/ Talmud Jerušalmi ve’Talmud Bavli /
.
Jednom sastavljena te napisana, ”Mišna” (משנה) je postala osnovni priručnik za proučavanja na rabinskim akademijama, ali i u svakodnevnom verskom životu, koja se odnose na halahu (הלכה), odnosno Jevrejsko versko pravo. Naravno, puno toga je trebalo raspraviti, utvrditi i klasifikovati, a neka od najsonovnijih pitanja svakako bi bila i neka od sledećih:
• koje od mišljenja navedenih u Mišni je ispravno,
• na koji način jeste, ili je moglo biti, izvedeno iz Svetog pisma,
• kako se može pomiriti s naizgled suprotnim mišljenjima iznetim u samoj Mišni ili u barajtama,
• kako to tačno treba shvatiti,
• kako to treba primeniti u okolnostima koje se u Mišni ne pominju, a koje su mogle nastati nakon njenog sastavljanja.
.
Takvih pitanja bilo je puno. Proučavanja i rasprave te vrste su tokom generacija dovele do stvaranja novih tradicija, koje su dopunjavale Mišnu i daleko prevazilazile njen obim. I opet su ogroman napor da sve one budu zapamćene, želja da budu sačuvane za potomstvo i strah da bi politička dešavanja mogla tu želju da osujete, predstavljali podsticaj da sve to bude stavljeno na hartiju.
Tako je nastao ”Talmud”, jevrejska reč koja znači i ”učenje”, ”poučavanje”, i to dve njegove zbirke:
• Palestinski Talmud koji je bio dovršen oko 400. godine n. e. i koji je u narodu poznat pod nazivom Jerusalimski Talmud (Talmud Jerušalmi, תלמוד ירושלמי)
• Iako potiče uglavnom iz akademija koje su se nalazile u severnoj Palestini, Vavilonski Talmud, poznat pod nazivom Talmud Bavli (תלמוד בבלי), a dovršen je negde nakon 500. godine posle n. e.
.
No, nijedan od njih ne sadrži svih 63 traktata Mišne.
U palestinskom Talmudu ih ima 39, a u vavilonskom samo 36. Vavilonski Talmud je višestruko obimniji od Palestinskog, te jedan njegov engleski prevod, koji je objavila izdavačka kuća Sonsino pres (Soncino Press), ima preko 15.000 strana. I takođe se smatra verodostojnijim. A o tome svedoči činjenica da je tokom narednih vekova postao glavni udžbenik za proučavanje judaizma, dok je Palestinski Talmud sve donedavno bio u velikoj meri zapostavljen. Stoga, u svim navodima ili pozivanjima na Talmud, bez posebne naznake o kojoj je njegovoj verziji reč, misli se na vavilonski Talmud.
Talmud je uređen na isti način kao Mišna. On je, u stvari, uređen oko Mišne, koju navodi u celosti, deo po deo. Nakon svakog dela sledi ono što je poznato, da bi se razlikovalo od Mišne, kao Gemara (גמרא), naziv koji potiče od glagola koji na hebrejskom znači ”dovršiti”, a na aramejskom ”učiti”. Gemara je amorejska, te je stoga velikim delom na aramejskom jeziku, osim kad navodi, što je čest slučaj, stihove iz Svetog pisma, neku Mišnu ili Barajtu.
Gemara koja sledi iza nekog određenog dela Mišne može da bude kratka ili duga – često je predstavljena na nekoliko strana, pre nego što se pređe na navođenje novog dela Mišne. Sadržinski, Gemara stavlja tekst Mišne pod uveličavajuće staklo, rečenicu po rečenicu, kako bi što preciznije utvrdila šta je ili šta bi trebalo da bude suština zakona. U tom postupku ona često navodi stvarne ili izmišljene argumente dvaju ili više poznatih rabina. No, ponekad su ti argumenti toliko složeni da je čitalac prisiljen da uloži veliki intelektualni napor kako bi ih shvatio. Štaviše, u okviru tema koje razmatra, Gemara pravi brojne digresije, njih 135 koje se odnose na halahu tako i agadske, koje nisu neposredno vezane za te teme. Uređivač je, čini se, u nju stavio sve čega je mogao da se seti, čak i daleke asocijacije na ideje, za slučaj da to kasnije zaboravi ili mu ne nađe odgovarajuće mesto, a što bi značilo da bi to bilo izgubljeno za potomstvo.
Talmud, dakle, nije toliko knjiga koliko književnost, i to različita od svih ostalih. On je širok i dubok poput mora s kojim je često poređen. Iako ne predstavlja kodeks – manje je nalik na njega od Mišne – sadrži sve što je potrebno za izgradnju (do koje je, u stvari, kasnije i došlo) sveobuhvatnog i veoma detaljnog pravnog sistema.
On je spomenik intelektualnim nastojanjima hiljada religijskih stručnjaka tokom tri duga veka i neiscrpni izvor ne samo za pravosuđe već i za istoriju i teologiju i za istraživanja iz mnogih drugih oblasti.
