Metatronov alefbet (אלף-בית של מטטרון)

/ ”The Kabbalah, the tradition of things divine, is the sum of Jewish mysticism” /

.

מטטרון
Metatron
Arhanđeo koji upravlja nebesima

Geršom Šolem (גרשם שלום), jedan od nesumnjivo najvećih poznavalaca Jevrejskog misticizma, ujedno i osnivač istoimene katedre na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu (Ha’Universita Ha’Ivrit be’Jerušalajimהאוניברסיטה העברית בירושלים), tvrdio je da je Metatronov alefbet (Alef-Bejs šel Metatron, אלף-בית של מטטרון) verovatno jedan od najstarijih anđeoskih alfabeta, odnosno sistema sigila za koji je u dovoljnoj meri sačuvano sasvim dovoljno dokaza o postojanju – u spisima i privatnim bibliotekama nekolicine (6) aškenaskih, nemačkih hasida. Takođe, pominjanje nečega vrlo sličnom ovome takođe može biti zapaženo i u tzv. vavilonskim materijalima (Scholem, G. & Werblowsky, R.J.Z: ”Origins of the Kabbalah”, Jewish Publication Society, Princeton University Press 1990) kada se govori misticizmu merkave (מרכבה). Sigili svakako predstavljaju specifične simbole čija se upotrebna vrednost najčešće vezuje za primenu u misticizmu različitih verskih struja, a koja je, ovom slučaju, najvećim delom određena gematrijskim vrednostima predočenim kroz dijagrame. Dakle, sâm termin sigil odnosi se na piktogramski potpis entiteta ili inteligencije sa kojom se na određeni način radi, odnosno, prevodom njenog imena na slikovni jezik, s uporištem u hebrejskom alefbetu i njegovim gematrijskim vrednostima.

No, termin sigil, kako se danas i odomaćio u većini svetskih jezika, dolazi od latinskog sigillum (sigilla, sigils) čime se tada mislilo pre svega na pečat, neku vrstu potpisa i kao takav svoje poreklu verovatno duguje mnogo daljoj istoriji kojoj se trag gubi negde periodu u neolita. Mnogo vekova potom, srednjovekovna tradicija u njima počinje da vidi vrlo korisnu primenu pri okultnim praksama, počevši da takav vid potpisa ozbiljnije primenjuje za označavanje različitih vrsta inteligencijaentiteta. Na taj način ti potencijali bivaju uspešno sumblimirani i time umnogome kompleksne radnjeizuzetno optimizuju, zato se sigili s te strane odnose i na način slikovnog pamćenja. Tako neki od njih [sigila] mogu aludirati na anđele, dok se drugi mogu isto tako odnositi na đavole, a ukoliko sve ove potonje radnje prvenstveno obojimo hrišćanskom tradicijom koja na takav način deli osnovne sfere uticaja, ostavljajući nam i danas mnoge sačuvane grimoare koji nam služe kao vodilje u primeni sigila u oblasti hermetizma.

Ukoliko se sada preusmerimo na primenu sigila pri jevrejskoj tradiciji, ovaj termin možemo, donekle, povezati i s hebrejskom reči segula (סגולה), što se prevodi, ili se, pak, može tumačiti poput – reč, svojstvo, ali i talisman. Sigili su, kao što smo već pomenuli, uglavnom bili sakupljani u grimoarima, a jedan od verovatno najpoznatijih svakako jeste ”Šemhamforaš” (Šem Ha’Meforaš, שם המפורש) kao i ”Manji ključ kralja Solomona” (Lesser Key of Solomon, Clavicula Salomonis Regis). Ove dve knjige sadrže dva puta po 72 imena hijerarhija i inteligencija sa kojima je pravilnim radom moguće izvršavati određene operacije. Ipak, sigili Metatronovog alefbeta najčešće su bili korišćeni za kontemplativni rad nego li za praktičan talismanski, a dubljom analizom svakog glifa dolazi se i do mnogo mističnije pozadine njihovog nastanka.

