Mapa alefbeta (אלף־בית עברי)

/ Smisao kroz filtiranje slova /

ויאמר אלוהים: יהי אור ויהי אור
Va’jomer Elohim: Jehi or va’jehi or
I Bog reče: Neka bude svetlost i bi svetlost

Svet/svemir je načinjen slovima, hebrejskim slovima (alefbet ivri, אלף־בית עברי), i ta slova predstavljaju osnovne gradivne blokove od kojih je sve sazdano, poput atoma koji su sveprisutni i čijim kombinovanjem nastaje svo dalje usložnjavanje materije. Ona se mogu posmatrati poput arhetipa nabijenih primarnim energijama stvaranja, odnosno svetlošću (or, אור) stvaranja; poput čvrste materije za koju se pretpostavlja da to samo vid forme gusto koncetrisane energije.  Zato se kaže da je svet sazdan iz Tore (תורה), te da je ona nacrt svekolikog stvaranja. Zbog takvof tumačenja slova prestaju da budu samo lingvistički simboli i zvukovi kojima društvo kači određena značenja i smisao već su ona, kao takva, sâma nit postojanje. Stvaranja (Berešit, בראשית).

Zato je hebrejski jezik za sve Jevreje lešon ha’kodeš (לשון הקודש) – sveti jezik, jer sadrži beskrajni broj značenja i mogućih tumačenja, za čije se dešifrovanje posvećuju čitavi životi.

Bal Šem Tov (בעל שם טוב), čuveni poljski rabin i mistik, zapisao je da svako slovo mora biti shvaćeno kroz tri sveta: svetova stvaranja, duše i duha, i da jedino tako možemo steći neku približniju sliku o ovom nepreglednom mozaiku značenja, brojeva i prekombinovanja. Zbog toga raspolažemo veoma moćnim oružjem u nameri da ispitujemo njihova svojstva, a samim tim i jezik kao sistem koji sve ove elemente objedinjuje:

• gematrijom (גמטריא) – mehanizmom baratanja slovima kroz numeričke vrednosti;

 temurom (תמורה) – kojom slova na različite načine raspoređujemo i preuređujemo.

.

.

Bet

Drugo slovo hebrejskog alefbeta, Bet, znači kuća (Bejt, בית), a dublja simbolika je u tome što se čitav svet, pa i kosmos (jer se oba pojma na hebrejskom isto kažu – olam, עולם), naziva staništem Boga, njegovom kućom. Slovom Bet započinje tekst jevrejske Biblije (Tanah, תנ”ך), koji kaže: U početku stvori Bog nebo i zemlju (Berešit bara Elohim et ha’šamajim v’et ha’arec, בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ). Reč za blagoslov je beraha (ברכה) i Bet se vezuje za mudrost (hohma, חוכמה); Kao što je drugo slovo po redu, ono takođe govori da su stvorena dva sveta – ovaj svet, fizički (ha’olam ha’ze, העולם הזה) i svet koji će doći (ha’olam ha’ba, העולם הבא).

Alef

Prvo slovo hebrejskog alefbeta predvodnik je svih ostalih slova i samim tim ima gematrijsku vrednost 1. Kada slovo alef napiše kao reč alef (אלף) vrednost je trijada jedinica – 111 (א Alef = 1, ל Lamed = 30, פ Pe = 80). Iz istog korena dolazi i reč elef (אלף) – hiljadu. U matematici Alef (Alef nula) označava jedan specifičan skup beskonačnosti. Najveći broj Imena za Boga počinju slovom Alef, poput: Ehje (אהיה), El (אל), Elohim (אלהים) itd. Čovek, Adam (אדם) započinje Alefom; Alef je slovo paradoska, jer je između Boga s jedne i čoveka s druge strane spektra. Sastavljeno je od dva slova Jud (י), iznad i ispod, i izduženog slova Vav (ו) među njima. Gornje Jud je Bog, donje je čovek.

.

.

Dalet

Slovo Dalet predstavljeno je u značenju reči vrata (delet, דלת). Korenitu ulogu ima i u izgradnji reči da’at (znanje, דעת). Mudraci su za Boga govorili da je On dajan ha’emet (דין האמת), istinski sudija, sudija nad sudijama. Jedno od najznačajnijih imena za jevrejski narod dolazi iz slova Dalet, kralj David (David Ha’Meleh, דוד המלך), čije je ime palindrom, počinje i završava se Daletom. Gematrijska vrednost 4 aludira na četiri osnovna elementa – vatra, voda, vazduh, zemlja.

