani u tkanju naše ličnosti. Još jedan vid tumačenja ove hebrejske reči je i – miris (rejah, ריח) – jer on čulno, direktno utiče na naš podsvesni sadržaj i podstiče na buđenje. Paralelu u ovom tumačenju možemo naći i u krugovima moderne psihološke misli koja bi nefeš verovatno izjednačila s onim što se danas naziva nesvesnim umom svakog pojedinca. Drugi red uticaja nefeš povezuje sa simbolikom Meseca, odnosno tzv. višeg nefeša, te na taj način biva inkorporiran i u seksualnu prirodu ličnosti. Svakako se radi o nižem aspektu sopstva i kao takav taj uticaj je jedan od najdominantnijih u prirodi, i uglavnom se etiketira ili lošim ili dobrim.

Vezuje se isključivo ka jednom od polova te dualne krajnosti bića, samim tim zbog njegove uske povezanosti sa našim telesnim porivima kojima dominira, često je nepravedno svođen na osude i opšte nerazumevanje.

Osim kod ljudi, veruje se da nefeš poseduju i određene druge životinje tzv. nižeg ranga (a u odnosu čoveka (nefeš ha’behamit, נפש הבהמית) i u bukvalnom prevodu može značiti – živo biće, životinjska duša. Postanje 2:7 (Berešit, בראשית) kaže da Adam nije posedovao nefeš, već da je on bio nefeš, otud se na nefeš gleda i kao na biće (u biću). Kao što se za mrtvo telo kaže nefeš mot (נפש מות).

Treba napomenuti i da je najpribližniji ekvivalent hebrejskoj reči nefeš, grčka reč psiha ψυχή.

.

רוח

Руах
свесно сопство; ум; дух; дах; ветар; ваздух

Ruah, s druge strane, dominira danju, na svetlosti, što znači da je sastavni deo našeg svesnog dela duše i uma u periodima budnosti i izvor je naše intelektualne snage. Prema glifu Drveta života (Etz hajim, עץ חיים) ruah pripada glasu Znanja, odnosno inteligenciji sefire Da’at (דעת), ključnom elementu procesa učenja, te se s tim u vezi vezuje za proučavanje teksta “Tore” (תורה) i onih koji u tom procesu dižu svoj glas. Otuda ruah možemo nazvati i pisanim zakonom, odnosno intelektualnim slojem sopstva. U proročkoj literaturi ruah nazivamo i ruah ha’kodeš (רוח הקודש), odnosno božanskom inspiracijom i kao takva složenica odnosi se na ideju svetog duha u tekstu “TaNaH“-a (תנ”ך). Odnosno – Ruah Adonaj (רוח יהוה).

Ruah upravlja nefešom. Odnosno, disciplinom i samokontrolom možemo pripitomiti um i emocije. Ruah i nefeš su povezani i zajedno čine onu smrtnu formu koja je karakteristična našem materijalnom biću. Kada jednom dođemo do kraja našeg životnog puta, tada nefeš prelazi, u neku vrstu, podzemlja, odnosno čistilišta (ge’inom, גיהנום) gde biva oslobođen svih smrtnih čežnji i želja koje je nosio sa sobom duž svog vremena na materiji, odnosno tzv. zlih nagona (jecer ha’ra, יצר הרע).

Za ruah se kaže da je delimično besmrtan jer pohranjeni sadržaj uma – sećanja – on podiže na više nivoe svesti, te nama u ovoj formi ostaju nedokučivi i zauvek zaključani. Slično ideji o prošlim životima i reinkarnaciji koja se takođe, na određeni način, javlja i u jevrejskoj misli (gilgul ha’nešamot, גלגול הנשמות) – točak duša.

.

נשמה‎‎

Нешама
више сопство; душа; дах

Nešama pripada delu našeg sopstva na tako visokom planu da je apsolutno nedodirljiva i nedokučiva našem svakodnevnom razumu i ona, kao takva, ne predstavlja sastavni deo naše, u nedostatku boljeg termina, inkarnirane ličnosti, već čini taj besmrtni agens duše koji nastanjuje tzv. više reone bivstva. Ipak, nešama utiče na naš život tek pošto se oslobodimo psiholoških stega i pošto utabamo put njenom Višem uticaju. Nešama tako gospodari i ruahom i nefešom, odnosno – ono više uvek upravlja onim nižim. Ona nas vodi našem Velikom delu, istinskoj spoznaji i svrsi. Ona daruje mudrost i inspiriše put. Modernom psihološkom terminologijom mogli bi je nazvati i nadsvešću.

Prema tekstu “Zohara“, svaki čovek poprima određene stepene samosvesnosti tokom svog duhovnog rada, rasta i neprekidnog učenja u različitim periodima vremena. Samim tim to znači da nisu svi aspekti sopstva svima u isto vreme dostupni, već da se svaki od njih vremenom otključava. Sve to vodi punom trouglu nefeša, ruaha i nešame i postiže se kroz tzv. haja (חיה), odnosno – život (primordijalnu varnicu začetka), koja se delom smatra božanskom, te potom i do konačnog sjedinjenjenja s Jedinstvom, Jahid (יחיד), kada svaki pojedinac ponovo postaje Jedno.

Svaki Jevrejin u obavezi je da micvama (micvot, מצוות) uči, napreduje i raste i da samim doseže veće nivoe razumevanja života koji živi. Tada tog pojedinca s radošću zovemo cadikom (צדיק), pravednikom (među jednakima). U judaizmu rado prihvatamo dan sećanja na nečiju smrt, jarcajt (na jidišu: יארצײַט, godišnjica smrti), jer tada se obeležava kraj života, životnih muka, testira se duša i nagrađuje – be’ezrat Ha’Šem (בעזרת השם), uz Božiju pomoć.

Zato judaizam pridaje veliku važnost proučavanju duše čoveka.

No, s druge strane, na putu ka nešama stoji već pomenuta jecer ha’ra, drugim rečima – svi rđavi nagoni, za koje se često kaže da pripadaju sferi životinjskog ruaha, ali su i ruah i nefeš podložni tim nagonima. Ipak, centralno mesto ovde ipak zauzima nefeš jer je čovek najpodložniji požudama i besu u trenucima svoje slabosti, a kao što je malopre rečeno nefeš pripada sferi uticaja ruaha, koji je nad njim, u smislu intelekta. Ukoliko se čovek prepusti tim nagonima i ne drži ih pod svesnom kontrolom, on tada postaje rob nižeg sopstva. Otud značaj velike discipline koja je tu zarad kontra teže tim niskim nagonima, a to je jecer tov (יצר טוב).

Svi ovi aspekti sopstva mogu se jako dobro predstaviti na Drvetu života (Ec Hajim, עץ חיים), pa tako vrhovna trijada izgleda ovako:

יחיד Јахид – pripada Keteru (כתר)

חיה Хаја – pripada Hohmi (חוכמה)

נשמה Нешама – pripada Bini (בינה)

רוח Руах Tiferetu (תפארת), ali isto tako nije neuobičajeno da bude povezivan svim okolnim sefirama Drveta:

· s Hesedom (חסד)

· Gevurom (גבורה)

· Necahom (נצח)

· Hodom (הוד)

· Nefeš je Jesodov (יסוד)

° dok materijalno telo (guf, גוף) potpada pod Malhut (מלכות)

.

.

ODABIR TEMA