/ Koji pravim svetlost i stvaram mrak; Gradim mir i stvaram zlo; Ja Adonaj činim sve to… /

.

.

Jedna od najstarijih i vrlo verovatno jedna od najvažnijih jevrejskih molitvi svakako je Šema (Š’ma Jisrael, שמע ישראל). Reči koje je čine uzete su iz ”Tore” (תורה), odnosno Ponovljenih zakona 6:4 (Dvarim, דברים) i baš iz tog razloga ovaj stih držimo za jedan od najznačajnijih stihova u čitavoj jevrejskoj ”Bibliji” (Tanah, תנ”ך) i koji smo obavezni da izgovaramo dva puta svakoga dana – ujutru i uveče. Dakle, to ključni deo jutarnjeg obreda, jutarnje molitve šahrit (שחרית), i večernje molitve ma’ariv (מעריב). Takođe, Š’ma je utisnuta i na pergament unutar tefilina (t’filin, תפילין) kojeg nosimo tokom dnevnih molitvenih obreda, kao i u mezuzi (מזוזה) koju postavljamo na dovratnike naših domova. Zbog svega ovoga Š’ma je mnogo više od molitve, ona je deklaracija vere svakog Jevrejina. To je prva stvar koju Jevrejin u svojem detinjstvu uči i poslednja koju pred čas svoje smrti izgovara – njome svoj život uokviruje.

Ali pored ove vrlo značajne upotrebe u verskoj službi, ona se takođe može praktikovati i mimo drugih ljudi iz zajednice, u samoći, i tada poprima vrlo jasne obrise prave meditativne prakse. Zato je s punim pravom možemo smatrati vrlom meditativnom mantrom, iako je ”Talmud” (תלמוד) izričit u savetu da je ne smemo ponavljati, već u cugu i bez zastajkivanja izgovoriti, onda kada joj je tačno vreme. Jer osim što njome glasno i jasno utvrđujemo da je Bog Jedan, istovremeno naglašavamo da je potrebno da osluškujemo i naše biće i ono šta nam naš unutrašnji mehanizam poručuje. Isto u Talmudu jasno čitamo da ona ima jedinstven značaj u čuvanju od negativnih uticaja po čoveka i njegovo okruženje, da pročišćava, posebno ako je izgovorimo u večernjem terminu, pred odlazak na počinak. Prema verovanju, negativna sila, zlo, deluje na nas samo onda kada ga vidimo odvojenim od celine, od Tvorca. No ukoliko je smestimo u okvire svekolikog postanja, onda zlo postaje deo šire slike isto kao i bilo koja druga sila u kosmosu.â

Od tog momenta tama prestaje da ima negativan uticaj na nas.

Kod proroka Isaije (Isajau, ישעיהו) ostalo je zapisano:

יוצר אור ובורא חשך
עשה שלום ובורא רע
אני יהוה עשה כל אלה

Jocer or u’bore hašeha; Ose šalom u’bore ra’a; Ani Adonaj ose kol ele
Koji pravim svetlost i stvaram mrak; Gradim mir i stvaram zlo; Ja Adonaj činim sve to

.

Prema tumačenju teksta ”Zohara” (ספר הזוהר) postojanje zla služi vrlo jasnoj svrsi – ono je mehanizam definisanja upotrebne vrednosti slobodne volje, odnosno mogućnosti samostalnog izbora kojim ćemo se putem kretati, šta ćemo činiti i kako će se to po nas odraziti. Bez tog lošeg aspekta i vrednost dobra biva obesmišljena, samim tim i potreba za neprekidnim usavršavanjem bi nestala. Time bi izgubili bi cilj koji postavljamo pred nas u našim životima, cilj koji nas odvaja od svih drugih stvorova na ovoj planeti na kojoj živimo. Otud je vrlo važna uloga zla na ovom svetu.

Savet kako se postaviti spram zla dao nam je i veliki Ba’al Šem Tov (בעל שם טוב):

Ne podlegni zlu, već oponašaj njegov princip.

.

