/ Slobodna volja kao fizička manifestacija ljudske imaginacije… /
.
Kvadrat, krug i trougao osnovni su gradivni elementi koji tvore sva dalja usložnjavanja prirode, te promatranjem tih unutarnjih planova i (pokušajima) odgonetavanja mehanizama iza njihovog funkcionisanja možda nam ponude i jedinu kartu do poslednje stanice – teorije svega. Poput najtananijih do sada dokučenih predela čudnovatih kvantnih svetova, gde se vibracijom struna kreira ono što mi, na posletku, zovemo živom i neživom tvari; ali i gde nema istinske razlike između dve. Trzaji tih struna tvore tek jednu od beskonačno mnogo paralelnih realnosti. Zato i svaka slika ovde za osnovu ima vrlo prostu geometrijsku strukturu.
No, geometrijskom progresijom one grade bazu podložnu daljem usložnjavanju…
Otud kvadrat i krug podsećaju na davna vremena kada je čovek jednostavno razmišljao u simbolima, a čiji se tragovi danas nalaze rasuti po drevnim svetskim baštinama uvijeni u legende, mitove.
Kažu dâ:
krug je označavao beskrajna nebesa
kvadrat zemlju koja je ograničena
trougao njihovu evoluciju
Samim tim i nebeska pojava biva preslikana na zemlji prema sličnom geometrijskom zakonu, meri. Nebeski zakon vidljivog sveta je mera, to jeste smisao: ”ono što je gore istovetno je s onim što je dole”, jer je mera nebeska. Kvadrat je ideja zemlje, njena nebeska i natprirodna forma, uzdignuta zemlja koja dolazi do izražaja u gradnji četvorougaonih hramova.
Zato je ovo mesto moja svojevrsna, javna autoterapija.
Jedna beskonačna potraga za neuhvatljivom, entropozofskom iskrom:
.
.
Zašto bi gomila neurona bila u stanju da dođe do proverljivih istina o sebi, o svom okruženju, pa i o sâmom kosmosu? Ako je ljudski um rezultat interakcije između determinističkih zakona i skupa slučajnosti, potpuno je nejasno zašto bi njegovi zaključci na bilo koji način bili povezani s nekim ”stvarnim” svetom.
Zovem se Dražen i kao autor ovde predstavljenih vizuelnih i tekstualnih materijala sebe smatram velikim poštovaocem pisane reči, ali ujedno i neverbalne komunikacije u slikama, simbolima i apstraktnim idejama – mekubalista (מקובל) – te i sâm pišem pišem i bavim se temama koje verovatno zanimaju uski i vrlo specifičan krug čitalačke publike, prvenstveno iz razloga što sâm predmet jevrejskog misticizma i nije previše pitak. Upravo iz tog razloga došao sam na ideju (ili potrebu?!) da pokrenem ovo virtuelno mesto i na jednom mestu objedinim više pravaca razmišljanja, inspiracije, i time pokušam da dâm lični doprinos bavljenju temama koje, prema mom skromnom mišljenju, zadiru u sâmu srž kako duhovne tako i svetovne problematike podjednako – zato jedna ne može biti otrgnuta od druge, jer tvore istu duž.
Po struci sam inženjer informacionih tehnologija, programer, i volim da se igram krajnostima i apsurdima, odnosno paradoksima prirodnih nauka s jedne i sveprisutne duhovne problematike čoveka s druge strane. Zato smatram da je jedini modus operandi upravo u balansu između ova dva jasno izražena ekstrema. Odnosno, ni jedan od njih pojedinačno nije dovoljan da dopremo i zadovoljimo se konačnim Odgovorom koji negde tamo bdi nad nama i našom ljudskom potrebom da do njega (!) dođemo. Otud ta druga strana pasije, ona usko vezana za duhovnu stranu čoveka kao kontrateže u nedostacima i zjapećim rupama racionalnog tumačenja sveta, jer baš savremenim naučnim uplivom u čudesa kvantnog carstva sve postaje više nego nejasno. Taj duhovni aspekt za mene predstavlja jevrejska vera, kao i njene dublje analogije ovekovečene u misticizmu judaizma, odnono – graničnim oblastima iste. Jevrejski misticizam je baziran na jeziku koji je, u isto vreme, utemeljen u brojevima – hebrejskom jeziku.
Paradoksalno je samo to što onda ja tu sebe paralelno vidim kao nekoga ko piše zaludne i besmislene tekstove na teme čiji odgovor vrlo verovatno ne mogu niti pojmiti, niti ga ukalupiti u ljudske okvire svesti.
Ipak to svakako i dalje uporno činim, jer to jednostavno, i ponovo paradoksalno – moram.
The absurd mystery of the strange forces of existence…
.
Zato ovaj moj specifični pristup versko-filozofsko-naučnim temama imam preku potrebu da nazovem i svojevrsnim vidom metafilozofije, jer ideje koje na ovaj način dotičem očigledno, i često, nadilaze standardne okvire nauke, religije…
To su te dve tačke duži među kojima lutam.
Takođe, pored bavljenja pisanom reči, na savremenoj srpskoj likovnoj sceni aktivno sam bio prisutan od 2010. godine serijama grupnih i samostalnih izložbi slika širom beogradskih galerija i izložbenih prostora. Iako svaki rad započinjem manuelnim skiciranjem, ili tekstualnim opisom, slike su na kraju digitalizovane, ostavljajući tako širok spektar za dalju upotrebu i prilagođavanje različitim vidovima prezentovanja i posebnim uslovima različitih galerijskih prostora. Na taj način ta moja umetnost postaje ličnija i daje dublji uvid u njen nastanak kao i odnos sa simbolima od kojih je načinjena.
Otud su te slike vizuelni produžetak mojih razmišljanja koja, verovatno, nikada neću uspeti valjano da sročim.
Učestvovao na:
◊ 9 samostalnih
◊ 24 grupne
• dobitnik II nagrade na kolektivnoj izložbi
”Zima 2014/15” u organizaciji Akademije 28
• konkurent 2013. godine za
”Nagradu Dimitrije Bašičević Mangelos”
Posebno ističem 4 samostalne i više grupnih izložbi u ”Studentskom kulturnom centru” (SKC, Beograd), potom u galeriji ”Progres”; beogradskoj sinagogi Sukat Šalom (סוכת שלום) za vreme trajanja ”Festivala Jevrejske kulture” s radovima posebno inspirisanim jevrejskim misticizmom; izložbom u toku ”Noći muzeja” u Muzeju nauke i tehnike Beograda. Radovi se baziraju na vizuelnom otkrivanju strukture i mehanizama koji se nalaze u osnovi oblika u prirodi, te svaka slika pojedinačno opisuje delić te, i takve, stvarnosti. Poput proučavanja čulne stvarnosti…. Nastanku svake slike prethodi određeno pitanje, te odgovor i priča koja bi dočarala skrivene svetove van svesne percepcije, odnosno putem tehnika kontrolisanog, lucidnog sanjanja.
Upravo je san mom ovom slučaju atelje u kojem se dešava inicijalno generisanje oblika, koje me potom negde dalje vode…
Zato lično moj stil radova definišem svojevrsnim apstraktnim neokubizmom.
