Josip Broz Tito

/ Deo iz poslednjeg dela za života Dobrice Ćosića, ”Knjiga o Titu /

.

On kazuje samo ono što hoće. Razgovara slobodno, otvoreno, ali kontrolisano. Čovek ne oseća da on nešto skriva, da čuva tajne, da nema poverenja u sabesednika. Svojim autoritetom,, prirodom svoje funkcije, ne vređajući sabesednika, ostavlja po strani teme o kojima ne želi da govori. Deluje iskreno i otvoreno. Ta otvorenost nije razmetljiva. Sa svom izuzetnošću svog lica, čudnih očiju, i autoritativnog držanja, izgovara obične reči, gustim, metalnim, zvonkim glasom. Njegov antifrazerski, običan govor uliva poverenje i zahteva sabesedničku pdgovornost. On ima glavu i lice vođe; to je glava za biste; profil za zlatnike. Nečeg klasičnog, rimskog, ima u glavi i licu tog čoveka. Pažljivo posmatram tu glavu, koja je na nemačkim plakatima bila lik partizanske borbe i revolucije.

On je predan svemu što čini i govori. I kada puši, i kada se odmara, i kada priča obične stvari. Stavom, gestom, glasom, pokriva svaku reč. Nikom se i ničemu ne prilagođava. Takav, ne izaziva odbojnost. On to čini s nekom samouverenom i prirodnom lakoćom; svojom ličnošću svemu oko sebe daje ton.

Centralna je figura i kad ćuti.

On ne igra komandanta vojske i predsednika države; on je to; on ničim ne pokazuje da vrši dužnost, a vrši je samim svojim postojanjem i ponašanjem. Taj čovek kao da je rođen da bude predsednik i maršal; kao da je nasledio tu titulu i finkciju. Tako se obično i samouvereno ponaša. Ne pokazuje ni da mu je dužnost, teret, obaveza. On prosto živi, čineći to što čini; on je funkcija po sebi. Ima bogatu izražajnost lica: lice mu je čas sentimentalno, zamišljeno, introvertno; čas preteće, strogo i opasno; čas vedro i dobroćudno. Ponekad, kao da drema i za nečim žali. Pa blesne pretnja u zelenkastim očima, prsko, samouverenost. Ne pokazuje umor i godine.

Nisam ni na jednom čoveku video takve oči…

Oči risa.

ODABIR TEMA


Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify
guest

0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments