/ I dovršena behu nebesa i zemlja i sva vojska njihova /
.
Vajhulu predstavlja odeljak teksta iz Postanja 2:1-3 (Berešit, בראשית) koji govori o svršetku Stvaranja (ex nihilo), i potom o uvođenju obeležavanja Šabata (שבת) na materijalnoj ravni. Time Šabat dobija krunsku poziciju, odnosno predstavlja kulminaciju čina stvaranja. Tako se poseban akcenat na Vajhulu stavlja i time što se izgovara svakog petka veče: u toku Amida (עמידה), nakon Amida i za vreme Kiduša (קידוש). Kada Jevrejin izgovara ovaj odeljak on time bukvalno svedoči pred ostatkom sveta da je Kralj vaseljene tvorac nebesa i svega ostalog pod svodom. Zbog toga Vajhulu izgovaramo stojeći, iskazivajući time poštovanje i poniznost za silinu pred kojom stojimo i u čije ime svedočimo. Otud neraskidiva i večna veza sa Šabatom, najstarijim praznikom čime se ovaj dan ustoličuje za sva vremena.
Još jedan razlog zašto se Vajhulu izgovara tri puta jeste i u tome što se reč ašer (אשר) pojavljuje tri puta, što je u vezi sa značajem i simbolikom crvene junice (para aduma, פרה אדומה) čija žrtva donosi oproštaj i pročišćenje. Na ovaj načine se obeležava tek jedan vid kabalističke misterije koja se dešava petkom uveče za vreme ovog čina, a koji poprima pun smisao i snagu potpunom posvećenošću i ključevima dubljeg razumevanja simbolike Šabata.
.
ויכלו השמים והארץ וכל צבאם
ויכל אלֹהים ביום השביעי מלאכתו אשר עשה
וישבת ביום השביעי מכל מלאכתו אשר עשה
ויברך אלֹהים את יוֹם השביעי ויקדש אתוֹ
כי בו שבת מכל מלאכתו אשר ברא אלהים לעשות
Vajhulu ha’šamajim ve’arec vehol cevam.
Vajhul elohim bajom ha’ševii melahto ašer asa.
Vajišbot bajom ha’ševii mikol melahto ašer asa.
Vajvare Elohim et jom ha’ševii vajkadeš oto ki vo
Šabat mikol melahto ašer bara Elohim la’asot.
I dovršena behu nebesa i zemlja i sva vojska njihova.
I dovrši Bog sedmoga dana Delo Svoje koje učini i mirova sedmoga dana od sveg Dela Svog koje učini.
I Blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga, jer u taj dan mirova od sveg Dela Svog koje je Bog stvorio čineći.
.