Još jedan značajan i vredan pomena izvor za uvid i razumevanje sigilizacije sadržaja svakako jeste i ”Sefer Raziel Ha’Meleh” (Knjiga Kralja Raziela, ספר רזיאל המלאך), grimoar praktične kabale na hebrejskom i aramejskom jeziku čiji isečak ovde možete videti. Delo je u XIII veku prevedeno na latinski pod nazivom ”Liber Razielis Archangeli”. Iako Metatron nigde nije eksplicitno pomenut u jevrejskoj ”Bibliji (TaHaH, תנ”ך), pominjan je na nekoliko mesta u ”Talmudu” (תלמוד), te i u kabalističkim tekstovima rabinske literature.

Detaljnom analizom komentara na ovaj alefbet, koje je prema verovanju Šolema, pisao niko drugi do veliki talmudista i mističar Eleazar iz Vorms-a (אלעזר מוורמייזא), čini se da svaki glif prepun značenja i simbolike koji čekaju da se do njih mentalno i razumevanjem dopre i da budu otključani. Ipak, danas nije lako do ovih dela doći u celosti i na papiru i ne preostaje nam ništa drugo nego da se pouzdamo i oslonimo na ovih nekoliko dostupnih, digitalizovanih izvora, poput ”Izvori i studije kabale i hasidizma” (Mekorot u’mekarim ba’kabala ve’hasidut, מקורות ומחקרים בקבלה וחסידות) (Weinstock, I.: Temirin: Mekorot u-Mech’karim b’Kabbalah v’Chasidut, Mosad ha-Rav Kook, Jerusalem 1972).

Čuveni rumunski istoričar i filozof jevrejskog misticizma (R. Nehemiah ben Shlomo’s Commentaries on the Alphabet of Metatron) takođe dodaje:

The present study presents six manuscripts, where a short commentary on the so-called alphabet of the archangel Metatron is preserved.

On the ground of several reasons, especially the resort to what I call the ‘triple discourse’ characteristic of R. Nehemiah ben Shlomo’s other books, I propose to identify them as representing an earlier and shorter version of R. Nehemiah’s longer version. Furthermore, I suggest distinguishing between the Ashkenazi trajectory of the ancient characters, found in books of magic, which connects between the signs considered to be an alphabet and angels, on the one hand, and similar signs, found in astromagical texts, that connect those signs to astral bodies: planets or stars, found in Spain from the Islamicate sources since the 13th century, on the other.

The two different understandings of similar signs persisted during the Renaissance and early modern times. An Ashkenazi figure like the R. Israel ben Eliezer [the Besht] became acquainted with the ‘alphabet of the angels’ as found in the printed version of Sefer Raziel Ha-Malakh, and taught it to his main disciple, the Great Maggid of Medzirech.

Also other early Hasidic masters have been acquainted with alphabets of angels.

 – Moshe Idel

.

.

Alef

Deset zapovesti započinju rečima:

אנכי יהוה אלהיך
Anohi Adonaj Eloejha
Ja sam Gospod Bog tvoj

 

Rečeno da će onaj ko drži i ispunjava zapovesti (tarjag micvot, תרי״ג מצוות), kao i svako drugo napisano slovo zakona, biće izdgnut naposletku, od ruku Metatrona. Zaslužni. I da će biti odeveni u 8 haljina Šehine (שכינה). Kao što vidimo sigil Alefa sastavljen je od osam krajeva, šest od njih se odnose na šest pravaca – istok-tapad, sever-jug, gore-dole – dok se dodatna dva odnose na Svetog van okova prostor-vremena, Onoga koji je Mesto ovoga sveta, ali svet nije njegovo Mesto; koji obuhvata sve u svim pravcima. Četiri grupisanja tih krajeva i osam njihovih završetaka čine kabalistički glif slova Alef, odnoseći se takođe i na ”Tron Slave” koji počiva na četiri Hajot Ha’Kodeš (חיות הקודש), svetim bićima.

Svako od njih poseduje četiri lica i po četiri krila.

