Borhes-Bazilova biblioteka apsoluta

/ Duboka gematrijska kontemplacija nad 23 slova /

.

ותהי להם הלבנה לאבן והחמר היה להם לחמר
Va’tehi la’hem ha’levana le’aven ve’ha’hemar haja la’hem la’homer
I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto kreča
Postanje 11:3


Bibliotheque Babel, 2013 (Jean-Francois Rauzier)

The universe (which others call the Library) is composed of an indefinite, perhaps infinite number of hexagonal galleries…

The arrangement of the galleries is always the same: Twenty bookshelves, five to each side, line four of the hexagon’s six sides. Each bookshelf holds thirty-two books identical in format; each book contains four hundred ten pages; each page, forty lines; each line, approximately eighty black letters.

Inicijalna ideja za metafizičku biblioteku koja bi sadržala sve ikada napisano, kao i šum svega što još uvek nije napisano, potekla od čuvenog Borhesa (Jorge Luis Borges), jednog od najuticajnijih i najinovativnijih pisaca XX veka. Pisca koji se smelo igrao novim i inovativnim idejama i koje je u svoja dela hrabro inkorporirao. Sve one ideje koje i iz današnje perspektive prve petine XXI veka i dalje deluju gotovo jednako čarobno. Njegov opus najlakše možemo opisati velikim brojem kratkih, no dubokih, priča od kojih je najveći broj njih baziran na svojevrsnim misaonim eksperimentima koji za subjekte imaju nas – ljudska bića, u kojima se bavio različitim ontološkim problemima u tumačenju naše svekolike stvarnosti, te postojanja u njoj kao takvoj. Godine 1941. Borhes objavljuje kraću priču ”Vavilonsku biblioteku” (La Biblioteca de Babel), iz kolekcije ”El Jardin de Senderos Que se Bifurcan” (Vrt razgranatih staza), koju u prevodu na srpski jezik možete naći u knjizi pod nazivom ”Maštarije” u izdanju Lagune, kroz koju on sagledava univerzum u formi jedne enormne biblioteke koja vieštruko nadilazi ljudski razum i poimanje velikih brojeva.

Ipak, on se tim delom vraća jednom još starijom svom delu, eseju iz 1939. pod nazivom ”Potpuna biblioteka” (La Biblioteca Total) kroz koji se, zapravo, provlači tema Kurda Lasvica (Kurd Lasswitz), verovatno oca nemačkog sf-a, te Kurdove priče iz 1901. – ”Univerzalna biblioteka” (Die Universalbibliothek).

Borhesovu Vavilonsku biblioteku krase brojni filozofski motivi i ideje koje se tiču jedne konačne biblioteke koja sadrži sve moguće knjige ovoga univerzuma i svaka od tih knjiga u biblioteci razumljiva je samo ako se ispravno dekodira: korišćenjem bilo koje druge knjige iz biblioteke, te na kraju trećom knjigom kao jedinstvenim ključem za dekripciju celine. Ovakav pristup dokaz je i permanentnog prisustva filozofske ideje Imanuela Кanta (Immanuel Kant) kako naš um, u stvari, doprinosi izgradnji kolektivne stvarnosti koju potom živimo; pa su i pravila te stvarnosti (onakve kakvom je pojmimo) suštinska za um. Dakle: ako prepoznamo ova pravila možemo bolje razumeti sâmu stvarnost. Zato narator Borhesovog nadrealnog mehanizma univerzuma Vavilonske biblioteke opisuje kao jednu golemu strukturu međusobno povezanih heksagona gde svaki od njih čini polica knjiga na svakoj od četiri zida, kao i prolaz do narednog, identičnog heksagona. I tako redom…

Sve će biti bar malo jasnije u nastavku.

Borhes

In mainstream theories of natural language syntax, every syntactically-valid utterance can be extended to produce a new, longer one, because of recursion. However, the books in the Library of Babel are of bounded length – ”each book is of four hundred and ten pages; each page, of forty lines, each line, of some eighty letters”, so the Library can only contain a finite number of distinct strings.

Borges’ narrator notes this fact, but believes that the Library is nevertheless infinite; he speculates that it repeats itself periodically, giving an eventual “order” to the “disorder” of the seemingly random arrangement of books.

