/ Ljubljeni duše moje, Oče premilostivi, priljubi slugu Tvog ka Volji Svojoj /
.
Jedid Nefeš, ili u prevodu Ljubljeni duše moje, jevrejska je liturgijska pesma na hebrejskom jeziku koje se izvodi širom sinagoga petkom uveče na Šabat (kabalat Šabat, קבלת שבת) i sastoji se od Psalama (Tehilim, תהילים) kojima otpočinjemo doček kraljice Subote, odnosno Šehine (שכינה), a koji kulminira tokom izvođenja Ana Behoah (אנא בכח) i Leha Dodi (לכה דודי), po zalasku sunca, kada se okrećemo ka Njoj dok ukoračava u sinagogu… Jedan od retkih momenata kada okrećemo leđa svetini, ali samo na trenutak. Takođe, Jedid može da se izvodi i za vreme trećeg subotnjeg obroka, odnosno za seuda šlišit (סעודה שלישית).
Bazičnu mističnu formulu ove pesme čine početna slova njenih stihova, ona koja zajedno formiraju akronim četvoroslovnog Imena (Adonaj, יהוה), poznatog i kao Tetragramaton, te je samim tim i središnji motiv pesme upravo goruća ljubav prema Ha’Šemu (השם). Baš kao što je upravo ovde i slučaj, većina dela koja su danas u jevrejskoj verskoj praksi aktuelna sadrže određenu i često sličnu kabalističku analogiju, posebno kroz igru brojevima i slovima, donoseći time dublji smisao izrečenog koji je istovremeno na otvorenom vešto skriven od očiju i ušiju onih koji nisu upućeni.
Autorstvo Jedid Nefeš pripisuje se kabalisti i halahisti iz XVI veka rabinu Eliezeru ben Moše Azikri (אלעזר בן משה אזכרי) koji ju je objavio u svom delu pod nazivom ”Knjiga religioznih” (Sefer haredim, ספר חרדים) davne 1601. godine u Veneciji. Međutim, neki drugi izvori drže se stanovišta da, osim zapisivanja pesme, Eliezer nije njen autor, već da je to verovatnije bio čuveni Jehuda Halevi (יהודה הלוי).
Ukoliko se još dublje upustimo u istraživanje ovog dela, pronaći ćemo u nekim spisima biblioteke Univerziteta Kembridž (Cambridge University Library), kako se navodi, da se Jedid Nefeš pojavljuje u određenim još starijim rukopisima od prethodno navedenih, poput pominjanja u komentarima ”Knjige Brojeva” izvesnog Samuela ben Davida ben Solomona. Okvirno se pretpostavlja kako ova knjiga datira iz perioda prve polovine XV veka, dakle par vekova pre maločas pomenutog Azikrija. Svakako je filozofsko stanovište obojice bilo usko vezivano za ideju intenzivne i sveprožimajuće, goruće ljubavi prema Ha’Šemu, koja je zatim vrlo uspešno prepevana u sada već legendarne stihove koje svi znamo. Sâm tekst Jedida svakako spada u tzv. konvecionalne tekstove aškenaske struje koji je ostao očuvan do današnjih dana. Do jedinih razlika može doći u smislu različitih tipova molitvenika (Sidur, סידור), a sve u zavisnosti od jevrejskih zajednica širom sveta, gde su uočljive minimalne razlike u pristupu tekstu, odnosno intonaciji pri izvođenju.
Treba i reći da je rukopis o kojem je reč pronađen u biblioteci Jewish Theological Seminary of America u Njujorku, sredinom XX veka.
U nastavku sledi zapis pesme, uz transliteraciju i prevod:
הדור נאה זיו העולם
נפשי חולת אהבתך
אנא אל נא רפא נא לה
בהראות לה נעם זיוך
אז תתחזק ותתרפא
והיתה לך שפחת עולם
ידיד נפש אב הרחמן
משך עבדך אל רצונך
ירוץ עבדך כמו איל
ישתחוה מול הדרך
כי יערב לו ידידותך
מנפת צוף וכל טעם
הגלה נא ופרש חביב
עלי את סכת שלומך
תאיר ארץ מכבודך
נגילה ונשמחה בך
מהר אהוב כי בא מועד
וחנני כימי עולם
ותיק יהמו רחמיך
וחוס נא על בן אוהבך
כי זה כמה נכסף נכסף
לראות בתפארת עזך
אנא אלי מחמד לבי
חוסה נא ואל תתעלם
.
Jedid nefeš av harahaman, mešoh avdeha el reconeha. Jaruc avdeha kemo ajal, jištahave el mul hadareha. Je’erav lo jedidateha, minofet cuf vehol ta’am.
.
Vatik jemunah rahameha ve’hus na al ben aruveha. Ki zeh kamah nihsof nihsafti, lir’ot betiferet uzeha. Eleha avda hamda ejli, ve’husana’a ve’atitale.
Hadur naeh ziv haolam, nafši holat avateha. Ana el na refa na lah, b’harot la noam zivah. Az tithazek ve’titrapeh, ve’haj’tah lah simhat olam.
.
Higaleh na uf’ros haviv alaj, et sukat šelomeha. Tair erec mikevodeha, nagilah ve’nismeha’ah. Maher ehov, ki va moed, ve’honejnu kimei olam.
.
Gad Elbaz – Yedid Nefesh גד אלבז – ידיד נפש
Ljubljeni duše moje, Oče Premilostivi, Priljubi slugu Tvog ka Volji Svojoj. Hitaće sluga Tvoj poput jelena da se prostre pred Veličanstvom Tvojim, jer mu je ljubav Tvoja Slađa od saća i od svake naslade.
Od iskona Drevni, neka bi se milost Tvoja uzdigla i smiluj se narodu Tvom ljubljenom koji već dugo čezne da ugleda divotu sile Tvoje.
O, Bože, milino srca mog, požuri, dođi, sakrivati se nemoj.
Veličanstveni, Predivni, Sjaju sveta, duša je moja bolesna od ljubavi za Tobom. O, Bože, isceli je pokazujući joj milinu sjaja Tvog. Tada će se osnažiti i isceliti ona i radost će njena doveka biti.
Otkrij se, Najdraži moj, i razastri nada mnom zaklon mira Tvog. Obasjaj zemlju Veličanstvom Tvojim kako bi se radovali i veselili u Tebi. Požuri, o, Ljubljeni, jer dolazi vreme sastanka i milost nam ukaži kao u dane pređašnje.
Prevod preuzet je iz Sidura, jevrejskog molitvenika JO Beograd..
.
