/ Adon ha’selihot bohen levavot, goleh amukot dover cedakot /

.

.

Selihos, ili Adon Ha’Selihot (Gospode koji praštaš, אדונ הסליחות), dolazi od jednine reči sliha/seliha (סליחה) koja znači “izvinjenje“, ili “oprost“, i predstavlja Jevrejsku pokajničku pesmu, te spada u grupu onih koje se izvode u periodu Teških praznika (Jamim norajim, ימים נוראים) kao što su Jevrejska nova godina Roš Ha’Šana (ראש השנה) i Jom Kipurim (יום הכיפורים), koji su ujedno poznati i kao Deset pokajničkih dana  (Aseret jemej tešuva, עשרת ימי תשובה). Po sefardskoj tradiciji izvođenje Selihota počinje u vreme priprema za Velike praznike, odnosno drugog dana meseca elula (אלול), a prema aškenaskoj tradiciji Selihos počinje subotom veče pre Roš Ha’Šane. Ukoliko, pak, prvi dan Roš Ha’Šane pada nekog drugog dana u toku nedelje, npr. utorkom ili sredom, onda započinje subotom pre ne bi izvođenje selihota bilo obavljeno bar četiri puta do početka jevrejske nove godine.

U većini današnjih savremenih zajednica, Selihot službe se obavljaju na identičan način. Istočne aškenaske grupe, iako njihovi tekstovi se razlikuju za različite dane, sveukupno isti je redosled koji započinje Psalmom 145. i polu-Kadišom (קדיש), dok zapadni aškenazi započinju službu s Adon Olam (אדון עולם) ili Leha Ha’Šem Ha’Cedaka (לכה השם הצדקה). Selihot se peva između ponoći i zore, dok je neki pevaju i odmah nakon arvita, ili večernje službe, ili jutrom pre šaharita, odnosno jutarnje službe. Uglavnom, prema aškenaskoj tradiciji prve večeri na kasno večernjoj službi zadržava se puno ljudi kada hazan peva, a prati ga horsko pevanje prisutnih.

Melodija spada među popularnije u Izraelu i pripada tzv. “sefardsko-iračko-jerusalimskoj“ verziji, zbog mešanja svih ovih uticaja koji su se dešavali među sefardskim zajednicama Bagdada i Alepa, a unutar zidina Jerusalima tokom ranog 20. veka. Takve je građe da se lako peva i obiluje osećajem entuzijazma koji budi među ljudima, te zna često da bude korišćena u narodu.

.

.

.

ODABIR TEMA