Objavljivani tekstovi

/ The universe is under no obligation to make sense to you! /

.

''Based on our current understanding of physics, matter shouldn't exist. The fact it does means something is off in our equations.''

Sve do sada prenošene i javno objavljivane tekstove i članke ovde možete pročitati originalno u celosti, i hronoločki, u njihovim najaktuelnijim verzijama, jer je pisana reč živi stvor te zahteva konstantnu reviziju i usklađivanje s najnovijim saznanjima i shvatanjem sveta. Preko dodatnih linkova svaki članak može biti praćen ka značajnijim objavama na drugim sajtovima, portalima ili štampanim izdanjima. Po sadržini ovi tekstovi, pre svega, predstavljaju lični trud i pokušaj da se određene teme obrade na način koji po svojoj studioznosti i pristupu nije previše čest, ali ni karakterističan za brojne medije i širu čitalačku publiku. Diskutujemo o filozofiji upletenoj u moderno ruho fizike i matematike koja suočavanjem tih krajnosti, dobija potpunije razjašnjenje onoga čime se bavi i šta želi da dosegne – da rasvetli nedoumice ljudskog bića i duha; duše i psihe.

Na posletku, čak su i fizičari primorani da razmatraju jedina dva rešenja ovih mnogobrojnih paradoksa s kojima se susrećemo, a oba su na granici poimanja.

Jer:

ili postoji kosmička svest koja pazi na sve nas,

ili postoji beskonačno mnogo svetova!

.

Albert Ajnštajn je demonstrirao da će različiti posmatrači uvek beležiti različite vremenske i prostorne koordinate za isti događaj. Predmet koji je za nas statičan posmatraču u pokretu neće tako izgledati, te se tako može pouzdano tvrditi da način na koji vidimo određeni fenomen zavisi u velikoj meri od referentnog sistema iz kojeg ga posmatramo. Treba takođe dodati da u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti postoji i jedan apsolutni sistem referencije u kojem se svi događaji dešavaju istovremeno.

Kada bi ljudi mogli da sagledaju svet iz te perspektive, sve razlike u opisima događaja postale bi irelevantne:

Proces razmišljanja je fundamentalno neodređen, pa je i proces odlučivanja nalik na kolaps talasne funkcije,

odnosno prelazak iz stanja superpozicije u neko konkretno stanje.

P R I S T U P

Proces istraživanja u nauci ne može se svesti isključivo na formalno razmišljanje i eksperimentalne dokaze, jer se određeni aspekti stvarnosti mogu sagledati samo intuitivno. Koncepte koje tada koristimo često su potpuno nepovezani s našim svakodnevnim iskustvom, pa ovaj proces nazivamo retrodukcijom koja se zasniva, pre svega, na ljudskoj mašti i zahteva mentalni skok u nepoznato koji se ne razlikuje previše od nekih teoloških ekstrapolacija.

Značaj retrodukcije najjasnije se može videti na primeru kosmologije, gde su mogućnosti za empirijska istraživanja krajnje ograničena.

Kvantna pena promišljanja