Na bazi ove Borhesove premise sada polako dolazimo i do našeg savremenog doba, XXI veka, kada na scenu stupa kreator potonjeg informatičkog remek-dela. Reč je o sajtu programera i pisca Džonatana Bazila (Jonathan Basile, ”Tar for Mortar: “The Library of Babel” and the Dream of Totality”) lansiranom 2015. čija jednostavna fasada krije jedan jedinstveni mehanizam u pozadini. Mehanizam koji svakom posetiocu nudi nešto krajnje jedinstveno i nikada do sada viđeno: sve ikada napisano, ali istovremeno i sve što teoretski može biti napisano u nekom trenutku u daljoj ili bližoj budućnosti. I baš kao što je konceptualno ovu zamisao Borhes predstavio, celokupan sajt je i utemeljen na stranicama koje su (posebno napisanim algoritmom) u stanju da prikažu, i na zahtev posetioca u bazi lociraju, bilo koju do 3.200 slova dugu, anglo-latiničnu slovnu kombinaciju. To uključuje i korišćenje zareza, razmaka i tačaka. Mehanizam prikazivanja tih svih mogućih informacija, koje idu u sladu s idejom o već predodređenoj sudbini, Bazil je i oblikovao u prostorije heksagonalnog oblika gde svaka od njih sadrži po četiri zida ispunjenih knjigama; sa po pet polica na kojima je po 32 toma od kojih svaki pojedinačni tom poseduje po 410 stranica. Dakle, sav sadržaj ove apsolutne biblioteke udešen je po principu tzv. krive nasumičnosti (pseudo-random) te pregled njenog sadržaja odaje utisak svojevrsne potrage za blagom u moru nepreglednog materijala baziranog na svim mogućim slovnim kombinacijama koje moguće sastaviti (bilo da su one logične ili nasumične prirode).

No, moramo se ovde ipak još dublje upoznati s mehanikom rada ove meta-biblioteke.

Prvo, sistem svakoj stranici, odnosno svojevrsnoj knjizi na polici dodeljuje određeni, jedinstveni sekvencijalni broj na bazi broja 10 (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9), te je tekst na poleđini tih stranica enkriptovan pod tim jedinstvenim brojem. U narednom koraku matematički algoritam, koji je za ovu svrhu Bazil posebno razvio, koristi taj jedinstveni dodeljeni broj stranice kao osnovu za generisanje drugog jedinstvenog ključa, sada već daleko većeg broja koji se, potom, konvertuje na bazi broja 29 (sva slova od A-Z, uz zarez, tačku i razmak) u jedno od slova engleskog alfabeta.

Jednostavno rečeno to znači da je ovaj sistem kompatibilan sa svim jezicima koji se mogu komunicirati latiničnim pismom.

Samim tim sve ovo je jednako uspešno primenljivo i na naš srpski jezik, sve dok ne koristimo slova poput:

š, đ, č, ć, ž

Ali kao što znamo njih ni ne moramo koristiti jer će nam smisao biti jednako jasan i sa:

s, dj, c, c, z

.

One of my early attempts used a Halton sequence, which produces a pseudo-random distribution by creating fractions evenly distributed between 0 and 1, which I then multiplied by a number around 293200 (early versions). I’ve been working with C++, whose native data types only store numbers of up to 64 bits, which is about 17 digits in base 10. The library requires working with values of around 5,000 digits or 16,000 bits.

It would be easy enough to use any programming language’s built-in random number generator to accomplish this task. With a few exceptions, there’s no real randomness in computinga random number generator is just a deterministic equation which produces different values by starting from a different input each time. This input is called the random seed, and a computer’s system time is often used to guarantee a changing value.

It would have been possible to create a sizeable library by using the book’s “location” (hexagon, wall, shelf, and volume) as a random seed, thus guaranteeing the same page in the same place every time.

 – Jonathan Basile

Pojednostavljeni primer prethodno opisanog rada algoritna izgledao bi, manje-više, ovako (pažnja: primer s kraja teksta omogućava da se isti i direktno testira u radu):

11070{ALGORITAM} baza-10baza-29 gigl,yvwqalzygvfe u

Dakle, algoritam je podešen tako da proizvede svaku moguću kombinaciju ali na način da svaki broj koji jednom generiše on će zauvek voditi ka istom ishodu (output), što dodatno služi da ukaže na validnost ovog pristupa, jer, kao što ćemo ubrzo i videti, to omogućava da se obrnutim inženjeringom utvrdi tačnost pređašnje premise rada obe apsolutne biblioteke.