No, da se ovde ne bi podleglo bilo kakvom nerazumevanju onoga šta je iznad poručeno, poslužićemo se konkretnim primerom:

Jednog hladnog zimskog jutra stari rabin Izrael Meir Ha’Kohen (Hafec Haim, חפץ חיים) pridigao se iz svog kreveta da obavi svoje obavezne jutarnje molitve. Otud se pojavi rđavi nagon (jecer ha’ra’a, יצר הרעה) koji poče da ga odgovara od njegove zamisli. ”Zar i dalje želiš ustajati iz kreveta, tako star i zanemoćao?” Na tomu starac britko odgovori:”Ti si stariji od mene, a već si uveliko na nogama.”

Ovaj primer gotovo savršeno oslikava kompleksni koncept o kojem Ba’al Šem Tov govori – o potrebi za emuliranjem principa zla kao mehanizmom za njegovo zauzdavanje i davanju mu smisla u širim okvirima Stvaranja. Zato je uloga i značaj Š’ma velika jer upravo njome mi to i činimo njenim izgovaranjem – proglašavamo da je Bog Jedan, jedan nad svim… A ako je Bog Jedan, otud je i njegov cilj jedan. Jedinstven. Samim tim ako je Bog ovde pre svega da čini/stvara dobro, jedini razlog za postajanje zla jeste da ono svojom strogoćom utiče na evolutivni put i razvoj svesti kod samosvesnih bića. Taj put svakako nije lak, naprotiv.

Tek s ovim znanjem na pameti, zlo više nema snage ni nad kim, te postaje oruđe Volje.

Baš iz ovog razloga su i poslednje reči čuvenog rabija Akive (רבי עקיבא) bile upravo Š’ma (שמע). Time poručio da je čak i u poslednjim trenucima svoga života bio, pre svega, svestan ljubavi koju oseća spram Boga, iako je baš zbog toga – čitanja i učenja Tore, bio i osuđen na smrt mučenjem od strane rimljana. Celim svojim bićem je znao/osećao da se u ljubavi predao svome Tvorcu…  koji je bio pred njegovim očima i u najstrašnijim mukama koje su ga zadesile i život mu okončale.

.

Segmenti Š’ma Israel

שמע ישראל
Šma Jisrael
Čuj Izraele

.

Ovim rečima deklaracije vere započinje.

Izrael (ישראל) je ključna reč ovde. To Ime dato je Jakovu (יעקב) nakon što se rvao sa anđelom na svom putu za drevni Kana’an (כנעאן) i prema tekstu Tore Izrael možemo prevesti poput – onaj koji se suprotstavlja božanskom. Odeljak iz Postanja (32:27-28) povodom toga kaže:

ויאמר אליו מה שמך ויאמר יעקב
ויאמר לא יעקב יאמר עוד שמך כי אם ישראל
כי שרית עם אלהים ועם אנשים ותוכל

.

Dalja, i dublja, analiza tog dela teksta može se pronaći u ”Midrašu” (מדרש) i ”Zoharu” (זהר) gde se vodi polemika oko toga da li se Jakov rvao s dobrim ili lošim entitetom, te je nakon toga zavredeo da bude nazvan Izraelom… No stvar je u tome da kada se neko otvori za duhovnost i počne na tome da radi on tada postaje podložan mnogim uticajima, a koji su suštinski, kako smo malopre i rekli, svi isti. Svi nastali od iste klice. Otud metaforu rvanja možemo razumeti i kao rvanje s onim što rad na sebi nosi, te suočavanje s različitim silama koje pripadajaju različitim svetovima s kojima dolazimo u dodir na tom našem putu. Nije isključeno ni da se taj čin borbe, možda, desio i na određenoj duhovnoj ravni, u svojevrsnom kontemplativnom stanju uma, a da se borba, kao fizička aktivnost, uopšte nije ni odigrala. Zato je njegovo preimenovanje u Izrael neka vrsta inicijacije, inicijacije kojom je Jakov zavredeo da se nađe na višem nivou duhovne svesti od tog trenutka.

Upravo je to i cilj meditativne prakse – da nas spoji sa našim duhovnim, najintimnijim nivoom sopstva.

Š’ma se obraća tim aspektima, nazivajući ih jednim imenom:

ישראל
Jisrael Izrael

…ili čak

איש ראה אל
Iš Roe El Čovek koji je video Boga

.

Izrael je zato svako od nas pojedinačno, svako ko se opredelio da koristi ovu formulu.

