/ Izvorište mudrosti generacija koje su tu da podsete, upute i posavetuju one kojima je to potrebno /

.

שכל המאבד נפש אחת כאילו אבד עולם מלא
Ше’кал ха’мавед нефеш ахат кеилу авад олам мале
Kо уништи једну душу као да је уништио читав свет
Вавилонски Талмуд

.

Talmud je kapitalno jevrejsko delo, delo koje predstavlja primarni izvor za izvođenje velikog broja Jevrejskih verskih zakona (halaha, הלכה‎), ali i tumačenja mnogih drugih velikih i važnih pitanja jevrejske vere, te iz svih tih razloga “Talmud” (תלמוד) predstavlja centralno delo rabinskog judaizma i kao ima takođe centralno mesto u organizaciji svekolikog jevrejskog života, misli i nadanja, a sve kroz bavljenje temama zapisanih u “Bibliji” (TaNaH, תנ”ך) – tôm izvorištu svekolikog jevrejskog identiteta, sudbine. Sâmo delo, srž Talmuda odnosi se na skupinu zapisa znanih pod nazivom Vavilonski Talmud (Talmud Bavli, תלמוד בבלי), očito aludirajući na period u kojem je tekst nastajao, iako postoji i još ranija verzija poznata pod imenom Talmud Jerušalmi (Jerusalimski Talmud, תלמוד ירושלמי). No svakako možemo, odnosno moramo obe ove verzije Talmuda zvati i ŠaS (ש״ס), što je hebrejska skraćenica za šest naredbi, iliti šiša sedarim שישה סדרים.

Naziv dolazi od troslovnog semitskog korena koji označava proces učenja, proces ovladavanja znanjem, a ne puko prikupljanje informacija:

למד
ЛМД

ламад לָמַד; лимед לִמֵּד; ламед לָמֶד;

Generalno za Talmus možemo slobodno reći dâ stameno stoji oslonjen na dva glavna, noseća stuba:

משנה‎ Mišna, zapis usmene “Tore”
(Tora še’be’al pe, תורה שבעל פה)

גמרא‎ Gemara, tumačenje “Mišne“

.

Najrasprostranjeniju verziju Talmuda danas nalazimo u onoj iz litvanskog Vilnjusa (Šas Vilna, ש”ס וילנא) koji broji 63 traktata pisanih mišnajskim hebrejskim (lešon hazal, לשון חזל), kao i aramejskim jezikom (aramaja ארמיא) svojstvenim za vreme perioda progonstva Jevreja u Vavilon (aramijt bavlit, ארמית בבלית). Obiluje učenjima i mišljenjima koja se odnose na mnoge Jevrejima značajne teme date od strane stotina rabina još od perioda pre nove ere, pa sve do, okvirno, V veka. To uključuje već pomenutu halahu, ali i filozofska gledišta, etiku, istoriju, običaje, folklor i još mnogo toga drugog. Zato je, iz svih prethodno pobrojanih razloga, krucijalno važno znati kako se ovom kolosalnom delu ispravno pristupa.

Inače, sve što sebi u životu pribavite to vam dolazi s nekom vrstom uputstva u kojem je naznačeno sve ono neophodno što morate znati ukoliko želite maksimum iz onoga što sebi pribavljate i podređujete:

.

Sve je ovo nephodno znati ukoliko želite da maksimalno pojednostavite ceo proces i probate da izvučete vama neophodnu korist. No, za razliku od pravilnika korišćenja koji se ipak tiče šire spoljašnosti, potrebno je isto tako zaviriti i ispod haube te iste mašine, m”a (מ”ה) koja uloga njena bila. To jednostavno znači: upoznati se s detaljima što je moguće bolje, kao i s mehanikom rada iste jer u slučaju problema moramo tačno znati gde treba pogledati, na šta se pozvati – upravo na takav isti način funkcioniše i jevrejska tradicija kroz milenijume. Otuda i imamo ovaj jevrejski priručnik da ponudi sva neophodna objašnjenja i pomogne nam u korišćenju tradicije na što praktičniji i delotvorniji način, a koji je namenjen svim konzumentima istog koji drže do običaja, molitvi i drugih znamenitosti jevrejske Biblije.

Njima upravljamo vlastitom tradicijom onda kada smo prisiljeni da zastanemo, isto kao što bi činili i s vlastitim automobilom u svim prilikama kada se njime služimo. A kada se pokvari onda zahteva dodatnu pažnju u ukljanjanju uzroka problema. Za jevrejsku religiju, judaizam (jahadut, יהדות), to upravo Talmud i predstavlja.