Sve ovo jednostavno znači da ono što se na svim ovim stranicama već sada nalazi unapred određeno, napisano – sve stranice već postoje ispisane i sve što je potrebno jeste do njih korak-po-korak doći i uveriti se u ono što na njima piše – a na njima upravo i piše baš Sve. Baš i poput ideje determinizma koji brani stav da je sve (opet ta famozna sudbina?!) već unapred samim činom Velikog praska (ili se radi o Big Bounce-u?!) uveliko predodređena i da je samo potrebno vreme… baš puno vremena, ne bi li se na kraju do svakog mogućeg ishoda i došlo. Jedino vremenska koordinata vrlo visoke vrednosti čini da mi sa našeg aspekta postojanja govorimo o slobodnoj volji, jer vremenske odrednice u okvirima višestrukih eona racionalno jednostavno ne možemo da pojmimo, ili bar ne u dovoljnoj meri, te se zadovoljavamo konceptima koji nam automatski popunjavaju praznine unutar našeg racionalnog pristupa u sagledavanju stvari. Ali uplivom u ovako velike brojeve racionalno više ni nema težinu, baš kao što i jeste slučaj na kvantnom, bazičnom nivou postojanja.

Sada, ukoliko bi, pak, želeli da fizički proverimo validnost ovog opakog sistema tu na scenu stupa već pomenuti obrnuti pristup ovoj mašini velikih brojeva. Određeni sadržaj stranice sada trebamo konvertovati na bazu-10, potom je provući kroz inverzni algoritam i dobijenu vrednost spustiti na egzaktni broj stranice na kojoj se tekst o kojem je reč nalazi.

Plastičan primer bio bi:

11070{MATIROGLA} ← baza-10gigl,yvwqalzygvfe u

Već je sada jasno da je ovo jedno sasvim nadrealno iskustvo u spoznaji traganja za sudbinom.

Sudbinom koja je, kako stvari stoje, već uveliko zapisana i nalazi se ovde – pod vašim tastaturizovanim prstima.

Sada sve što je dalje potrebno da se upustite u ovu beskrajnu avanturu jeste da nađete odgovarajuću stranicu i pročitate ono što permanentno na njoj stoji zapisano, u maksimalnih 3.200 karaktera po pojedinačnom upitu, a upita može biti neograničeni broj. Ali i složićete se da je taj broj po jednom upitu sasvim dovoljan da nam dâ zadovoljavajući odgovor na sva naša pitanja. Treba li vam još neka potvrda od činjenice da u ovoj bazi takođe možete naći eksplicitno tačno opisan trenutak vašeg rođenja, ali isto tako i svaki mogući opis vaše smrti? Samo treba biti dovoljno uporan i pronaći taj zapis koji uveliko postoji (valjda na svu sreću skriven, zar ne?).

Takođe, ovde je i apsolutno svako književno delo ikada napisano, ali i svako koje će ikada biti napisano. Svaka pesma, nova stvar  vašeg omiljenog benda koja još uvek nije napisana. Recepti za lek za svaku moguću bolest. Svaki naučni rad, sve tajne ovoga i svih drugih svetova koliko god da ih ima. Tu je i Teorija svega za kojom tragamo. Ma, bilo šta ikada izrečeno. Svaka moguća misao. Ili, pak, što će tek nekada biti umišljeno, zapisano. Sve to ovde možete naći i već postoji. Zato ovo mesto zamagljuje liniju između izuma i otkrića, jer kako onda bilo šta može biti otkriveno ako za to ovde negde već postoji potpun opis pre nego što je i bilo kome to nešto palo na pamet?

Sve je tu i sve je već napisano u Vavilonskoj biblioteci apsoluta koja broji:

104677 karaktera

Ukoliko bi ovaj nadrealni broj s 4.677 nula uporedili s nekim drugim zaista velikim brojevima, ubrzo bi videli da čitav naš vidljivi univerzum sadrži tek 1080 atoma. Dakle ovde govorimo o nečemu što u svojoj bazi potencijalno sadrži više karaktera od ukupng broj gradivnih elemenata naše svekolike realnosti, našeg kosmosa. Pa i još i mnogo preko toga.