Gimel

Gimel simbolizuje progres i napredak i često se vezuje za parolu gemilut hasidim (גמילות חסדים) koju često možemo uklesanu u zdanjima, označavajući dobročinstvo. Ali paradoksalno, označava i oduzimanje… poput nagrade i kazne. Značenje ovog slova je – kamila (gamal, גמל) i ona predstavlja jednu od glavnih pustinjskih životinja koje služe čoveku kad se kreće kroz pustinjska prostranstva. Posebno semitskim narodima koji nastanjuju te sušne predele planete.

.

.

Vav

Slovo koje povezuje zemlju sa nebesima, jer se i pojavljuje u prvom stihu Biblije gde se, i bukvalno, nalazi između dveju reči – ”zemlje i nebesa” (ha’šamajim Ve‘et ha’arec) – השמים ואת הארץ; Gematrija Vav je 6 i simbolizuje čoveka – jer je čovek stvoren 6. dana stvaranja, čovek radi 6 dana u nedelji, 6 je milenijuma pre pojavljivanja mesije (mešijah, משיח). Vav je ključno slovo u izgradnji možda najlepše hebrejske reči – šalom (שלום), zdravo, mir, dobronamerni pozdrav. Takođe ovo slovo ima moć da preokrene tok vremena jer ako se postavi pred glagol u prošlom vremenu onda se čita u budućem i obrnuto. S obzirom da Vav nosi taj relativistički momenat ono se nalazi u sredini reči svetlost (or, אור), baš kao što nauka svetlost vidi kao relativno u odnosu na protok vremena.

He

Jedna od upečatljivih reči izvornog biblijskog teksta je hineni (הנני) koja znači – tu sam, pred tobom sam i koja se pojavljuje u presudnim trenucima, i na više različitih mesta, ove kompleksne priče. Ne sme se propustiti ni pominjanje pohvalnice Alelu-ja (hvaljenje Boga, הללויה), koja započinje ovim slovom, naglašavajući značaj tog čina. S druge strane slovo He predstavlja ključno slovo pri mnogim imenovanjima Boga, posebno kada govorimo o onom najčuvenijem četvoroslovnom, Tetragramatonu JHVH (יהוה), koje se usled zabrane uzaludnog izgovaranja ImenaHa’Šem (Ime, השם) čita Adonaj (אדוני), Gospod.

U hebrejskom jeziku član He (ה) je poput the u engleskom, zato se i ovde He retko izgovara, skoro nikad; otud se kaže da je to dah Boga.

.

.

Het

Život se kaže haj (חי), skraćeno od hajim (חיים) i predstavlja čest motiv za mnoge amajlije. Po strukturi Het spaja Vav i Zajin: Vav – čoveka i Zajin – vreme, te Het čini celinu, zajednicu – hevura (חבורה). Vrednost mu je 8 i to upućuje na čin berit mila (ברית מילה), obrezivanje, koje se izvršava 8. dana života, kao znak zaveta naroda sa Bogom. S obzirom da 7 predstavlja pun krug stvaranja, osmica Het-a je jedan preko, ulazak u večnost. Zavet sa praocem Abrahamom (אברהם) utvrđen je 8 puta. Čak se do današnjih dana zadržalo to da večnost/beskraj simbolizujemo položenom osmicom – . Praznik svetlosti i čuda, Hanuka (חנוכה), slavi se osam dana, taj najveseliji jevrejski praznik.

Zajin

Zajin predstavlja krunisano Vav, jer kao što se Vav odnosi na svetlost od Boga ka Čoveku, slovo Zajin je or hozer (אור חוזר) – povratna svetlost. Jedna od gematrijskih tumačenja vrednosti ovog slova kaže je Zajin = 67, što je jednako s vrednošću reči za razumevanje bina (בינה). Vav je muški princip, Zajin je ženski princip, a to je oličeno u 6 dana stvaranja, Vav je 6. slovo, gde nakon toga 7. dana nastupa Šabat (שבת) – Zajin je 7. Otud je Zajin i kulminacija stvaranja kroz vreme, kruna stvaranja, te samim tim gradi reč zman (זמן) – vreme. Najstariji jevrejski simbol je sedmokraki svećnjak menora (מנורה) i ona na poseban način simbolizuje sav značaj ovog broja, kao kompletnog ciklusa stvaranja kada započinje odmor i novi krug.