S druge strane na Talmud nikako se ne treba gledati kao na kakav jevrejski kôd, iako on zaista obiluje pravilima, zakonima… praksama i uverenjima. Isto tako to nije niti jedinstvena kolekcija svekolike jevrejske mudrosti, iako istovremeno i puno nje sadrži. Jer Talmud je upravo onakav kakvim smo ga malopre i opisali – generalno uputstvo za popravku, prepravku, nadgradnju i konstantno poboljšavanje tradicije Jevreja, posebno onda kada neke od njegovih komponenti zakažu u delovanju. To je važno napomenuti jer su njegovi autori dubinski razumevali religiju i tradiciju i međ’ tim redovima nalazili odgovore na određena, bazična pitanja ljudskog roda koja su nam neretko davala smisao i svrhu, ono što je svakome od nas neophodno za normalan i utemeljen život. Talmus je pomogao da se izborimo s nedaćama i sazrevamo kao ljudska bića do svojih punih potencijala, jer se ljudi brže i češće menjaju od sâme tradicije te zbog toga i ona nekada mora pretrpeti određene korekcije ne bi li sve bilo usklađeno i u duhu vremena. Iako je to nekada delovalo posve radikalno, no svaki čin sazrevanja je uglavnom takav – težak, te zahteva sve dodatne i preko potrebne savete ukoliko oni postoje.

To je jasan curriculum za obrazovanje i osnaživanje onih koji se u svakoj generaciji ljudskog roda istaknu na mestu vođa, predvodnika. Alefa א. Istinskih predvodnika naroda u prosperitet. Zato se na Talmud gleda i kao na dar mudraca prošlosti svim budućim naraštajima koji imaju obavezu da isto tako sutra ostave svoj pečat razumevanja i daljih modifikacija tumačenja. Takoreći: izvorište mudrosti generacija koje su tu da podsete, upute i posavetuju one kojima je to potrebno.

“Listen,” they’re saying. “This is how we took the parts of the tradition we inherited that no longer worked for us and made them better. We don’t know what parts of the tradition will stop working in your generation, but we trust you to know that. Stand on our shoulders. Use our methodology. Be courageous and bold, like we were, and know that what you are doing may seem radical, but is deeply Jewish, and deeply traditional.”

.

Ovakvo gledište možemo naći gotovo između svih redova Talmuda prilikom pametnog, hermeneutskog (PaRDeS פרד“ס) čitanja. Ali da bi uopšte i pristupili svim tim javno skrivenim mudrostima generalni pristup ovoj knjizi je od krucijalnog značaja. Većina diskusija koje se u Talmudu mogu naći tiču se različitih slučajeva jevrejskog verskog prava, ali to bi bio samo prvi sloj PaRDeS-a te i ono na šta se ti redovi odnose nisu suvoparni detalji pomenutih slučajeva, već principi i metodologija koja se iz njih ekstrahuje. Poput bilo kakvog drugog udžbenika koji je tu da nam dâ određene primere primene određenih pravila ponošanja, ili ophođenja, i uputi nas dalje ka cilju kojem težimo – cilj je podučiti onoga koji čita kako promišljati i kako preseći u donošenju neke određene odluke. Kao što se i budući advokati, studenti prava korak-po-korak podučavaju kako da razmišljaju poput pravih, aktivnih advokata u sudnici u borbi za svog klijenta i slučaj. Kako da primenjuju stečeno znanje, mimo prakse koju svakako moraju da prođu, a koja je i najvrednija škola u celom procesu mentalnog odrastanja i sazrevanja. Podučavanje dedukciji, odnosno principa kojim će, između ostalog, iznalaziti rešenja za mnoge probleme s kojima će se u životu i u svojim zajednicama susretati.

Tome Talmud služi.

Talmud je delo zapisa onovremenih misli i sudova, zapis hiljada i hiljada glasova iskusnih duša različitih namera, sklonosti i životnih okolnosti iz perioda između kasnog drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני) i perioda nakon uništenja, a da bi se cilj svakako dostigao, mimo otežavajućih istorijskih okolnosti, stvoren je ovaj praktični sistem načinjen od mnogobrojnih mehanizama koji su tu da vode buduće generacije svih Jevreja, s ciljem konstantne nadogradnje putem razmene iskustava kroz dostupnost uvida u tradiciju i mnoga njene, beskrajne grananja kroz umove njenih čitalaca. Jer cilj je pripremiti se za svet koji s vremena na vreme ume biti itekako surov za Jevreje, te se mora biti obazriv uvek i svuda.