Na osnovu toga kod Jezekilja 1:6 nalazimo:

וארבעה פנים לאחת
וארבע כנפים לאחת להם
Ve’arba’a panim le’ehat ve’arba k’nafajim le’ahat la’hem
I u svake behu četiri lica, i četiri krila u svake

.

.

.

Bet

Sigil slova Bet sastoji se od četiri krajeva, tri dodiruju nebesa, a četvrti materiju. Takav raspored upućuje nas na tri od četiri granice našeg manifestovanog univerzuma: istok, zapad i jug, dok sever ostaje neodređen, tamo je tron arogantnog monarha koji bi se smatrao Bogom (Bore, בורא) koji je ustoličio tri osnovne granice prostiranja prostora. To je ono što svaki drski ljudski vladar mora da iskusi na svom prestolu moći. Takođe je rečeno da četiri kraja sigila imaju i dodatno značenje kroz simboliku Š’ma Israel:

שמע ישראל ה’ אלהינו ה’ אחד
Š’ma Israel, Adonaj elohejnu Adonaj Ehad
Čuj Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je Jedan

.

Započinjući slovom Bet mi verbalizujemo:

ברוך שם כבוד מלכותו לעולם ועד
Baruh šem ke’vod malhuto le’olam va’ed
Blagosloven Njegovim slavnim imenom za vek vekova

.

Ovime se potvrđuje izjava navedena u ”Talmudu” koja kaže:

Kada jednom njega imenujete Kraljem svega što je iznad i ispod i širom sve četiri strane prostora, ništa više nije potrebno.

.

.

.

Gimel

Slovo Gimel odnosi se na hebrejsko gadol (גדול), veliko, te samim time i na Psalm 147:5. Za trostruko račvasti oblik sigila slova Gimel rečeno je da predstavlja luk i strelu koju odapinje, što nas podseća da se luk sadrži tri forme u sebu: luk, strunu i strelu. Tako ovaj glif stoji i za reč gibor (גיבור), moć, moćan, odnosno za snagu koja je potreba da bi se izvršila akcija aktivacije luka i strele, te da su oni koji su zaista moćni oni imaju kontrolu nad unutrašnjim impulsima.

גדול אדונינו ורב כח
לתבונתו אין מספר
Gadol adoneinu v’rav koah li’tvonato ejn mispar
Velik je Gospod naš i velika je krepost Njegova,
i razumu Njegovom nema mere
Psalm 147:5

.

.

.

Dalet

Dalet donosi četiri ugla i svaki od njih krunisan je krugom, dok je gematrijski broj koji se pripisuje Daletu jeste 4. U prikazu ovog glifa rečeno je da sadrži četiri produžetka: opadajuću liniju koja proizilazi iz gornjeg desnog ka donjem levom uglu i dva otvora pri vrhu i dnu sigila. Slovo podseća da je da ”dom bogatog mora imati bar dva ulaza koji bi dopustili nesmetani prolaz za siromaha”, dal (דל) što se i prevodi kao siromah.

Dijagonalno spuštanje linija u sigilu označava blagoslov Više Sile i blagoslov prema onima koji su milostivi prema siromasima, a dva otvora i četvorougaoni dizajn sigila predstavljaju tlocrt kuće, doma.

.

..

..

 

He

Dobrim delom svoj nastanak ovaj sigil duguje hebrejskom slovu He, kako je rečeno u Postanju 2:4.

Peta reč koja se u ovom iskazu pojavljuje be’hibaram (בהבראם) interpretira se i kao be’hebaram, te se prevodi: stvori sa He. Kao i prethodni sigil i ovaj ima dva jasno uočljiva otvora i četiri ugla koji navode na četiri strane sveta. Ta otvorenost ka gore i dole pokazuje da je podložno promenama, te i da čoveka tanka linija razdvaja od uspeha i propasti.

Psalm 75:7 nam skreće pažnju: Ki Elohim šofet ze jašpil ve’ze jarim (כי אלהים שפט זה ישפיל וזה ירים), Nego je Bog sudija, jednog ponižuje a drugog uzvišuje.