With these words, Borges has set the rule for the universe en abyme contained on our site.

Each book has been assigned its particular hexagon, wall, shelf, and volume code. The somewhat cryptic strings of characters you’ll see on the book and browse pages identify these locations. For example, jeb0110jlb-w2-s4-v16 means the book you are reading is the 16th volume (v16) on the fourth shelf (s4) of the second wall (w2) of hexagon jeb0110jlb.

Consider it the Library of Babel’s equivalent of the Dewey Decimal system.

Naravno da postoji očita razlika između programa koji automatski generiše sve moguće slovne ishode i, s druge strane, neke osobe, pojedinca, koji aktivno i misli o onome što govori i namerava da učini s određenim ciljem. Mi ljudi koristimo određeni broj simbola da određene stvari iskažemo i upravo zbog toga mi i jesmo u mogućnosti da načinimo biblioteku svih mogućih slovnih kombinatorika ali to ipak ne znači da iako mogu biti generisane (sve logičke slovne mogućnosti) da one nužno i moraju biti izrečene. To je onaj poslednji izbor koji samo nama ostaje na raspolaganju, da odlučimo: da li ili ne.

Zato ovo mesto na internetu pre svega ima za cilj da bude utočište ljubiteljima znanja, učenja… Umetnicima i piscima ili bilo kome ko je u potrazi za inspiracijom. Za pokretanjem kreativnih i znatiželjnih sokova. Da provre. Svakome ko je spreman da se makar na kratko osvrne na ovo čudo postojanja i još čudnije uređenosti unutar beskrajnog šuma haosa koji je iznedrio nas – misleće mozgove. Na kraju krajeva, možda baš i na isti način kao i svaka druga klasična biblioteka, jer, budimo objektivni – to i jeste njena svrha. Ipak, ovaj digitalni izdanak nudi to još nešto više. Tu neverovatnu mogućnost da se pred vašim očima nađe sistem veći od bilo čega postojećeg… čak nemerljivo veći i od ovog našeg skoro 14 milijardi godina starog kosmosa koji raste i da u njemu pronađete sebe i svoju sudbinu – od trenutka vašeg rođenja, pa sve do vaše smrti.

Da. Sve je to tamo.

Svaka knjiga ikada napisana.

Svaka stranica Hamleta, Biblije, ili, pak, opis vašeg današnjeg dana na poslu. Tekst svake predstave, zakona, ustava… Bilo čiji i bilo kakav spis koji vam može pasti na pamet. Mogli bi u nedogled ovako da nabrajamo jer nema kraja poređenjima s ovim digitalnim čudom verovatnoće u kojem ništa nije nemoguće, već jedino može biti malo verovatno. Zato skratimo i još jednom ponovimo – na raspolaganju vam je svaka matematički moguća kombinacija svih latiničnih slova engleskog alfabeta u dužini do 3.200 karaktera – njih 104677. Bilo koji komad teksta na koji u Vavilonskoj biblioteci pretragom naletite on je tu svo vreme, oduvek i uvek na istom mestu, bilo da ga posmatrate, čitate, ili u njega ne gledate, jer nije reč mehanizmu generisanja teksta po zahtevu i njegovog potonjeg čuvanja na disku, već o jednostavnom uvidu u mehanizam kombinacija slova prisutnih na nekoj od polica biblioteke, dok čekaju da neko do njih dođe i otkrije ih. Ukoliko pak naletite na neke neobične rezultate, te čudne slučajnosti i kuriozitete to možete dokumentovati na zvaničnom Reddit forumu, ali i prelistati iskustva drugih ljudi i videti do čega se sve u pretrazi dolazilo.

No, ovo nije sve.

Džonatan Bazil je otišao čak i još jedan korak dalje pa osim što je kreirao biblioteku svega što ikada može biti napisano, on je generisao i mehanizam za generisanje svih mogućih slika koje mogu ikada postojati. U ovom slučaju umesto slova, zapeta, tačaka i proreda Vavilonska arhiva slika odrađuje permutaciju 4.069 različitih boja te za razliku od 40 linija teksta sa po 80 karaktera, slike se nalaze unutar mreže piksela u odnosu 416x640px. To znači da ovaj mehanizam barata i sa svakom mogućom slikom koja je ikada naslikana ili fotografisana u ovim zadatim dimenzijama i karakteristikama, a takođe je moguća i pretraga s unosom željene slike ne bi li našli njenu random generisanu verziju u bazi.