Taj Izrael služi poput vozila kojim se izuzimamo iz vremena i prostora i generalno ove naše ravni postojanja.

Potom sledi:

יהוה אלהינו
Adonaj Elohejnu
Gospod je naš

.

Na ovom mestu Boga prepoznajemo kao odvojeni Entitet koji egzistira mimo okvira vremena i prostora, mimo sâmog postojanja kojeg je inicijator, te govorimo o kategorijama postojanja koje ni nemožemo našim umnim količnikom da shvatimo u punoj njenoj suštini kakva god da je ona. Zato nju jednostavno ovde zovemo Adonaj (יהוה), sa kojom se povezujemo nazivajući je našom, našim Bogom (elohejnu, אלהינו).

Zato je ovaj čin prelep. Predivan. Fantastičan. Njime smo u mogućnosti da aktivno mislimo o Beskonačnom i ta ga, čak, zovemo našim. Tu leži najveća moć prave duhovnosti, religije, jer nam, poput matematike u prirodnim naukama, nudi okvire i alate s kojima smo u stanju da operišemo i na ravnima koje ne možemo da opipamo, ali ih u brojevima jasno vidimo i čak ponekad u dubini bića i osećamo. Mogućnost da budemo svesni Boga kojeg zovemo našim najveći je mogući dar u razumevanju viših ravni postojanja, onih koje uveliko prevazilaze naše 3D+1D okvire.

Š’ma zatvaramo sa:

יהוה אחד
Adonaj Ehad
Gospod je Jedan

.

Bez obzira na veliki broj načina kako božansko može biti percepirano, lično ili kolektivno, sva ona imaju jedan Uzrok i jedan Cilj. Cilj koji osim što je jedan, on je i Jedinstven. Time mnoštvo ideja svodimo na jednu meta-ideju koja obuhvata sve druge. Krug koji obuhvata i prostor mimo stvorenog – svojevrsna meta-ideja meta-prostora.

Kao što postoji samo jedan broj – 1, tako je i početak jedan. Cilj je jedan (ehad, אחד).

Š’ma na to upućuje.

Ali ovde se mora postaviti i jedno drugu pitanje – ukoliko pojedinac kroz svoju kontemplaciju teži da postane jedno sa Bogom, kako onda kontemplant nakon toga može i dalje postojati? Ukoliko postane jedno sa Tim onda više i nema mesta za nezavisnu ličnost i delovanje čoveka u svetu. Kako onda uopšte da čovek i pojmi jedinstvo Boga kao ultimativni princip i svojevrsno Veliko delo?

To nas navodi na paradoksalan odgovor, jer ukoliko istovremeno u jednom postojimo i Bog i ja kao svest o Bogu, to je isto kao kada bi tvrdili kako je:

.

1 + 1 = 1

.

Scenario po kojem je jedan plus jedan jednako jedan logički nikako ne može biti istinito, no metafizički može biti kao koncept prihvaćeno, ukoliko uzmemo da je svaki broj beskonačan, i da nema drugog broja do jedinice, a što nas opet vraća na sami početak – na jedinstvo o kojem Š’ma i svedoči… I gde logika, ipak, ne može biti veća od Boga, jer je i ona [matematička logika] morala biti utemeljena ovakvom kakvu je mi percepiramo. Samim tima ona nije ništa drugo do kosmičko oruđe kojim se održava red u celom ovom sistemu postojanja. Baš zato njega zovemo i Svemogućim (Šadaj, שדי), jer on može jedan plus jedan učiniti jedninom; ukoliko On zaželi da neko biće bude jedno sa Njim i da opet bude svesno tog čina, On to može učiniti. Stvarajući ovaj svet/svemir on se služi logikom, a pošto se i kaže da je čoveka stvorio po slici svojoj, čovek se sa svog aspekta isto tako služi tom logikom pri pokušajima da razume problem Boga. Jedini je problem u nedostatku intelekta za tako nešto da bude sprovedeno do kraja. Navođenje ovog možda kompleksnog primera/principa mogućava nam da predočimo sebi, i razumemo gotovo sve teološke paradokse s kojima se susrećemo na ovom čudnom putu spoznaje postojanja i naše uloge u golemom mehanizmu stvaranja.

Formalni dokaz da je 1 + 1 = 2, ”Principi matematike” u kojoj su Bertrand Rasel i Alfred Vajthed
pokušali da postave logičke temlje moderne matematike, sastavivši tri toma matematičke logike.

.

Ljubav u jednačini

Najjače iskazivanje volje dešava se kroz akt ljubav, a ljubav je, kao što vidimo, jedan od sastavnih delova Š’ma. Kao što je poznato u hebrejskom jeziku imamo vrlo izražen sistem gematrije, odnosno ideju mehanizma gde svako slovo ima određenu numeričku vrednost, pa simim tim svaka reč, rečenica ima i poseban broj pod kojim može dodatno biti razjašnjena ili stavljena u jedan još širi kontekst.

Tako je vrednost reči jedan (ehad) numerički jednaka ljubavi (ahava):

.

Ovaj primer je izuzetno važno naglasiti baš na ovom mestu, jer upravo ljubav ima tu snagu da pomiri dve suprotnosti, da poništi granice koje dele, a da dve osobe koje se vole u činu ljubavi sjedini. A kada tu ljubav stavimo pred metafizičku ideju Boga ona nadilazi i svu snagu materijalne ljubavi kakvu znamo, jer se njome vezujemo za Tvorca.

Baš o toj nadljudskoj ljubavi govori i prvi stih koji čitamo odmah nakon što glasno izgovorimo Š’ma:

ואהבת את יהוה אלהיך בכל לבבך ובכל נפשך ובכל מאדך
Ve’ahavta et Adonaj eloejha bekol levavejha ve’bekol nefšejha ve’bekol meodejha
Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje
(Ponovljeni zakoni 6:5)

.

Zato je Š’ma vrhunski proglas jedne vere, kao i nešto što svaki Jevrejin apsolutno prihvata i postaje deo jednog snažnog egregora. Ali ako svakoj reči posvetimo više vremena i sporije je izgovorimo poput mantre, onda ona postaje i veoma snažna meditativna tehnika. Možda i jedna od najjačih u čitavoj jevrejskoj duhovnoj struji koja se proteže više hijada godina. Meditacija koju praktikujemo za dušu Izraela (nešama Jisrael, נשמה ישראל), za njeno osnaživanje.

Prethode joj dve molitve:

• תפילת מעריב Tefila ma’ariv

• אהבה רבה Ahava raba, birkat ahava

.

Prvi započinje opisivanjem nebeskih, astronomskih, mehanizama. Tada se svojim umom na tren vinemo do meseca, sunca… zvezda. Osetimo ledenu prazninu nezamislivog ambisa beskraja kojim smo okruženi, ali kojeg smo i deo u isto vreme. Tada počinjemo da naziremo potrebu za Božanskom voljom u svemu tome i to nas onda polako iz tog velikog vakuuma prebacuje na jedan duhovni nivo kosmosa, u kojem možemo da vidimo taj kosmički mehanizam u svom beskrajnom radu. Što dublje u to ulazimo to se u stvari sve više u vis krećemo. Tada ulazimo u drugu molitvu, Talmud je naziva blagoslovom, u Svet Ljubavi, Velike Ljubavi – ahava raba. Ta velika ljubav biva uobličena u zapovestima, njih 613 (tarjag micvot, תרי”ג מצוות) koje su date, a koje su tu da oblikuju svest bića, da ga postepeno uzdignu s bazične materijalne ravni postojanja.

Tek onda meditacija može da otpočne.

Savet je da se posveti po 7 sekudni svakoj pojedinačnoj reči u Š’ma…

Možda čak i sporije da se čita.

Na svakih 15-20 sekudni ili koliko god da je nekome potrebno da izgovorom svaku reč oseti u celom svom telu, biću.

U tim trenucima mentalni ekran treba biti prazan, te dozvoliti da svaka reč oboji taj očišćeni, posvećeni mentalni prostor verujuće osobe. Zatvorenih očiju i bez ikakvog pokreta telom. Ugasiti motoriku.

Još jedan bitan element pri tumačanje možemo naći u tekst ”Sefer Jecire” (ספר יצירה), a koji se odnosi na spelovanje njenog naziva, odnosno tri Majčinska slova. Dva, ukoliko ukoliko izuzmemo Ajin, koje se koristi umesto Alef. Gematrijska vrednost je drugačija, ali se svakako odnosi na glas A:

ש מ ע

.

Nije teško shvatiti zašto su ovde Šin i Mem važni.

Šin nosi zvuk sss, ili ššš, i zbog toga je najsličniji šumu, a šum je ujedno sastavni deo svake talasne dužine. Kao takav, ovaj zvuk je sinonim za haos. Zbrku svih zvukova. Poput bele boje, koja sadrži sve ostale. Suprotno haotičnom i neartikulisanom zvuku imamo jedan krajnje uravnotežen i izbalansiran, koji možemo predstaviti blizu savršenom krivom na osciloskopu. Otud to postaje u našem umu sinonim za red. Balans. Regularnost. Harmoniju. To je zvuk: mmmm… Sefer jecira kaže da je šin vatra vatra; mem voda. Šin kao vrelo haotično stanje uma, duha, a mem ledeno i harmonično stanje istog. Dva aspekta istog principa, čak ih možemo slikovitije predstaviti dvema tačkama jedne duži.

Za praktikanta ovog tipa kontemplacije ove predstave su izuzetno značajne, jer omogućavaju lakše mentalno pozicioniranje u radu – od početnog haosa i usporavanja umnih aktivnosti, do mira, stabilnosti i ujednačenosti moždanih talasa. Šin kao svakodnevno stanje uma, mem kao izmenjeno stanje svesti.

Zato je i napisano je:

ואחר הרעש אש לא באש יהוה ואחר האש קול דממה דקה

Va’ahar ha’ra’aš eš lo ba’eš Adonaj va’ahar ha’eš kol dmama daka
A iza trusa dođe oganj, ali Gospod ne beše u ognju. A iza ognja dođe glas tih i tanak
(1 Kraljevi 19:12)

.

Mnoge hebrejske reči koje služe da fokusiramo um u meditativnoj praksi upravo su i načinjene od ova dva majčinska slova, a iz jasno naglašenog razloga iznad. Otud reč za Božije Ime je Šem (שֵׁם), te koristimo šin i mem. Takođe ista slova možemo neći i u reči tamo (šam, שָׁם) i obe imaju tendenciju aludiranja na te dve krajnosti – haos i sklad. Ime odvaja objekat/subjekat iz haosa postanja, dok odrednicom tamo odvajamo Mesto iz iste te supe haosa.

Dakle, radi se o tranziciji iz šin u mem.

Sâm proces meditacije korišćenjem ovih slova izgledao bi ovako:

• zvuk שׁ u dužini jednog izdaha vazduha – sssssss…

• sledi udah vazduha, koji je nečujan te odgovara trećem majčinskom slovu, nečujnom Alefu א

• potom zvuk מ u dužini udaha – mmmmmmm…

• udah

• zvuk שׁ – sssssss…

• udah

• zvuk מ – mmmmmmm…

…

Činjenica da su prva dva slova Š’ma Jisrael (שמע ישראל) šin (ש) i mem (מ), itekako je značajna, jer čak i njenim slušanjem primećuje se prirodna tranzicija sa šin na mem. Odnosno, sa svesnog nivoa (ש), na nesvesni kontemplativni nivo (מ), poput prelaska s moždanih beta talasa (12-38Hz), karakterističnih za budno stanje, na alfa (8-12Hz) i teta talase (3-8Hz), karakterističnih za blaža, odnosno dublja meditativna stanja uma.

Završićemo ovu analizu kraćim uvidom koji nam daje ”Zohar” (זהר), gde se naglašava važnost završnog slova ajin (ע) na kraju שמע. Ajin nosi gematrijsku vrednost 70, broj kojim označavamo množinsko stvaranje – nadograđen broj 7, prvog celovitog broja koji označava period stvaranja. Tako je ajin stoji za 70 silina postanja. Tih 70 sila potom se manifestuju kao 70 nacija i 70 jezika… Tada isplivava snaga Š’ma koja je tu da ih sve objedini, ujedini. Učini ih celovitim. Zato ona nadilaze sve jezike, postaje univarzalni način ispoljavanja Jedinstva.

ODABIR TEMA