אלה תולדות השמים והארץ בהבראם
Ele toldot ha’šamajim ve’ha’arec be’hibaram
To je postanje neba i zemlje, kad postaše,
kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo
Postanje 2:4

..

..

..

Vav

Za sigil Vava kaže se da je sačinjen od dva povezana štapa koji usložnjavanjem čine merdevine duhovnog uspinjanja.

Tora” (תורה) je primljena 6. dana i 6 je broj slova Vav. Tradicija takođe kaže da je Svemogući svet načinio za šest dana, kako je u Tori rečeno. Četiri kraja ovog sigila takođe simbolizuju prostranstva Tore, duhovna prostranstva koja se pružaju u nedogled i koja daljim tumačenjem uveliko nadmašuju četiri osnovne odrednice našeg materijalnog prostora – istoka, zapada, severa i juga.

Rečeno je u Jovu 11:9:

ארכה מארץ מדה ורחבה מני ים
Aruha mi’erec mida u’r’hava mi’nij jam
Duže od zemlje, šire od mora

.

..

..

Zajin

Zajin je fetus u utrobi žene i način na koji ona štiti i hrani biće u povoju, tako i Tvorac snabdeva hranom čitavo manifestovano postojanje svim potrebnim sastojcima. U suprotnom, značenje imena hebrejskog slova Z je oružje (zajin, זין). Trostruki krajevi okrenuti ka gore simbolizuju zaštitu nižih aspekata, naoružana osoba (mezujan, מזויין).

Tora štiti protiv svake vrste zla, Psalm 149:6:

רוממות אל בגרונם
וחרב פיפיות בידם
Romomot El bigronam ve’herev fifijot ba’jadam
Slava je Božija u ustima njihovim, i mač s obe
strane oštar u ruci njihovoj

.

.

.

Het

Jednostavno je objašnjenje porekla oblika za sigil slova Het: predstavlja okolne zidine koje štite pojedince sklone povlačenju u sebe, odsečene od svakodnevnice materijalnog sveta i ponizne koji žive u svojoj vlastitoj tišini. Osluškujući sopstveni duh. Za njih je rečeno da su oni istinski dostojni zaštite. Zaštite u svom nastojanju u jednostavnosti života, izbegavajući na taj način bilo kakva iskušenja okolnog sveta. Iskušenja koja bi ih omela u njihovom cilju spoznaje.

.

.

.

Tet

Vrlo je malo pretpostavki, skoro da ih i nema o sigilu slova Tet, izvori su jako šturi u ovom slučaju. Pretpostavka je da oblik sigila nosi simboliku u nazubljenim ivicama zida. Takođe, kaže se da njegov oblik u sebi sadrži i skrivena slova: dva na vrhu, a druga tri pri donjem delu. S druge strane, Tet je ključno u reči tov (טוב), dobro. Prema tome je rečeno da će na kraju vremena čitavom svetu biti suđeno, dok će Izraelu biti darovani blagoslovi.

.

.

.

Jud

I njegova kraljevska skromnost udostojila ga je uzvišenog statusa, Psalm 89:36 kaže: Ve’hiso k’šemeš negdi (וכסאו כשמש נגדי), Presto je njegov kao sunce preda mnom. Čak je i najsvetiji za prvo slovo svoga imena izabrao najmanje slovo, י. Jer za kralja Davida je rečeno:

ודוד הוא הקטן
Ve’David hu ha’katan
A David beše najmlađi

.

.

.

Kaf

Gematrijska vrednost slova Kaf je 20 i s tim u vezi je rečeno da je tačno 20 generacija između Adama i Avrama, i da u tom vremenskom rasponu nije bilo nikakvih božanskih nadahnuća niti posvećenja Tvorcu. Sve do Abrahama i utemeljenja principa Jednog. Kako je on doneo Savez, time je i otpečanjena misterija znanja i mudrosti Stvaranja, jecira (יצירה). Tradicija kaže da ”Sefer Jecira” (ספר יצירה‎) upravo i dolazi iz ruku praoca Avrahama (אברם == אברהם), ta mistična Knjiga Postanja.

