Kabalistički pristup meditaciji

Izraženo stanje duhovne ekstaze kao temelj hasidizmа /

.

El Dio Alto – Šira U’Tfila

Osnovna primena meditacije (hitbodedut, התבודדות) leži u dostizanju duhovnog oslobođenja, rasta… u uzdizanju duha, a različite metode služe slabljenju veza s materijalnim, dozvoljavajući individualnom da se uzdigne ka višim, transcedentalnim sferama uma. Za onog ko to uspešno ostvari kaže se da je opipao obrise svetog duha, ruah ha’kodeš-a (רוח הקודש), što je, možemo slobodno reći, hebrejski izraz za prosvetljenje.

Najčešća meditativna metoda jeste ona koja uključuje rad s mantrama, rečima ili frazama koje se ponavljaju zadati broj puta. Ovo je primer navođene meditacije, kroz unapred definisanu strukturu i korake, te zahteva praksu i uporno ponavljanje. Tako bi oni, koji to praktikuju, svoje duhovno uspinjanje započinjali nabrajanjem npr. Božijih Imena po, recimo, 112 puta. Takvo svođenje koncetracije na određenu mantru doprinosi postepenom gašenju drugih čula, ili bolje rečeno ublažavanju nadražaja iz spoljnog sveta, a kojima smo neprekidno bombardovani. Time se um čisti od suvišnih misli i razdvaja od svakodnevnog toka svesti kojim smo podložni tokom našeg budnog stanja. Ovom metodom mantra se verbalno ponavlja mada se to može i mentalno izvesti, u imaginaciji i bez upotrebe glasa niti ikakvog pokreta tela. Ovaj pristup kontemplaciji upražnjavan je pri ranim kabalističkim školama tzv. palata (hehalot, ההיכלות), gde se tim izrazom aludira se na viziju Nebeske Palate (hehalot ba’šamajim, היכלות בשמיים) o kojima su govorili ti rani učenjaci i mistici. Takođe, ovaj se pojam poklapa i sa simbolikom nebeske merkabe (ma’ase merkaba, מעשה מרכבה), odnosno nebeskih kočija iz čuvene Jezekiljeve vizije. Tako se može reći da literatura hehalota pripada svojevrsnim Jevrejskim ezoternim tekstovima.

Drugi primer takođe strukturisane i vođene kontemplacija jeste ona gde se sva pažnja vizuelno usmerava na određeni predmet. U mističnim praksama ovaj vid rada je najzastupljeniji, a pored služenja mantrom ovde je moguće uključiti i daleko kompleksnije (slovne) slike i dijagrame. Rezultat je isti kao i u prethodnom primeru, jer se na sličan način postiže pražnjenje uma. Među kabalistima najčešće se radi s Tetragramatonom (יהוה), odnosno četvoroslovnim Imenom (Adonaj).

Bliska prethodnoj jeste i metoda sjedinjenja koja ima vrlo važnu ulogu u ovom kabalističkom meditativnom sistemu. Njenom primenom nema korišćenja fizičkih pomagala već se svodi na mentalni proces i vizuelizaciju imena, bez upotreba slika ili dijagrama, već je prethodno savršeno vokalno i vizuelno memorisanih. Obzirom da su kombinacije tih imena unapred predodređene i ne pojavljuju se spontano u mislima time ovaj metod potpada pod vanjski navođene meditacije.

Svakako treba pomenuti da postoji i interno dirigovana meditacija koja se sastoji od misli, osećanja i mentalnih slika koje se spontano javljaju za vreme  sâme prakse. Tada je najbolje fokus usmeriti ka generalno široj oblasti, oko koje se zatim generišu i grupišu mentalne slike koje se posebno tretiraju. Obzirom da se radi o metodi koja nije unapred definisana, ona potpada u kategoriju najčešće korišćene nestrukturisane meditacije i ovaj metod je oformio osnovu meditativnog sistema rabina Nahmana iz Breslova (נחמן מברסלב).

Za treći vid meditacije možemo reći da se odnosi na nenavođene. One teže umnom miru, tišini i apsolutnom poništavanju čulnih nadražaja, kako internih tako i eksternih. Nema puno pisanih tragova o primeni ovog tipa meditacije, mada se može reći da je prisutan u hasidskim strujama rabina Dov Bera (בער ממזריטש) i rabina Levi Isaka (לוי יצחק מברדיצ’ב). Postoje osnovne pretpostavke da je ovaj vid meditacije praktikovan od strane nekih naprednih kabalista, posebno ako se osvrnemo na terminologiju koja se u tim slučajevima koristila. Naime, kabalisti najviši nivo transcedencije nazivaju Ejn (אין), što bukvalno može biti prevedeno kao – Ništavilo. Sa velikim N, zbog simbolike ništavila kao izvora stvaranja. Potencije.

Radi se o najvišem stepenu u nenavođenoj meditaciji, kada celokupna percepcija i slikovitost uma nestaju. Takođe i tvoračku Silu, po kabali, nazivamo Ejn.

Ejn je van Postojanja, odvojen od svega. Apsolutno Ništavilo. Nije iznad niti ispod, niti je u stanju mirovanja ili kretanja. Ejn je nigde, jer Ejn Nije. Bezvučan je, ali nije  tišina. Niti je praznina – pa opet iz nule Ejn-ovog ništavila nadolazi Ejn Sof.

Pored ove grube podele na tri osnovne metode, meditacije mogu biti podeljene i prema načinu primene:

prema intelektu

emocijama

ili telesne

Put intelektualnog pristupa verovatno je najdominantniji među teorijskim kabalistima i bio je korišćen van osnovnih kabalističkih škola. Najuobičajeniji metod imao je za cilj kontemplaciju na različite aspekte ”Tore” (תורה), tragajući za dubljim značenjima samih zapovesti.

