O načinu na koji Jevreji razmišljaju o konceptu Boga govore mnoga imena kojim Ga nazivaju, dozivaju ili kojima ih zamenjuju usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena i kojim Mu se obraćaju u različitim prilikama i raspoloženjima. Jer obraćanje nije uvek iste težine i u jevrejskoj veri zavisi različitih faktora. Ona najmanje direktna su:

אל El

אלוה Eloah

אלהים Elohim

Poslednje od tri pomenuta predstavlja množinu reči svojevrsne uzvišenosti, odnosno kraljevski plural (ha’rabim šel mecujanut, הרבים של מצוינות); dok se sva tri obično mogu prevesti kao – Bog. Prvo se, takođe, pojavljuje u kombinaciji El Šadaj (אל שדי), kako se naziva Bog patrijarha, obično prevođenoj kao Svemogući Bog, ali neizvesnog izvornog značenja. Prema Imenima 6:2 (Šemot, שמות), baš ono je za vreme Mojsija (Moše, משה) bilo zamenjeno Tetragramatonom, odnosno četvoroslovnim imenom:

יהוה
JHVH

Verovatno se izgovaralo Jahve, čije tačno značenje je takođe neizvesno, mada se u “Bibliji” (Izlazak 3:13-15) ono izvodi iz glagola haja (היה) – biti; moguće u smislu:

• Večiti – onaj koji jeste/jesam

• Stvoritelj – onaj što stvara

Još u predhrišćansko doba, o čemu svedoči “TaNaH” (תנ”ך), odnosno tekst koji hrišćani nazivaju tzv. “Starim zavetom“, Tetragramaton je smatran u toj meri svetim da je pri čitanju jevrejske Biblije postalo obavezno da se zamenjuje rečju Adonaj (אדני), a usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena koje se izgovaralo samo jednom u godini, na praznik Jom Kipur (יום כיפור), u značenju Gospod.

To isto objašnjenje odnosi se i na to zašto se u engleskim prevodima Biblije termin – JHVH – obično prevodi s Gospodin, Gospod; ali i za ne tako preciznu formulaciju i  oblik Jehova, do čega je došlo zahvaljujući nepoznavanju hebrejskog pisma i jezika, pa su suglasnici u Tetragramatonu (u nemačkoj transkripciji teksta) istaknuti samoglasnicima reči Adonaj, kako bi se ukazalo da ove druge treba čitati. No, zamena Adonaj ubrzo je i sama postala sveta, tako da su za svrhu proučavanja svetih knjiga, molitvi i veroispovednih obreda pronađena druga imena, odnosno imenske zamenice, ali i druga neposredna rešenja.

Od njih je, najverovatnije, najčešće korišćeno Makom (המקום), Mesto, čije poreklo možda ima veze s upotrebom u Hramu (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), ali je objašnjeno i kao aluzija na natpojavnost Boga. Još jedno posredno ukazivanje na Boga, pominjanjem mesta koje se posebno dovodi u vezu s Njim, jeste reč šamajim (שמיים), nebesa.

Otud sledi da pravo značenje izraza malhut šamajim (מלכות שמיים) nije nebesko carstvo, kako se obično prevodi, već Božje veličanstvo.

No, često se nailazi i na sledeće:

עליון El-Jon, Vrhovni – kombinacija naziva El – JHVH – Elohim; grčki: Έλιον), arapski: العلي;

אל ראי El Roji – Svevideći;

אלה Elah – reč nejasnog porekla na
aramejskom jeziku za Boga, kojom je
opisivan kako Bog Jevreja tako i
paganski bogovi; ovo ime je, takođe,
etimološki povezano i sa arapskom reči
za Boga, Alah (الله);

בעל Ba’al – Gospodar, sinonim
za Adon i Adonaj;

אדושם Adošem – igra reči:
Ha’Šem i Adonaj;

ריבונו של עולם Ribono šel Olam
Gospodar sveta/svemira;

מי שאמר והיה העולם Mi Še’Amar Ve’Haja Ha’Olam
Onaj koji je rekao i svet je stvoren;

גבורה Gevura – Moć;

מלך המלכים Meleh Ha’Melhim
Kralj nad Kraljevima;

השם Ha’Šem – Ime (zamena usled zabrane uzaludnog izgovaranja Tetragramatona);

הקדוש ברוך הוא Ha’Kadoš Baruh Hu
Sveti, blagosloven neka je;

שכינה Šehina – Božansko prisustvo;

הרחמן Ha’Rahaman – Milostiv;