Ana behoah predstavlja tekst, odnosno [mističnu] molitvu napisanu još u I vekuod strane velikog mudraca i mistika Nehunije ben Ha’Kane (נחוניה בן הקנה) te je samim time i sročena u skladu sa 42 imena Boga, praksom koja se, prema legendi, proteže čak do praoca Avrahama (אברהם). A zaronimo li još dublje u analizu ovoga teksta videćemo da je ovo delo modelovano prema specifičnom šablonu – u 7 redova, s po 6 reči u svakome od njih, gde se uzimanjem prvog slova svake od početnih reči na kraju dobija 42-slovno Ime (Ha’Šem, השם). Radi se o jedinstvenoj kombinaciji reči u kojoj se potencijalno krije i ključ misterije Stvaranja. Ana Behoah je time dobila na težini pre svega među poštovaocima jevrejske misli i duha vere, onima koji su u velikoj meri inspirisani Velikim Imenom, jer kada god bi se kontemplativno, na kabalat Šabat (קבלת שבת), povezali s tim 42-slovnim Imenom time bi i zakucali na vrata primordijalne sile, sile stvaranja.
Tako Ana behoah predstavlja ujedno i jedinstvenu kontemplativnu formulu sagrađenu na čvrstim osnovama hebrejske gematrije koja vlada čitavim hebrejskim jezikom, te samim time i ”Torom” (תורה), jer svaka od 7 priloženih rečenica korespondira i s jednim od dana u nedelji.
Tekst izgovaramo svakoga jutra tokom jutarnje molitve (šahrit, שחרית), kao i petkom uveče na Šabat, a pre izvođenja Leha Dodi (לכה דודי). Konkretno iz ovog razloga vrlo je očito primenljiva kao maločas pomenuta kontemplativna formula (hitbodedut, התבודדות) i upravo zbog toga, između ostalog, predstavlja jednu od najsnažnijih motiva judaizma i frekvencije kojom je impregnirana. Kojom uzdiže. Često se Ana behoah može naći ugravirana na talismanima ali i zidovima unutar sinagoga iz jednakih razloga – zbog svoje nadnaravne prirode jer podseća da nismo materijalnom prirodom ograničeni, već sposobni za delimično uzdizanje s nje..
Usled nedostatka samoglasnika u 42-slovnom Imenu, pravilna vokalizacija nikada nije do kraja utvrđena i u tradiciji prihvaćena.
Npr. početak, prvih 6 slova, neki čitaju:
•אבגיתץABGITAC;
• drugi ADGITAC;
• dok krajnji deo, zadnjih 6 slova, čitaju שקוציתŠAKVACIT;
• ili – ŠAKUCIT (svakako bez opšte saglasnosti).
.
Prema pisanju rabina Johanana (יוחנן בר נפחא), Nehunija je čitavu Toru interpretirao prema pravilima talmudske hermenautike koja se sastoji od niza uslova počev od onih koji se odnose na analizu slova, reči, rečenica, numeričkih vrednosti, te rasporeda reči, a posebno u skladu sa jednim od njih – opštoj detaljnosti (kelal u’ferat, כלל ופרט) i predstavlja jedno od ukupno osam pravila analize i sinteze teksta. U dobroj meri se veruje da je upravo Nehunija jedan od autora knjige ”Bahir” (ספר הבהיר), sastavljene po sličnim principima.
Vizuelno predstavljen tekst na jedan ovakav način bi trebao da korespondira i s Drvetom života (עץ חיים):
Molimo Te, o, Gospode, snagom ruke Tvoje velike desnice oslobodi sužnje (Izraela iz progonstva njihovog). Primi molitvu naroda Tvog, osnaži nas, pročisti nas, o, Strašni, o, Jedini. Molimo Te, o, Svemoćni, o, Jedini, kao zenicu oka čuvaj one koji Tebe zazivaju. Blagoslovi ih, pročisti ih, neka ih Tvoja samilosna pravednost uvek prati. O, Moćni, o, Sveti, o, Jedini, u obilju dobrote Tvoje vodi narod Svoj. O, Jedini, o, Uzvišeni, obrati se narodu Tvom koji pronosi svetost Tvoju. Vapaj naš primi i krik naš saslušaj, Ti Koji poznaješ sve što je skriveno i tajno.
Prevod preuzet je iz Sidura, jevrejskog molitvenika JO Beograd.