Rad se takođe sastojao i od dubljeg intelektualnog zadiranja u teorije o uzvišenim aspektima univerzuma. Za mnoge je ovaj put vodio u vidno izraženo stanje ekstaze i može se reći da predstavlja osnovu forme sistema u hasidizmu (hasidut, חסידות). Takođe, intelektualni pristup ubraja i proučavanje molitvenih dela, gde se vreme i pažnja marljivo posvećuju kontemplaciji na svaki koncept u cilju ličnog rada i samopoboljšanja. Tako je ovaj metod načinio i osnove Musar pokreta (תנועת המוסר) iz XIX veka, koji je direktan odgovor hasidizmu.

Bio je od velikog značaja u delima rabina Moše Haim Lucata (RaMHaL, רמח”ל), posebno u knjizi ”Mesilat Ješarim” (מסילת ישרים) – Put pravednoga. U toj knjizi autor daje sve potrebne korake koji vode ga prosvetljenju, ali ne i sam čin Ruah Ha’Kodeš-a, kao ultimativnog cilja… magnum opusa.

Zato ga možemo nazvati i Velikim delom, koji je tako više u duhu pro zapadnjaka.

Njegov sistem sastoji se od deset koraka rada, što se vrlo dobro podudara s deset sefirot (ספירות) kabalističkog Drveta života.

Emotivni pristup takođe igra veoma značajnu rolu u kabalističkim krugovima. Posebno u okviru kavana (כונה) pristupa meditaciji, sistema koji formalne dnevne molitve i prakse tretira kao mantre. Ideja je da se sva osećanja i emocije pretvore u reči molitve, te liše fizičkih spona tom prilikom (hitpaštut hagašmiut, התפשטות הגשמיות). Ovom načinu rada često se pridodaje i muzika, koja je posebno u prošlosti imala daleko veću ulogu, za vreme proroka iz ”Biblije” (Jevrejske Biblije – Tanaha, תנ”ך). Na taj način kavana dobija pun smisao u tome što postaje posebno mentalno stanje koje je neophodno za pun ispoljavanje jevrejskih verskih obaveza (micvot, מצוות) i molitvi (t’filot, תפלות).

Staza koja kombinuje intelektualni s emotivnim pristupom jeste staza ljubavi, koju do detalja opisuje jedan od najvećih jevrejskih filozofa, Majmonid (Rambam, רמב”ם). On je zapisao da kada osoba duboko kontemplira o Bogu, razmišljajući o Njegovim delima i čudesnim izlivima stvaranja, on postaje duboko svestan Njegove mudrosti koju iskazuje strastvenom ljubavlju. Majmonid tu pominje nivo ljubavi koji naziva hešek (חשק), odnosno strast, kada su emocije tako intenzivne da je svaka misao isključivo vezana za taj određeni pojam ili objekat. Ta ljubav prema Bogu može biti toliko intenzivna da je u stanju da dušu čovečju otrgne od telesnih okvira; a sam taj čin razdvajanja nazivao se Božijim poljupcem. To se smatralo jednim od najviših duhovnih visina koje bi mudro ljudsko biće moglo da iskusi svojim mentalnim i emotivnim zalaganjem.

Treći put jeste onaj telesni i on uključuje pokrete i vežbe disanja koje igraju ključnu ulogu u sistemu velikog Abrahama Abulafije (אברהם אבולעפיה). Ta dodatna lepršavost koja prati formalni čin molitve pojačava meditativni efekat posvećenja mentalnom cilju. Tako je ples najvažniji segment ove tehnike i najčešće se praktikuje među hasidima, iako nisu oni začetnici jevrejskog ritualnog plesa. Čak i kada bi druge tehnike uzgubile u očima vernika na značaju ples bi ostajao sigiran put ka ekstazi i prosvetljenju.

Za još dublji upliv u kabalistički pristup kontemplativnim stanjima i tehnikama vredi se upoznati i sa jevrejskim šivitima (שויתי), vizuelno ovekovečenim metafizičkim konceptima, koji pak ne krše osnovna načela judaizma o zabrani atropomorfizacije Boga. Veštim manevrisanjem kroz šivite se prikazuje uzvišena simbolika hebrejskih slova, koja formiranjem reči i rečenica na slikovit način predstavljaju uzvišene ideje ovog mističnog toka judaizma.

Talmud” (תלמוד) uči da su za vreme praznika Sukota (סוכות) u Jerusalimu:

Sveci i ljudi, od dela, plesali pred narodom noseći baklje i pevajući himne pohvalnice.

.

Festival je posebno bio naklon prema onima koji su svojim trudom težili duhovnom uzdizanju i napretku, kako Jerusalimski Talmud (Talmud Jerušalmi, תלמוד ירושלמי) kaže:

Zašto se on nazivao ”Festivalom crtanja”? Zato što je to bilo vreme kada su (svi) ljudi crtali u Ruah HaKodeš-u.

.

Toliko je ples bio usko isprepletan s prosvetljenjem da je Svet koji dolazi (Ha’Olam Ha’Ba’a, העולם הבא) što predstavlja najvišu duhovnu težnju jednog Jevrejina, opisivan kao:

Ples Uzvišenog i Svetog, gde svaka individua upire prst ka njemu.

ODABIR TEMA

Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify

2 Comments / Komentara
Najstarije/Oldest
Najnovije/Newest Izglasano/Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Baruch Shabtai Lilijana
4 years ago

Moliml za talisman