Time dolazimo i do srži ove verske inovacije, srži koja je moguća jer je pre svega bazirana na konceptu moralne intuicije, koja je na hebrejskom jeziku poznata i kao:

סברא
Свара

Drevni mudraci su se upravo njome vodili kada su pokušavali da opišu suštinsko izvorište jevrejskog prava i maltene ga u tom procesu izjednačavaju sa snagom (gvura גבורה) Tore, u krepkosti da preokrene mnoge aspekte tradicije koji bi u nekom momentu mogli da dovedu do kršenja morala, ili ukoliko bi pretili da izazovu teže oblike povreda (bilo one bile fizičke, ili verbalne), a koje se ne mogu opravdati bilo kakvim razlogom za njihovo činjenje. Niti se više mogu racionalizovati, ni tolerisati. A ukoliko bi došli do dela u tekstu Tore gde je nešto krajnje crno-belo naznačeno, tada su se ti mudri ljudi prepuštali svari (סברא) kao mehanizmu neophodnom za dalje uspešno vođenje evolucije ljudskog bića kroz obrazovanje i učenje. Ne bi li svarili suštinu… Zato je ultimativni cilj proučavanja Talmuda upravo dosezanje tog jednog nivoa rasuđivanja, tzv. svare – mogućnosti dubljeg, tananijeg sagledavanja Božije reči i njene primene na materiji, odnosno u svakodnevnom životu. Zato Talmud za mnoge učenjake nikako nije nekakav normativni dokument koji se uči samo napamet, već je, pre svega, formativni dokument. I u toj tečki se nalazi i ključna distinkcija:

tamo mi ne tražimo model našeg ponašanja i delovanja,

već smo u potrazi za ne tako vidljivim savetima koji tako olako daju upute toga kako biti ljudsko biće.

Ta potraga iziskuje žrtvu (korban קורבן): vreme i nepodeljenu pažnju.

Tekst Talmusa je s namerom sastavljen na način da i njegovo najpovršnije, najmehaničkije čitanje postaje gotovo duhovni čin sam po sebi jer čitaocu dubinski predočava ljudsko biće sa svim njegovim manama i vrlinama. Svim potrebama, prohtevima, ali i neophodnostima, te kako da se kroz šumu svih tih paradoksa i životnih peripetija ostane na površini i život učini smislenim. Produktivnim. Prihvatljivim i održivim. Iz tog razloga praksa konstantnog učenja i mentalnog unapređenja individue nalazi se u sâmome u središtu tradicije Jevreja (Jehudijm יהודים), kao metod rasta. Svojevrsni bukvar života. Jevreji tom bukvaru imaju pristup sada već duže od dva milenijuma i pored toga to je tek je mali deo od svog tog broja ljudi koji je kroz takav vid obrazovanja prošao i uspeo da u određenim trenucima dovede do većih iskoraka pojedinih zajednica na poljima poput duhovnog, moralnog i intelektualnog. Pozitivne posledice jednog tako dugovekovnog pristupa učenju i obrazovanju jasno danas vidimo kroz presek Nobelovih nagrada i koliki postotak tu zapravo Jevreji čine. Razlog tome je više nego jednostavan, jer nakon globalne emancipacije Jevreja u čitavom svetu po prvi put se došlo u situaciju da i Jevreji sada globalno mogu da učestvuju u svim porama društvenog delovanja i privređivanja, duž svih meridijana, što u dobrom delu istorije ipak nije bio slučaj. Tu se onda i jasno vidi prednost ovako utemeljenog pristupa koji se polako i sticajem različitih okolnosti brusio milenijumima i sada, posebno s tehnološkim olakšicama i opštom dostupnošću informacija, sve to daje više nego jasne i merljive rezultate. Jevreji bivaju sve istaknutiji i istaknutiji kako vreme odmiče i kako se integrišu u globalni sistem nauke i društva na svim poljima delovanja. Otud veliki broj naučnih pomaka u zadnjih par vekova nikako ne treba da čudi što broji veliki broj Jevreja koji je na njima radio i razvijao ih, jer diciplina vekovnog učenja sada konačno daje praktične rezultate. Opipljive svima, svim narodima naše planete, u čijim pogodnostima svi danas osetno bolje živimo.

Danas svi mi po prvi put simultano i aktivno učestvujemo u kreiranju bolje budućnosti. Kako po pitanju one iz ugla života jevrejskih zajednica, tako i globalno. Tu Talmud i dalje ostaje primarno sredstvo uspostavljanja zdravih temelja, koji se, potom, samo manifestuju kroz određenu struku i oblast koju odlučimo da usavršimo i kroz nju ubiramo plodove našeg konstantnog učenja, usavršavanja i prilagođavanja. To su stvari koje su univerzalne i koje jasno možemo videti i diljem vaseljene u kojoj ništa ne miruje, već vrvi od aktivnosti i konstantnih promena. I isto to vidimo i na našem mikro planu postojanja, življenja.

Zato je Talmud dar naših predaka, bio i biće za sva vremena, a na nama je da otkrijemo pravu formulu za njegovu primenu u našoj sredini i nama samima.

ODABIR TEMA