/ Mistična strana muzike /
.
.
Pored više značajnih stvari koje je Hasidski pokret (Hasidut, חסידות) u svom delovanju od 18. veka oživeo i uspostavi svakako je jedan od njih i nigun (ניגון), vredan pomena. Radi o praksi koju hronološki kasnije možemo naći i u islamu (إسلام), u sufi (صوفية) misticizu derviša (درویش) u blago izmenjenom obliku, ali s istom suštinom – gde reč je o specigičnoj molitvi kroz pokret, muziku i ples. Poput šamanskog pristupa menjanju svesti kod pojedinca, padanjem u svojevrsni, i samoindukovani, trans. No vremenom nigun je prerastao u poseban vid jevrejske kulturološke ekpresije, te u poseban žanr muzike…
Često se, a i najjednostavnije, opisuje mističnom muzičkom molitvom, duhovnim jezikom koji nadilazi snagu obične izgovorene reči i kao takva svoje najplodnije mesto je našla u aškenaskoj kulturi istočne Evrope.
Obzirom da dominira među istočnim aškenazi jevrejima (aškenazi jehudim, אשכנזי יהודים), te i poput jidiša (יידיש), nigun svoje poreklo pronalazi s više različitih strana tog podneblja. Svakako da dobar deo dolazi iz jevrejskih molitvenih tekstova, a drugu polovinu možemo pronaći u kozačkim plesovima, poljskim (ratnim!) marševima, starim istočno-evropskim folk pesmama i plesovima i na mngim drugim tragovima… Otud i stil niguna ume često da varira u formi i osećaju kojim odiše. Neke su meditativne, spore, dok druge znaju biti vesele i razdragane, ali im je svima zajedničko to da u njima, uglavnom, nema izgovorene reči. Ono što ume zazvučati poput reči jeste jedino, i naizgled besmisleno, ponavljanje nekih fraza koje nemaju konkretno značenje, već se upravo uklapaju u ritam melodije i pomažu da se s njom stopimo.
To je sve posebno naglašeno kantorskim umećem onoga koji prati ritam:
• doj-doj-doj
• oj-oj-oj
• jaj-jaj-jaj
.
Ali kao što je ranije u tekstu i rečeno, ovo nije izum hasidskog judaizma jer muzika oduvek ima značajnu ulogu u verskom životu Jevreja što se može i naći u biblijskim tekstovima poput onih u ”Psalimima” (Tehilim, תהילים), te i srednjovekovnim pijutskim tekstovima. A baš uvidima u te srednjovekovne materijale jevrejske vere i misticizma možemo naći zametak kompleksne teološke ideje, neko bi ih čak nazvao i magijskim, o snazi muzike u doživljavanju ideje Boga. Tu i nalazimo značajnu razliku između, nazovimo tako, standardizovanog judizma i, s druge strane, hasidizma koji se svojski trudio da nadjača primat reči nad melodijom, naglašavajući snagu muzike pre svete reči. To je svakako započeo niko drugi do veliki Ba’al Šem Tov (BeŠT, בעל שם טוב), začetnik hasidizma, propovedajući veću snagu verskog zanosa, muzike, u odnosu na tek-tako izgovorenu reč i da je nigun pravi put to stapanja (devekut, דבקות) sa Bogom (Adonaj, יהוה). Po njemu muzika prevazilazi ograničenje jezika da iskaže nešto što se ne da rečima reći:
דבקוס ניגונים
Devekus nigunim
Pesme koje nadilaze slogove i reči
.
A kako je to i veliki Nahman iz Breslova (נחמן מברסלב) sročio:
Muzika potiče od duha proročkoga i poseduje snagu koja uzdiže do proročke inspiracije…
Iznad možete čuti, a i videti, izvođenje dela nastalog iz pera Šneura Zalmana (שניאור זלמן), kompozitora možda i najčuvenijeg ”Niguna četiri kapije” (Nigun arba bavos, ארבע בבוס) za koji se veruje da je nastao tokom boravka u zatvoru u vreme carske Rusije u Petrogradu (Петроград) 1798. godine. Kao što i naslov dela sugeriše, ovaj nigun se sastoji od četiri celine kojima se gradi intenzitet ovog dela. S druge strane, jedno od tumačenja i nedvosmisleno govori da je reč o muzičkom prikazu koje vodi do duhovnog buđenja i uspinjanja u nebeske odaje. Odaje u koje se dolazi prolaskom kroz četiri kabalistička sveta stvaranja (olamot, עולמות), gde svaka kapija odgovara jednom od tih svetova:
עולם עשיה Olam Asija – svet materije
עולם יצירה Olam Jecira – svet stvaranja
עולם בריאה Olam Brija – svet kreacije
עולם אצילות Olam Acilut – svet božanske emanacije
.
U današnje, moderno, vreme prodor nigunim možemo naći u cionističkom folku jevreja, te i u popularnoj pesmi ”Hava Nagila” (הבה נגילה) koja svakako predstavlja jednu od najpoznatijih veselih numera.
