/ Ovde je odgovor za kojim tragaš /

.

Dugo su kralja mučila velika, teška, pitanja. Pitanja o postanku, sudbini i kraju sveta. Pitanja o Tvorcu. O onom Prvom. Jednom prilikom na dvoru rekoše mu da postoji neki stari rabin, mudar neki čovek, čovek koji zna odgovor na Pitanje i koji će vladaru olakšati muke svojim znanjem i mudrošću koje poseduje. Tako odluči kralj i naredi dvoranima svojim da nađu tog rabina i dovedu ga pred njega. I ne prođe puno vremena kad uvedoše učenjaka u odaje vladara, a kralj ga ubrzo udostoji i svog prisustva i pred svim svojim zvaničnicima i dvorskim slugama.

Tada upita starca:

Kako možeš biti siguran u postojanje Tvorca?

Jedinog?

Rabin, s punim poštovanjem, zamoli kralja da na kratko napusti prostoriju u kojoj se sa njim nalazi ukoliko želi da čuje njegov odgovor na postavljeno pitanje. Kralj pristade ne imajući time šta da izgubi i sa svojom dvorskom skupinom on napusti odaje. Ostavi čoveka samog, kako on to i htede.

Na stolu u prostoriji u kojoj rabin sada beše sâm nalazilo se nešto mastila, kao i par listova neiskorišćene hartije na radnom stolu. Za to kratko vreme svog samovanja on sede i napisa pesmu, pesmu izuzetne lepote i snage. Nekoliko minuta potom kralj otvori vrata odaje i ponovo uđe. On odmah primeti na stolu papir na kome sada beše još sveže utisnutog mastila, te uze komad hartije i pročita rabinovu pesmu i veoma mu se dopade, te uze hvaliti mudrog čoveka za umeće koje ovaj pokaza za tako kratko vreme svôg samovanja. Ali starina samouvereno ustade i odgovori da ništa od toga on nije napisao, te da ne zaslužuje pohvale koje dobija, već sve što je učinio bilo je da uzeo bocu mastila sa stola i prosuo ga po papiru pred sobom… a slova se sama od sebe uobličiše i, gle, u reči rasporediše. Načinivši tako tu predivnu pesmu. Vladar, čuvši to, poče sada da ismeva rabina. Kralj odbi takav odgovor, tvrdeći da je nemoguće da tek tako proliveno mastilo samo od sebe formira slova, da se slova udruže u reči, a da reči načine čitave rečenice u formi jedne takve prekrasne pesme.

Ali rabin na to odgovori:

Tu je i odgovor za kojim tragaš.

Kao što je nezamislivo da jedno prelepo delo bude načinjeno nasumičnim prolivanjem mastila bez kontrole, i bez učešća staložene ruke pesnika, tako ni ovaj svet, ni čitav univerzum, koji je beskrajno kompleksniji od jedne pesme, ne može biti stvoren sâm od sebe, bez ruke Vrhovnog Pesnika!

”Dužnosti srca” (Hovot Ha’Levavot, חובות הלבבות)

Bahja ibn Pakuda בחיי אבן פקודה.

ODABIR TEMA