Posmatrajući unazad kroz istoriju, po liniji Avramovog monoteizma (datot ha’Abrahamiot, הדתות האברהמיות), važno je ukratko se pozabaviti i kompleksnom problematikom pojavnosti Boga (Adonaj, יהוה), kao Takvog, a posebno iz ugla jevrejske vere, judaizma, koji obiluje specifičnim idejama. Jer iako su i hrišćanstvo i islam dali svoje interpretacije ovog koncepta, važno je ipak osvrnuti se na originalni uvid, kao i principe koji ga uslovljavaju.

Koncept jevrejskog Boga kreće se u više različitih smerova, te zbog nemogućnosti Njegove antropomorfizacije, odnosno pojavnosti, te zabrane dodeljivanja čovečijih svojstava (i uzaludnog pominjanja), pribeglo se mnogim, reklo bi se, daleko kompleksnijim objašnjenjima i razjašnjenjima ove metafizičke predstave stvaralačke sile. Ovde se, pre svega, radi o ideji božanske svepristnosti (Šehina, שכינה), nečega poput gnostičkog Demijurga (Demiourgos, δημιουργός), a koja se ispoljava mimo okvira realnosti za koju se veruje da je oblikovala…

Upravo taj paradoks spada u najveće misterije judaizma, kao i čitave jevrejske misli, kojom su se bavili mnogi umni kabalisti.

Dakle, budući da je reč o Tvorcu, Njegova moć u Njegovom svemiru je neograničena. Zato kažemo da je svemoguć i obraćamo Mu se sa:

ברוך אתה ה’ אלהינו מלך העולם
Baruh ata Adonaj elohejnu meleh ha’olam
Blagosloven da si ti Gospode bože naš,
Kralju vaseljene…

.

Međutim, Njemu se ne pripisuje moć da čini ono što je po Njegovoj suštini apsolutno suprotno kreaciji i sâmom činu Stvaranja, to jest:

• da se udvoji ili poništi

• postane telesan

• ili da se na bilo koji način menja

Iz tog razloga odbacuje se mogućnost da bi ikada mogao da uzme antropomorfno obličje, a čim razgraničimo neograničeni potencijal od nemogućnosti činjenja nečega što je u suprotnosti sa prirodom onoga koji to čini, dolazimo do zaključka da ovo drugo nije nemogućnost. Jer: moguće činjenje uključuje zbir intencija u skladu sa prirodom onoga koji ih ispoljava.

Svemogućnost koja se ispoljava isključivo van Njegovih okvira, a ne u okviru Njega samoga, ili Njegove pojavnosti.

Zato takođe kažemo:

המקום ינחם אתכם
Ha’makom jenahem ethem
Mesto (svaka tačka u prostoru) će te utešiti

.

Pošto je tvorac svih materijalnih stvari, očigledno je da se On ne sastoji od materijalnog, te Ga nazivamo Čistim i Svetim, zato što predstavlja suprotnost svemu materijalnom i kao takav, tvorac svih stvari.

Takođe, tvorac je i prostora-vremena:

המקום
Ha’Makom
Mesto

.

Prema različitim tumačenjima, svet prostorvremena Njegova je tvorevina i stoga Ga ne sadrži, ali ta dva jesu njegov izdanak. Ljudski um sposoban je da obrađuje samo fizičke pojmove i stoga mu je praktično nemoguće da predstavi bilo kakvo vanvremensko i vanprostorno postojanje. Samim tim tu je ta opšta nemogućnost da zamislimo biće koje bi se uklapalo u takvu konfiguraciju stvarnosti.

To je još jedan razlog zbog kojeg je Njegova suština nepojmljiva, te:

Kao tvorac prostorvremena,

On ne boravi u prostorvremenu…