.

.

.

Lamed

Glif slova Lamed predstavlja kraljevu krunu, pa se tako za one koji se bave pročavanjem ”Tore” (lamedom) i oni koji svoje mračne aspekte drže pod veštom kontrolom kaže da će biti nagrađeni uzvišenim statusom, ugodeći Kralju kao što njegovu krunu dijamanti krase. Kao što je Josef (יוסף) bio darivan vladavinom i krunom faraona Egipta. Slovo Lamed je u hebrejskom alefbetu između slova Kaf i Mem, i kada se pročitaju unazad daju reč meleh (מלכ), kralj.

[/one_half_last]

..

.

.

.

Mem

Sigil slova Mem predstavlja praznu matericu i gematrijska vrednost ovog slova je 40. Upravo taj broj predstavlja broj dana koliko još materica ostaje prazna od začeća deteta, te posle tog perioda dolazi do osnovnog oblikovanja fetusa. Ujedno ovaj sigil aludira i na prazan somak, aludirajući na post od, takođe, 40 dana dok se nalazio na drugoj ravni za vreme primanja ”Tore” nakon izgona iz Egipta. S druge strane, značenje slova Mem je voda, majim (מים), što po određenim tumačinjasimbolizuje bazen tačno određene količine vode – 40 seasa, odnosno mera, da bi se ta voda smatrala ritualnom, mikve (מקווה).

.

.

.

Nun

Oblik sigila slova Nun predstavlja štit, kako je nagkašeno u Jeremiji 9:23. Dakle, oslanja na Svemoćnog, nora (נורא). Štit se sastoji iz tri dela, dva na vrhu i jednog u donjem delu. Gornja dva se odnose na patrijarha Abrahama i kralja Davida kojima je darovana uzvišena zaštita. Anohi magen leha (אנכי מגן לך), Ja sam ti štit.

Ujedno se te tri tačke odnose i na prva tri slova Imena, JHV.

יתהלל הגבור בגבורתו
Jit’halel ha-gibor big’vurato
Ni jaki da se ne hvali snagom svojom
Jeremiji 9:23

.

.

.

Sameh

Slovna kombinacija za slovo Sameh odnosi se na koncept održivosti, održavanja u životu. Ovaj sigil simbolizuje tri izdanka svežeg lista na grani, takođe da je uspravan i proboden strelom.

To se vidi u Psalmu 145:14:

סומך יהוה לכל הנפלים
Someha Adonaj le’hol ha’noflim
Gospod prihvata sve koji padaju,
i ispravlja sve pognute

.

.

.

Ajin

Dve paralelne i horizontalne linije predstavljaju Mojsija (Moše, משה) i Arona (Aharon, אהרן) u suprotstavljanju Egipatskim vračevima koji su imali za cilj da pomute vid ljudima, ajin (עין) oko.

Izlazak 7:12:

וישליכו איש מטהו ויהיו לתנינם
ויבלע מטה אהרן את מטתם
Va’jašlihu iš matehu va’jiju le’taninim
va’jivla mate Aharon et matotam

I baciše svaki svoj štap, i premetnuše se štapovi u
zmije, ali štap Aronov proždre njihove štapove

.

.

.

Pe

Glif slova Pe predstavlja otvorenu korpu božanskog izobilja, pirnes (פרנס). Beskonačni protok obilja čitavog postojanja, slično konceptu mane (מן) i darova koje su Izraeliti dobijali tokom višedecenijskog lutanja pustinjom. Te čudotvorne supstance predstavljene su trima tačkama na otvorenom kvadratu sigila slova Pe. Sam prevod ovo slova znači – usta, organ putem koga unosimo hranu u organizam, ali i kojim komuniciramo. Ustima takođe se širi mudrost Tore, odnosno prisustvo Šehine na materiji, Demijurga. Božanske prisutnosti, odnosno Velikog lica. Onoga, ili One, koja pruža beskrajne uvide.

.

.

.