.

.

Jud

Zvanično, prvo slovo hebrejskog alefbeta jeste Alef ali prema dubljoj mističnoj analogiji prvo mesto, umesto Alefa, zauzima slovo Jud, s vrednošću 10, jer ono čini osnovni gradivni element svih drugih hebrejskih slova. Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, tačka prvog mastila. Jud je prvo slovo Božijeg imena, Tetragramatona (יהוה), početno slovo Imena. Jud je poput gradivnog elementa konačnog sveta u beskonačnom prostoru, kroz kontrakciju poznatu kao cimcum (צמצום). Deset je generacija od Adama (אדם) do Noje (נואה), deset je generacija od Noje (נואה) do Abrahama (אברהם). Za molitvu je potrebno 10 ljudi, minjan (מנין), kvorum. Izrael je Jisrael (ישראל), jevreji su jehudim (יהודים).

Tet

Tet se, kao i prethodno Het, sastoji od spojenih slova Vav i Zajin, s leve i desne strane i u ovoj formi ono predstavlja zametak, potencijal koji može biti u isto vreme i dobar i loš, sve u zavisnosti od toga kojim putem se krene u ispoljavanje tog potencijala i energije za činjenje promena.

Vrednost slova Tet je 9 i simboliku ovog broja pronalazimo i u 9 meseci trudnoće tokom kojih se razvija budući živi potencijal.

U ovoj dvostrukoj prirodi se oslikava snaga Boga koji je se krije iza obe krajnosti našeg sveta, s dubinom koju ne možemo da spoznamo našim intelektom.

Na kraju, ali ne najmanje važno, dobrotu pišemo tov (טוב), jednu od najvećih ljudskih vrednosti.

.

.

Lamed

Lamed je posebno specifično slovo jer je jedino slovo koje svojim vrhom nadilazi liniju pisanja, zadire iznad nebesa, poput kule koja zadire u oblake. S druge strane ono je 12. po redu i nalazi se u sredini hebrejskog alefbeta, predstavljajući njegovo srce (lev, לב). Naziv slova potiče iz istog korena reči kao i reč lamad (למד) što znači učiti, te je Lamed u srcu učenja takođe. Davati i primati znanje, učiti (lomed, לומד) i podučavati (lilmod, ללמד). Veliki Rabi Akiva rekao je da je Lamed (LMD) akronim za Lev Mevin Da’at (srce razume znanje, לב מבין דעת). Lamed je zato reč srca i lamed ima vrednost 30, ali ako bi ga razdvojili na osnovne delove, Vav i Kaf, njegova vrednost je 26, što je vrednost jednaka Božijem imenu JHVH (יהוה), jer Lamed, kao što je rečeno, zadire u nebesa, a put srca uždihe duh. Reč, i ime Jisrael, (ישראל) počinje najmanjim slovom Jud, a završava se najvećim Lamed, aludirajući na neophodnost dosezanja Božanskih visina. Jedna od najradosnijih molitvi je halelu-ja (הללויה), koja se peva praznicima i dolazi iz korena reči halal, hvaljenje, i sadrži dva Lameda u sebi.

Kaf

Kaf je prvo slovo u reči kavana (כוונה), kontemplativnog stanja uma, meditacije koje nas uvodi u duhovni rada. Kaf je i prvo slovo u reči keter (כתר) – kruna. Kruna poput vrhovne sefire na Drvetu života (Ec Hajim, עץ חיים), a i po izgledu Kaf podseća na krunu na glavi kralja. Postoje četiri krune u jevrejskoj tradiciji – keter Tora (כתר תורה) kruna Tore kao prve date na Sinaju, kojom se ona ukrašava u sinagogi; keter kehuna (כתר כהונה) kao sveštenička kruna, keter malhut (כתר מלכות) kao kruna kraljevstva ili poslednje 10. sefire Drveta života koja simbolizuje materijalnu ravan; i keter šem tov (כתר שם טוב), kruna dobrog imena za koju su mudraci govorili da je najvažnija od svih, jer je ”dobro ime važnije i od ulja” (tov šem mi’šemen tov, טוב שם משמן טוב). Numerička vrednost reči keter je 620. 613 je zapovesti (micvot, מצוות) a 7 je dana stvaranja. Jevrejska kapica kipa (כיפה) predstavlja takođe svojevrsnu krunu, koja simbolizuje viši intelekt od čovečjeg.