Kako god, se nalazi:

portret svake osobe koja je ikada živela u svakom njenom trenutku života;

slike naših rođenja, rođendana, venčanja… naših sahrana;

digitalizovane verzije svih umetničkih dela ikada stvorenih, čak i onih koje je i istorija svojim neprekidnim vihorima ratova i prirodnih katastrofa davno progutala i za javnost izgubila u njihovim originalnim formama;

ali i svako delo koje će tek u jednom trenutku u budućnosti nastati rukom nekih budućih umetnika.

To je

~10961755 jedinstvenih slika

Dakle, ukoliko bi dovoljno dugo gledali u ovaj šum informacija, videćemo sve što će nam biti potrebno da znamo.

Ali. Vreme. Potrebno ga je mnogo. Previše…

Svakako smo rođeni prekasno da bi od samog početka istraživali svet koji nastanjujemo, a prerano da se valjano posvetimo bavljenju udaljenim planetama i još daljim zvezdama, ali smo zato rođeni u pravo vreme da se posvetimo svim mogućim aspektima jezika kojima govorimo i onog kako ga možemo koristiti da iskažemo znanje koje posedujemo, ili ono do kojeg svakoga dana sve više dolazimo.

Da istražujemo izrečeno.

Ono što treba biti rečeno.

HEX:sudgxlnpinbg473un2ybh4rpbjfk23fmxb52b9qca8pbxvd8945l9na6470xrt4wbklksg5l2hg0m4xq3ybe8j4bpxgldqzxgeikxxhxcwx26fz1yggpryricixk2hft99dq3tm5gux2voh7u44ltth8b96ygzmp4nvs24ycrclh4qd1su40jj719n0hm14t9m0tkaeuq4ntwzdoqeukxnccaeun14xh079h21q7skbiifr212b7u2uft2p9tiwu1z2koqob9z0148hncovhef4oj9ygvxge1gs2kayu13j4ay4ydfay1k3bgn9za5fv081yvpd9fqbcj8cvazz2izaltatvkzp97skhezlmap7vywcobei87nt9nqmnszg21luelghmjhws5e5t35qmbs6hsvwj997qiyqjw2nrblu15jndh7y03f92ajrbzinohshud4ihcuafu7sehvjebl4q0yk97k7pr0of4srql055d6r1jokhyfpboe3sxretriuacelsm2svzkboauqnj2fpj4291dzr6g25cg4o4gggvuhjv0yor8d3nf7tg5y965jxo3xzw2235gdmc23ga62fnea50m54rgk1vztsztd53ysiunrox0qs2gmghyxtcall36z58mgdtvcgfphyu7hldo4otuiwlulkzt1t6eldm4qe4clpotievfl45ut6ce5wbwkdtzfvinbgm642ug3d0yvh3mhkefuvakpxj4zaoz7hy74p8l6uup0jhy6o9ro45yt2s4gzv4qjlsghm0bwizitnqacfk9jrfmhzbjrrj63nv6t6e1avqec0cj3eeiprve8asayywamfmjuydaa8vdc9ekvk3rfegybqqkgqk68dgxywpq8360nkatiav0834ml8p8n3bpmf2z2grv3gomjnjaz0f77thmowv2rzs9j4ssc8xpmk0l3nu4mgxqp9vfh3w5abtqpc1ihvcij8rg5din9blbgziqw6041f5hli1s8n2zf6x70vs5gifbzhfnrrio9pbjep6gev900yhb3htj03dntlsur3lkdybuc7kkahm8zr2b4r5egcda04v5sbx7mbj6ni08sewav0tf8s369s8qpdpe1wzfd5dwk3p4h4vamyr99yghjx3bzv1g8ecl73xlm6ggtss8mpugstmnh2u614aln9923lj9hcew6yn0jbwa1kb02v6vi13oyhjbbfzsmi7qo5xzh52dajduji7jqfuda29rxjodntweddhj8f4s1xs1tt3jd0q7v2xfngkdr6abfoyh6jln29mexaez19bqjjxzl7ab2elybpncuaqbuv0z3qaw6ejqv9zb6o45fkjhi45yys26b5ou7k79y1x0t938f5oidpzc5nnd492zu3jowilz13m5g1eaeyq1vfc9mioafy4j7uledxhwvyj3n28ijnkna3cv3zmv8s58rts3x85t5dz0zp3dzgbcssklrtwlclwkjr5n332harj3onoiom269npkusp3rzfikmfixd9vvwsjc6iclqkv0litlc4x5bq2qwjip0ull023erlt2627q92cvc2047rrnl6fa8bzqrmy5ucmnxero62q2panh0d4vhxurgojc44xdu9d7ckiwavy740wzc0vcltemo2gyxd6lqcrdgikggby3ukufg88c0ytuoqwn0rjdi9ur7umkp6a373xfbk4xgj0a71743e0ryxtsq7y3ea93izqcz19l999mz30zltmuidjlg6wptosepk1m2ofcltcg10o7we86y2e3ogf849thc950ms2anq6kummptvdbsvas5spgjnupqm86ascgmqvupkvkw4xh16j9nkzlv1lg3gwucclyin4ai2ye6qnxkdf39uubuwkktjhfsaxpfbvcwookxzdea28f5uthsycnf1d2obk6edivp7cy4spuyu2xohd7ns72r9g9pxak4183htrcknr7fs5q35ozbz3fm39mjjr3xkexkjgj98zz2h93im0jz9bpnunn1oi0oe8atkkwymo31tuxy5nlaq6vgrh12gc0cyzxihgk3vsv54zibzww80yxw4tkdy2j3mb27fz4cbz6dzoxtjsjwlf0zofl0uynf6n2zjoxs23kk3ehc0jhdm7axs5yyw2x9ojp28y98vld8ez5xr5hqlmnh03j1qdbce75kw23cgeuh5qpnhraqaafwkb9akpzmnc67munmj6zb71fv0e4qf2qq3amztsji0cavogarwd594sqb1r5wrn7kpzs73tjhiab0culi9wfenojifvlk461dpnzn7d448619p7vq8u8gfsgjia5xw0xab9obdertfvea36vzlrjunhr1dww626oop3xltykinh2swe43ecm8q6now3lrs532otvivnaj36hdgpz6zyo841udazz4oyb3lu7zy783hrf04ywfela7y6c60z0m21kj1y8x6mkcg59qpidhvgkc702y9g4j9i2x2jdu4n6wnrjrvghb3639s1vyms3qni24y2trr1osra4dmlqc5k8l6ah49j74exfqyw4nohwyjhhjq846u23mslcnd3mjn6jcx76twb8g6pxx3equbelff7lkmrmr2vwr5l6xz2t9zbi6j1ga0ih3s14x3e6turkvq92kigtutu4zqe6mcl61jzf2f68e2ig5rgdq9js8x577n44aeny4nxacjzivs3vvmw4bpjbeyi5cfzyc2sdenutit5yh77t22a1b0o62ftee64pq9x8u3evpwu5mage5u3cdseaeb22gomr0ps61r0gohe3zeomobshw5cgkokkw84md1sa9kps3de74fhbm1ksqvjtpgles556zkomg5yqlo31kv7o8te22rkyr758mrlakxi0vqq767tzpu7hlipkboycuc61f40aqbkpd5wodttvvd9nzehna15y69lr11bhrza9t32t2vkzdfdrx46zy3kfavjkjip6tw3l0r4kk3dv5d0hvgfneu3io0i435ekad46mvcwz7gbrqkp42af22nfs3tagaenss32ztc6pva0s3w0g9qr5l0r7k9zsr9qnjpx3lrpzekrqfaasihiehvhayd118cahhjv1dlgbjuig3c6bkavsrcio8v1775gj8aqwwvjelgh34nbf89jen3zstnml9m0eabwj9apngtmn0y1dqznkm2whb0n3uwyzhe6b5l6qq39cpyqk

 

WALL: 2

SHELF: 1

VOLUME: 27

PAGE: 188

.

ODABIR TEMA


Subscribe / Pratite diskusiju
Notify / Obaveštavaj me
guest
0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments