/ Sve dok je u našim grudima, duša Jevreja žudi… /
.
David Ben-Gurion proglašava nezavisnost ispred portreta Teodora Hercla, oca modernog cionizma
.
Izdato u Službenom Listu države Izrael, br. 1 od 5. ijara 5708. godine:
Erec Israel (Zemlja Izrael, ארץ ישראל) bilo je mesto rođenja Jevrejskog naroda. Ovde je njegov duhovni, verski i politički identitet uobličen. Ovde se prvo uzdigao ka državotvornosti, stvorio kulturne vrednosti nacionalnog i sveopšteg značaja i dao svetu večnu Knjigu nad Knjigama, ”Toru” (תורה). Nakon što su silom izgnani iz svoje zemlje, ljudi su čuvali svoju veru kroz rasejanje i nikada nisu prestajali da se mole i nadaju povratku u nju i obnovi političke slobode u njoj. Potaknuti istorijskim i tradicionalnim postignućima, Jevreji (Jehudim, יהודים) su težili u svakoj generaciji da se nasele u svojoj drevnoj otadžbini. U skorijim dekadama vratili su se masovno pioniri, hrabri povratnici i branioci, učinili su da pustinja procveta, oživeli hebrejski jezik (ivrit, עברית), izgradili sela i gradove i stvorili napredno društvo koje kontroliše sopstvenu ekonomiju i kulturu, voli mir, ali zna kako da se odbrani, donosi blagodati progresa svim stanovnicima zemlje i teži ka nezavisnoj državi. Godine 5657. (1897.) na poziv duhovnog oca Jevrejske Države, Teodora Hercla (בנימין זאב הרצל), Prvi Cionistički Kongres (Ha’kongres Ha’cioni Ha’rišon, הקונגרס הציוני הראשון) se sastao i istakao da pravo jevrejskog naroda na nacionalno vaskrsnuće u svojoj zemlji. Pravo je priznato Balfurovom Deklaracijom (Ha’Carat Balfur, הצהרת בלפור) od 2. novembra 1917. i osnaženo Mandatom Lige Naroda koji je, tačnije, potvrdio istorijsku povezanost između jevrejskog naroda i Erec Izraela i prava da jevrejski narod ponovo izgradi svoj Nacionalni Dom.
Katastrofa koja je nedavno potresla jevrejski narod, Holokaust (Šoa, השואה), je bila još jedan jasni pokazatelj nužnost rešavanja problema beskućništva ponovnim osnivanjem Erec Izraela, Jevrejske Države, koji će otvoriti širom vrata domovine svakom Jevrejinu i osigurati svakom pripadniku jevrejskog naroda pun status privilegovanog člana zajednice nacija. Preživeli nacistički holokaust u Evropi, kao i Jevreji iz drugih krajeva sveta, nastavili su da migriraju ka Erec Izraelu, neometeni teškoćama, ogradama i opasnostima, i nikada nisu prestajali da ističu svoje pravo na život dostojanstva, slobode i iskrenog rada u svojoj nacionalnoj otadžbini.
U II svetskom ratu, jevrejska zajednica ove zemlje je dala sav svoj raspoloživi doprinos borbi slobodoljubivih i miroljubivih nacija protiv snaga nacističkog zla i, krvlju njenih vojnika i njenim ratnim naporom, izborila pravo da bude među ljudima koji su osnovali Ujedinjene Nacije. 29. novembra 1947, Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je prihvatila rezoluciju kojom se poziva na osnivanje Jevrejske države u Erec Izraelu; Generalna Skupština je pozvala stanovnike Erec Izraela da učine sve što je potrebno da se ta rezolucija implementira. Ovo priznanje Ujedinjenih Nacija u vezi sa pravom jevrejskog naroda za osnivanjem svoje Države je neopozivo. Ovo pravo je prirodno pravo jevrejskog naroda da bude gospodar sopstvene sudbine, kao i sve druge nacije, u svojoj suverenoj Državi.
Stoga članovi i predstavnici Jevreja Palestine i Cionističkog pokreta su se sastali ovde, na dan prestanka Britanskog Mandata nad Erec Izraelom i, snagom našeg prirodnog i istorijskog prava i na osnovu snage rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija, ovim proglašavaju osnivanje Jevrejske države u Erec Izraelu, da od sada bude znana pod imenom:
יום העצמאות Jom Ha’Acmaut
Dan državnosti وثيقة إعلان قيام دولة إسرائيل na arapskom: Vatikat ‘iielan kiam davlat ‘Israjijl
Mi oglašavamo da će, sa početkom od trenutka prestanka Mandata, od večeras, večeri Šabata, 6. Ijara 5708. (ו׳ באיר תש״ח), sve do postavljenja izabranih, redovnih vlasti Države u skladu sa Ustavom koji će doneti Ustavotvorna Skupština ne kasnije od 1. oktobra 1948, Narodno Veće predstavljati Privremeno Veće Države, a njen izvršni organ, Narodna Uprava, će biti Privremena Vlada Jevrejske Države, od sada zvane Država Izrael (Medinat Israel, מדינת ישראל).
Država Izrael će biti otvorena za jevrejsku imigraciju i Okupljanje Izgnanih:
• biće zasnovana na slobodi, pravu i miru kao što su predvideli proroci Izraela;
• brinuće o potpunoj jednakosti socijalnih i političkih prava svih njenih građana bez obzira na veru, rasu i pol;
• garantovaće slobodu veroispovesti, savesti, jezika, obrazovanja i kulture;
• čuvaće Sveta Mesta svih religija;
• i biće verna principima Povelje Ujedinjenih Nacija.
Država Izrael je spremna da sarađuje sa agencijama i predstavnicima Ujedinjenih Nacija u sprovođenju rezolucije Generalne Skupštine od 29. novembra 1947. i sprovešće sve potrebne mere da ostvari ekonomsku uniju celog Erec Izraela.
Apelujemo na Ujedinjene Nacijeda pomognu jevrejskom narodu u izgradnji Države i da prime Državu Izrael u savez nacija.
Apelujemo u trenutku napada uperenog protiv nas već mesecima – na arapske stanovnike Države Izrael da sačuvaju mir i učestvuju u izgradnji Države na osnovi punog i jednakog državljanstva i budućeg suučestvovanja u privremenim i stalnim institucijama.
Pružamo ruku svim susednim državama i njihovim narodima i nudimo mir i dobrosusedstvo i apelujemo na njih da stvore veze saradnje i međusobne pomoći sa suverenim jevrejskim narodom nastanjenim u sopstvenoj zemlji. Država Izrael je spremna da učini sve što je u njenoj moći u korist zajedničkog napora ka napretku celog Bliskog Istoka.
Apelujemo na jevrejski narod širom Dijaspore da se okupi oko Jevreja Erec Izraela u zadacima imigracije i izgradnje. Da stanu uz njih u velikoj borbi za ostvarenje vekovnog sna – vaskrsnuća Izraela.
.
.
The Jews of Palestine were dancing because they were about to realize what was one of the most remarkable and inspiring achievements in human history…
A people which had been exiled from its homeland two thousand years before, which had endured countless pogroms, expulsions, and persecutions, but which had refused to relinquish it’s identity—which had, on the contrary, substantially strengthened that identity.
A people which only a few years before had been the victim of mankind’s largest single act of mass murder, killing a third of the world’s Jews, that people was returning home as sovereign citizens in their own independent state.
David Ben-Gurion
Svečano potpisivanje deklaracije
.
Potpisana deklaracija
.
Naslov iz novina
.
Proslava na ulicama Jerusalima
.
Hebrejski jezik, ili kako se još naziva cur Jisrael, צור ישראל, u prevodu – kamen Izraela, jedno je od Imena Božijeg, a dvoznačnost izabranog izraza je namerna. Ova deklaracija je doneta uveče, odnosno u 16:00 časova 14. maja, jer prema jevrejskom računanju dan počinje zalaskom sunca, a ne u ponoć.
Imajući veru u snagu Izraela, stavljamo svoje potpise na ovaj proglas na sednici privremenog veća države, na tlu otadžbine, u gradu Tel Avivu, na veče Šabata, 5 dana Ijara 5708. godine, odnosno 14. maja 1948.
Nemam reci da izrazim zadovoljstvo, sto je stvorena drzava na tako humanitarnim principima. Drzava, koja je niznikla na dusama miliona koji su zrtvovani, i koja MORA da postoji, onako, kako su je oci osnivaci uredili, da voli, da grli, i da se cuva.
Nemam reci da izrazim zadovoljstvo, sto je stvorena drzava na tako humanitarnim principima. Drzava, koja je niznikla na dusama miliona koji su zrtvovani, i koja MORA da postoji, onako, kako su je oci osnivaci uredili, da voli, da grli, i da se cuva.