.

.

Nun

Osbovna gematrijska vrednost slova Nun je 50 i ona simbolizuje 50 danja od egzodusa iz Egipta (Mizrajim, מצרים) do primanja Tore (תורה).

Takođe, broj pedeset označava jubilej (jobel, יובל) koji je danas globalno usvojeni običaj obeležavanja pola veka odnosa ili bilo kojeg drugog vida zajedničkog delovanja, ili rada.

Još treba dodati i to da nakon 50 godina sve sluge koje su slugovale postaju slobodni ljudi. Nun je slovo slobode i iskupljenja.

Nunom se započinje reč naman (נאמן) – vernost, koja ujedno simbolizuje i nagradu za tu istu i iskazanu vrlinu..

Izgled slova Nun po formi veoma podseća na slovo Vav jer je karakteristično savijeno ka napred, s krunom na svome vrhu.

Mem

Slovo Mem podseća na talas, dok je i sâma reč za vodu majim (מים). Telo vode je upravo ono koje je dalo uslove za primordijalni život, a i ljudsko telo je najvećim delom voda. Gematrijska vrednost mu je 40, ali kada se i ono razdvoji na sastavne elemente dolazimo do broja 26 i slova Kaf i Vav. Kada se Mem (מ) nađe na kraju reči piše se u svojoj Mem sofit (ם) verziji, što je ovde interesantno naglasiti iz razloga što se Mem i Mem Sofit struktiralno bitno razlikuju. Mem je ‘otvoreno’, dok je Mem Sofit zatvoren krug. Slovom Mem pišemo reč mesija, mešijah (משיח), on je Kralj (meleh, מלך) kraljeva. Numerička vrednost aludira na 40 dana i noći potopa, 40 godina lutanja pustinjom, 40 dana Mojsija (Moše, משה) na planini Sinaj, 40 dana od začeća do formiranja fetusa, 40 godina od rođenja do sticanja pravih uvida… Dok je jedno od atipičnih imena za Boga je i Mesto (makom, מקום).

.

.

Ajin

Značenje slova Ajin je oko (ajin, עין), piktografski na njega i podseća (zajedno i sa optičkim nervom) ali kao što i oko reaguje na svetlost, tako Ajin simbolizuje primarnu svetlost za koju mnogi kažu da je važnije čak i od one sunčeve. Ona je skrivena u Tori i može biti opažena samo unutarnjim okom ruah ha’kodeš-a (רוח הקודש), svet(l)ošću duha.

Ajin takođe predstavlja drugo A, osim Alefa, a oba se izgovaraju samo pod specifičnim okolnostima, kada su obeležena posebnim vokalima. Jedan krak slova Ajin nazivamo ajin tova (dobro oko, עין טובה), dok je drugo ajin ra’a (loše oko, עין רעה).

Zbog te podeljenosti mi kažemo da je Bog apsolutni tvorac i dobrih i loših aspekata.

Vrednost Ajina je 70, a još se i veruje se da 10 puta bilo koji broj predstavlja njegovu punu manifestaciju. 7 je sedmi dan stvaranja, prvi Šabat, a ovde vidimo punu manifestaciju tog stvaranja, množenjem sa 10 i dobijanjem sedamdeset. Ajin tako predstavlja uzvišenu svrhu stvaranja, pun potencijali.

Ajin je metafizičkije Alef.

Sameh

Prema tradiciji slovo Sameh simbolizuje beskrajni ciklus Božije slave u Vaseljeni, otud je forma Sameha upadljivo kružna, posebno u poređenju sa drugim slovima alefbeta a krug sam po sebi jedan od najstarijih simbola, arhetip. Vrednost Sameha je 60 što se podudara sa terminom birkat kohanim (sveštenički blagoslov, ברכת כהנים) što predstavlja jedana od najznačajnijih činova jevrejske vere. Čudo, kao reč, dobijamo kombinacijom prethodnih slova Nun i Sameh – nes (נס). Postoje dva vida definisanja Božije prisutnosti – sovev kol olamit (transcedentalni bog, סביב כל העולמות) i male kol olamit (bog koji sve ispunjava, מלא כל העולמות); Sameh predstavlja taj kružni princip transcedentalnosti prisustva. Krug Sameha takođe upućuju i točak reinkarnacije duše ili gilgul ha’nešamor (גלגול הנשמות). Ciklus ponavljanja na svim nivoima prirode, duše i duha. Kružnost Sameha ogleda se i ukružnim jevrejskim plesovima gde se ulaženjem u krug svi izjednačavaju i dovode u istu ravan. Priroda jednakosti. Za san se kaže da je to šezdeseti deo smrti, vatra je šezdeseti deo pakla, šabat je šezdeseti deo sveta koji će doći, a san šezdeseti deo proročanstva – tako broj 60 upućuje na to kako svaka stvar zadražana u nekoj drugoj.

.

.

Cadi

Cadi se često naziva i cadik, pravdenik (צדיק), kao i pravednik među narodima. No još jedna izuzetno važna, ako ne i ključna, reč koja se vezuje za slovo Cadi jeste cimcum (צמצום), a koja po svemu sudeći leži u srži sveukupnog stvaranja i daje tumačenja nekih od najtežih pitanja. Ovo slovo je takođe i nevesta Alefa, odnosno spajanje početne stvaralačke sile i njegovih pravednika koji su dosegli visine spoznaje sopstvene kreacije i smisla.

Cadi je povijeno slovo Nun, božiji sluga, sa slovom Jud na svojim leđima – malim koje mnogo nosi. To daje još dublju predstavu slike pravednika, cadika, koji nosi breme sveta u koji je uronjen i koji oseća. On je taj koji nosi čitav svet na svojim plećima.

Jichak (יצחק), Isak, je bio prvo jevrejsko dete koje se rodilo i ono u svom imenu ponosno nosi slovo Cadi, kao prvog cadika, prvog pravednika. Ujedno, vrednost slova Cadi je 90, što predstavlja broj godina koliko je Sara (שרה) imala kada je rodila Isaka.

Tako svako dete nosi potencijal cadika u sebi.

Pe

Pe se, poput Ajin, takođe odnosi na ljudsko telo donoseći značenje reči usta, na šta po strukturi i podseća. Ajin donosi mogućnost sagledavanja i uvida, te Pe daje mogućnost eskpresije i dalje interakcije putem reči, jer reči stvaraju dela. Bog se obratio čoveku, dao mu je zakone, iz snažnih usana (mi’pi ha’gevura, מפי הגבורה). Za Pe se kaže i da u sebi krije slovo Bet, što simbolizuje predaju Biblije narodu Izraela, jer Biblijski tekst započinje slovom Bet: U početku stvori Bog nebo i zemlju (Berešit bara Elohim et a’šamajim v’et a’arec, בראשית ברא אלהים את השמים ואת הארץ). Dakle Pe u sebi sadrži Božiju reč. Vrednost slova Pe je 80, a taj broj se podudara s brojem godina koje je Mojsije (משה) imao kada je bio pozvan da povede narod Izrailja (ישראל) iz ropstva. Takođe je jednak vrednosti sefire Jesod (יסוד), temelja, što dodatno simbolizuje značaj ovog broja kao osnove jevrejskog obeležja. Govor čoveka izdvaja od drugih životinja, astraktna misao se putem govora i iskazuje. Nikako drugačije. Takođe tu su pisana i oralna Tora, kao temelji zakona.

.

.

Reš

Slovo Reš iz mnogo razloga povezujemo s počecima, poput Nove godine, odnosno glave godine (roš ha’šana, ראש השנה), pa i sa pojmom sâme glave, roš (ראש). Prva reč biblije, berešit (u početku, בראשית) govori o praiskonskom začetku Postanja. Poput ideje da se mudrost vezuje za strah od Boga, tako vidimo slovo Reš pognutog tela napred. Intelekt se mora predati ne bi li razumevanje nastupilo. Intelekt mora da se povremeno povuče, zarad višeg dobra, a ukoliko permutujemo slova iz reči berešit, dobijamo roš bajt (glava kuće, ראש בית).