Cadi

Magijski glif slova Cadi predočava oivičeno utvrđenje. U tom smislu Cadi (cadik, צדיק), odnosno pravednik, onaj je ko je stalno na tom ulazu u utvrđenje. Na ulazu u zdanje znanja i mudrosti, a koji je i sam takav. Slika velikog utvrđenja u malom. Nema većeg i značajnijeg puta od onog koji vodi u ovo utvrđenje, praksom kontemplacije i osamljivanja (hitbodedut, התבודדות). Onaj bez strpljenja pretvara se u jedno veliko uvo koje ništa ne čuje, a stalno osluškuje.

.

.

.

Kof

Oblik sigila slova Kof upućuje na to da se radi o predstavi razgranatog drveta. Prema gematriji ovom hebrejskom slovu se dodeljuje numerička vrednost 100 što takođe skreće pažnju i podseća na još jednu simboliku tog broja, a to je da je Avraham dobio Isaka (Jichak, יצחק) sa 100 godina starosti. Oblik drveta u sigilu Kofa ilustruje gustiš grana među kojima se upleo ovan, isti onaj koji je potom poslužio kao zamena za žrtvu Isaka.

Ujedno, simbolika drveta upućuje i na šofar (שופר) koji se oglašava na Roš Ha’Šanu (ראש השנה), Novu godinu, za sve one koji žele čuti Glas (kol, קול) iz ovnujskog roga.

.

.

.

Reš

Sigil slova Reš reprezentuje čamac s jarbolom i s tim u vezi je izrečena jedina magijska instrukcija u Alefbetu Metatrona. Radi se o invokaciji Adirirona (אדירירון), čije ime dolazi iz korena reči za moć, moćnog (adir, אדיר) i često se kao ime koristilo pri izradi amuleta u drevnim vremenima. U ”Knjizi svetih Imena” ovo drevno Božansko Ime vezuje se za Onoga Koji (veselo) peva (rina, רינה). Tu je bio i običaj da se svaka građevina radi zaštite posveti Adirironu, ispisujući njegovo ime Adiriron Adiron (אדירירון אדירון).

.

.

.

Šin

Magijska predstava hebrejskog slova Šin u ovom slučaju predstavlja dubok izvor prepun vode koja šiklja na sve strane. U tom istom duhu postoji i legenda o Kralju Davidu (David Ha’Meleh, דוד המלך) koji pravi bušotine u zemlji, oko Svetog Oltara, u potrazi za tim istim podzemnim izvorištima ne bi li zalečili svet. U toj svojoj nameri on je urezivao Ime čime je te bunare posvećivao i pečatirao. Upravo slovo Šin predstavlja početno slovo Imena, Šadaj (שדי), i pet krajeva ovog glifa predstavljaju to slovo, odnoseći se 5 delova tefilina (תפילין).

Time se i svakodnevno podsećamo kako četiri dela vezuju se za čelo, a jedan za levu ruku osobe koja ga nosi.

.

.

.

Tav

Sigil predstavljen trima vertikalnim linijama presečenim jednom horizontalnom, te gradeći 8 krajeva. Dve od njih predstavljaju dva držača Tore, dok je centralna linija onaj koji Toru čita. Takođe se kaže da 3 vertikalne linije predstavljaju i odeljka TaNaHa (תנ”ך), hebrejske Biblije:

Toru (תורה) – Petoknjižje,

Proroke (Nevi’im, נביאים)

i Spise (Ketuvim, כתובים)

Knjige proroka sadrže 8 knjiga, na šta osam krajeva ovog glifa i upućuju, Gospodar Vaseljene (Meleh Ha’Olam, מלך העולם) svoje Ime zapečaćuje ovim slovom u reči istina (emet, אמת).

ODABIR TEMA

 

Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify
guest

2 Comments / Komentara
Najstarije/Oldest
Najnovije/Newest Izglasano/Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments
Baruch Shabtai Lilijana
Baruch Shabtai Lilijana
3 years ago

Divno…zelela BiH poručiti knjige iz ove oblasti