Dakle i Bog da bi sebe učinio shvatljivim čoveku sebe povija ne bi li uspeo da se umetne u dom, srce, čoveka. Paradoks Reša je što iako označava početak, začetak, nečega, ono se kao slovo nalazi skoro pa na samom kraju alefbeta, dok ga njegova gematrijska vrednost 200 svrstava u samu sredinu svih slova, jer se vrednosti slova kreću od 1 do 400.

Time dobijamo značaj koji se prostire od početka, preko sredine pa do samog kraja spektra Stvaranja.

Kof

Poput slova Lamed koje je jedino slovo koje zadire iznad linije pisanja, tako je Kof jedino slovo koje zadire ispod osnovne linije pisanja. Kof se, takođe, prirodno nadovezuje na prethodno slovo Cadi i zajedno sa njim kompletira reč cadik (צ”ק), pravednik. Kof, dakle, zadire u dno u potrazi za iskrama stvaranja da bi ih ponovo uzdiglo, poput uloge koju bi Mesija (Mešijah, משיח) nosio na plećima, a to je da se spusti u mrak duše zarad porage za svetlošću. Zato Kof započinje reč kadoš (svet, sveto, קדוש) jer je ovaj čin svet. Poput spuštanja duše u telo. S druge strane, Kof formira i reč klipa (קליפה), ljuštura, jer one sadrže prve iskre svetlosti koje se moraju pronaći. Kao što smo u slučaju slova Ajin govorili o značaju 7 puta 10, kod Kof imamo 10 puta 10, jer Kof ima vrednost 100. Puna manifestacija savršenstva broja 10, jednog ciklusa. 100 poput vrednosti poruke koju je Bog izrekao Avramu, leh leha (idi, pođi, לך לך). Pođi van kuće svoj, van porodice, u zemlju koju ću ti pokazati. 50 + 50 jer Avram Isaka dobija sa 100 godina. 10 puta 10 i time se dostiže puni potencijal.

.

.

Tav

Znak Boga je istina (emet, אמת). Njegov pečat. Alef je prvo slovo, Mem srednje, a Tav poslednje. Tim slovima se pečatira istina u svim rasponima vremena i prostora, od početka prostiranja stvaranja pa do kraja.

Tav je načinjeno od slova Dalet i Nun, poput reči Dan (דן), naziva jednog jednog od 12 plemena, a to je i poslednje pleme koje je umarširalo u pustinju. Ali u ovom slučaju u pustinju stvaranja koja je sačinjena od 22 slova.

Smrt je met (מת) te se i ovde Tav nalazi na kraju, pečatirajući sudbinu svakog živog stvora, zatvarajući jedan ciklus… začinjući novi. Kao u legendi o Golemu (גולם).

Vrednost slova Tav je 400.

Šin

Troglavo Šin je Šin sa ovoga sveta, dok je četvoroglavo iz sveta koji dolazi (ha’olam ha’ba’a, העולם הבאה). Kada je sa četiri glave ono se tada upisuje na tefilin (תפילין), molitveno remenje. Slovo Šin je slovo elementa vatre (אש), plamen, a Alef je vazduh (avir, אוויר) koji hrani život plamenu. Šin je i u korenu reči šana (godina, שנה) što označava neprekidni ciksu samoobnavljanja i promena. Takođe ga možemo videti i na mezuzi (מזוזה) koja se nalazi na dovratku svake jevrejske kuće. Svake sobe. Na njoj je slovo Šin, dok ime mezuze dolazi od reči zaz (זז) – reči za pokret. Unutar mezuze je Š’ma Jisrael (שמע ישראל). Jedno od Imena, za svemogućeg, Boga je Šadaj (שדי). Sveštenički blagoslov (birkat koanim, ברכת כהנים) šalje se formiranjem oblika slova Šin šakama. Najvestiji dan, 8. dan stvaranja, je Šabat (שבת).

.

ODABIR TEMA


Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify

0 Comments / Komentara
Najstarije/Oldest
Najnovije/Newest Izglasano/Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments