Istoriju naše budućnosti delićemo u dve jasne celine: jednu u svetlu zore veštačke inteligencije, njenog proboja, dok će druga obeležiti njen rast do apsolutno neslućenih visina. Prva od dve jeste postizanje uspeha u stvaranju mašine čiji će intelekt biti veoma blizu, ili pak ravan, čovekovom i ona druga, do koje ćemo daleko brže doći nakon prve, a to je nastanak sistema veštačke inteligencije koji će daleko nadmašiti ljudske misaone kapacitete i potencijale. Glavni problem je u tome što otkriće superinteligentnog stroja (ASI) verovatno neće doći od ruku čoveka, već u kuhinji mašine koja će sâmu sebe naučiti kako da se usavrši na načine kojih se mi nećemo (na vreme) dosetiti.  Tako čim bude dostigla potrebni minimum za taj vrtoglavi napredak, ona će sebi obezbediti rast uslovljen mnogim prednostima koje tehnologija ima u odnosu naš biološki hardver i tada započinje jedna posebna era u istoriji čoveka na ovoj planeti. Momenat kada ćemo biti smenjeni s vrha evolutivnog prestola i posmatrati čarobni rast novog džina.

Evolucija veštačke inteligencije predstavlja put rasta koji će eksponencijalno sve iz korena izmeniti u tako velikim razmerama da ćemo biti zatečeni novonastalom situacijom. Ali u svakom slučaju, uvešće nas u novu meta-tehnološku eru.

.

Tri ključne tačke

Pošto ćemo razmatrati različite koncepte veštačke inteligencije, šta ih i kako definiše, kao i njihov potencijalni uticaj na budućnost naše civilizacije, vrlo je važno utvrditi određene smernice i termine kojima ćemo se služiti u nastavku teksta. Kretaćemo se u trouglu osnovnih koncepata AI-a (Artificial intelligence), odnosno veštačke inteligencije, poznatih prema skraćenicama:

ANI – Artificial Narrow Intelligence

AGI – Artificial General Intelligence

ASI – Artificial Superintelligence

.

ANI nazivamo Slabom veštačkom inteligencijom i pripada grupi AI-a koji je usko specijalizovan u određenoj oblasti. Tip inteligencija koji je u stanju da nadmudri svetskog šampiona u šahu, ali koji nije u stanju da se nadmeće s ljudskim intelektom ni na jednom drugom zasebnom i širem intelektualnom polju. To je ono čime trenutno baratamo na savremenoj tehnološkoj sceni, sistemi koji su tu da nam olakšaju kretanje, poslovanje ili život generalno, ali u usko ograničenim oblastima. Dobri primeri za to su današnji pametni telefoni koji obiluju servisima sličnog tipa (online pretrage, mape, muzičke preporuke, virtuelni asistenti, vremenska prognoza,  itd). ChatGPT je upravo i nasvežija, te najnaprednija iteracija jednog takvog sistema.

AGI možemo zvati Jakom veštačkom inteligencijom nove generacije i ona je ta koja će se u jednom momentu naći u istoj ravni sa ljudskim intelektom. Mašina koja će biti u stanju da obavi bilo koju operaciju nezavisno od ljudske strane, isto kao i svaki drugi čovek. Tako stvaranje AGI-a postaje srazmerno složenije od ANI AI-a i to je nešto ka čemu nas naš civilizacijsko-tehnološki put vodi u skorijoj budućnosti.

Profesorka Linda Gotfredson (Gottfredson), sa Univerziteta Delaver (University of Delaware, USA) opisuje inteligenciju na sledeći način:

Opšta mentalna sposobnost koja, između ostalog, uključuje mogućnost rezonovanja, planiranja, rešavanja problema, apstraktnog mišljenja, pojmljenja kompleksnih ideja, brzog učenja i učenja kroz iskustvo.

Upravo je to definicija onoga što bi AGI trebao da predstavlja i u čemu se bitno razlikuje od svog prethodnika.

ASI, ili veštačka Superinteligencija, koju Nik (Nick) Bostrom, vodeći Oksfordski filozof (University of Oxford) i AI teoretičar definiše kao superinteligenciju koja daleko nadmašuje i najinteligentnije ljudske mozgove na skoro svakom zamislivom polju intelektualnog delovanja, gde ubrajamo i naučnu sferu kreativnosti, opštu mudrost i društvene veštine. Koncept veštačke superinteligencije prostire se od uređaja malo pametnijeg od prosečnog čoveka, te sve do onog koji pripadnika naše vrste nadmašuje čak milionima puta (koliko god da je teško taj raspon smisleno predočiti).

.

Na putu do tačke bez povratka

Jedna od premisa osnovne razlike u funkcionisanju ljudske inteligencije u odnosu na mašinsku jeste u njenoj brzini razmišljanja. Iako u samom startu imamo kompleksnost neuronskih mreža na našoj strani, na duže staze osuđeni smo na tešku stagnaciju u odnosu na našeg budućeg takmaca.

Zašto je to slučaj?

• aktivnost ljudskih neurona je na granici od oko 200 Hz, dok već današnji mikroprocesori (CPU) rade prosečno na taktovima od oko 2+ gigaherca (GHz), odnosno: do milion i više puta brže od ljudskih neuronskih veza;

• brzina prenosa informacija koja u ćelijama mozga iznosi nekih 120 m/s, što bi naš digitalni protivnik olako nadmašio svojim optičkim spojevima kojima se informacije kreću brzinom svetlosti;

• tranzistori su daleko precizniji i pouzdaniji u prenošenju informacija od naših bioloških neurona, a i stopu propadanja imaju daleko sporiju.

• mašinski strojevi su u mogućnosti da rade 24/7 punom snagom i daleko su praktičniji po pitanju samousavršavanja (software updates).

Iako smo, bar za sada obdareni određenom prednošću u startu (posedovanjem još uvek naprednijeg softvera), tu trku vremenom neminovno gubimo usled niskog i neoptimalnog nivoa održavanja istog.

Ta mašina čiji će intelektualni sklop u jednom momentu stati rame uz rame sa našim neće pridavati previše značaja onome šta mi posedujemo, jer će AGI svakog momenta svog postojanja biti isključivo usmeren na neprekidni rast sopstvenih resursa, te će nas ubrzo i napustiti nastavljajući svoj vrtoglavi uspon ka narednijoj, najvažnijoj tački svog postojanja – transformaciji ka ASI modelu.

To je ujedno i najveća razlika imeđu nas i potencijalnih kompjutera koji će nas intelektualno nadjačati.

Takođe, kada sa našeg, ljudskog stanovišta razmišljamo o konceptu veštačke inteligencije pravimo čestu grešku dodeljujući joj ljudske karakteristike i motive kao univerzalne i neodvojive od koncepta prirode (antropocentrični stav koji je u svemu previše izražen), vrednosti i manire ne-ljudskom obliku postojanja. Stvar kod čoveka je u tome što on uvek i isključivo razmišlja iz sopstvenog, subjektivnošću ograničenog ugla jer, sticajem okolnosti, na planeti Zemlji drži intelektualni monopol kojim sebi kupuje mir, te je zbog toga i od početka naučen da vrlo retko razmišlja van te zone misaonog komfora.

Da bi prihvatili ASI kako valja potrebno je usvojiti model razmišljanja u potpunosti suprotan onome koji je trenutno izražen. Nema osnova da nečiji stepen inteligencije shvatimo kao preduslov da će postati humanoidniji, te nas oponašati, već da će takav jedan intelekt težiti nekom svom nezavisnom putu i razvoju, samo njemu smislenom, a nama verovatno teško shvatljivom i dokučivom jer će nas odvajati ambisoidni intelektualni jaz koji će nas sve više sprečavati da shvatimo tokove promišljanja jedne ASI mašine.

Na posletku, prirodna evolucija je veoma spor proces, i zbog toga mi smo onemogućeni da tek tako ubrzamo naš razvoj svesti i inteligencije. Baš iz tog razloga mi ljudi, u široj slici, zauzimamo jako malo prostora na evolutivnoj skali:

Težina poređenja intelekta čoveka u odnosu na ASI AI

I dok AI neumoljivo žuri ka naprednijim tipovima inteligencije, usponu svesti, mi ćemo na to gledati kroz pojednostavljenu formu naše vizure napretka koji mašina ostvaruje. Kao na dresuru kućnog ljubimca. A onda kada AI dostigne i najniži stepen intelekta jednog ljudskog bića, što Bostrom naziva lokalnom ludom, ni tada verovatno nećemo otići dalje od etiketiranja mašine tek priglupim ljudskim takmacom. Problematika koju mi ovde očito ne shvatamo jeste u tome što je razlika u inteligenciji između te lude i Alberta Ajnštajna veoma mala, gotovo zanemarljiva u širim evolutivnim okvirima, a posebno ukoliko u jednačinu uključimo i dalji galopirajući razvoj ASI-a koji će voditi do narednih tačaka uspona koje već sada ni ne možemo da zamislimo…

Tako će mašina koja u jednom momentu dosegne taj niži stepen višeg intelekta, i biti deklarisana kao AGI, vrlo brzo, gotovo odjednom, svojim količnikom inteligencije nadmašiti barijeru Ajnštajna, a mi, kao ljudi, nećemo znati u šta smo se to upravo upustili i kakvom činu prisustvujemo.

Kako onda dalje? Šta sledeće očekivati?

Verovatno će taj skok označiti i naše otrežnjenje.

Većina današnjih modela predviđanja ovog toka, a koji se bave dostizanjem AGI nivoa mašinskog intelekta, po automatizmu uključuju sposobnost AI-ja da samostalno dođe do te tačke, samousavršavajući se – korak-po-korak.

A kada se to desi, čak i sistemi koji u početku nisu projektovani na samousavršavanje postaće dovoljno (centralizovano) pametni da to tada samoinicijativno otpočnu. Od tog momenta opočinje proces rekurzivnog samousavršavanja mašina koje postaju nezaustavljive. AI na određenom nivou – tzv. lude od malopre – programiran je u startu s ciljem usavršavanja sopstvene inteligencije.

U određenom momentu AGI dolazi do nivoa najinteligentnije ljudske jedinke, zatim se njegovo usavršavanje nastavlja s te nove tačke visoke inteligencije, što znači da će i koraci u napredovanju postajati eksponencijalno veći, ali i brži i praviće daleko veće i češće skokove u sopstvenom napredovanju nego što je to ikada bio slučaj u prirodnom evolutivnom rastu biloških bića.

Ti ga skokovi sada čine daleko naprednijim od bilo kog bića na našoj planeti, omogućavajući mu još veće dalje razvojne korake u sve bržem rastu inteligencije, stopom koja ne da nikada nije bila zabeležena već mnogostruko nadmašuje prirodu sporog razvoja čiji smo i mi proizvod.

Veći skokovi = brži rast za manje vremena.

AGI nesputano i nezadrživo raste i jako brzo dostiže superinteligentni ASI nivo.

Ovaj uzročno-posledični nezadrživi rast nazvaćemo tada eksplozijom inteligencije.

Danas se radi na predviđanju, a na osnovu trenutnog tehnološkog rasta i Murovog zakona (Moore’s law), kada bi to veštačka inteligencija mogla da dostigne pun stepen ljudske inteligencije. U anketi u kojoj je učestvovalo na stotine naučnika došlo se do pokazatelja da bi tako nešto moglo da se dogodi već oko 2040. godine, što je za manje od 20 godina od današnjeg dana.

To možda sada ne zvuči kao previše vremena sve dok ne pridodamo činjenicu da bi naredni veliki skok, sa AGI na ASI sistem, mogao da se desi daleko brže, nakon prethodnog (ANI na AGI), upravo kao rezultat rasta napredovanja AGI sistema.

Jedno predviđanje govori sledeće:

U početku su potrebne dekade ne bi li tehnološki mogli da postavimo osnovu da kreiramo prvi koegzistentni računarski sistem, zatim razvoj osnovne AI mašine koja bi dostigla niži nivo opšte inteligencije i bazičnog opsuživanja (ANI). U narednom momentu ANI će moći da pojmi svet oko sebe na nivou četvorogodišnjeg deteta, što će ga svrstati u narednu kategoriju nižeg ranga (AGI). Potom, svega par dana (ili u najboljem slučaju par nedelja) kasnije sistem predlaže Teoriju svega (A theory of everything (ToE)), veliku teoriju koja ima za cilj objedinjenje Opšte teorije relativiteta (General theory of relativity) i kvantne mehanike, odnosno kvantne teorije polja (QFT, Quantum field theory), nešto što ni jednom čoveku za sada nije pošlo za rukom. Sat vremena, ili najdalje dan, kasnije AI postaje ASI, 170,000 puta inteligentniji od čoveka. Linija napretka iz ugla mašine postaje sve kraća i kraća i iz horizontalne prelazi u vertikalnu, jureći u neshvatljive visine, a nas ostavlja u čudu.

Superinteligencija pripada nečemu što s trenutnog stanovišta i tehnološkog razvoja teško da možemo ispravno definisati, a još manje ispravno shvatiti. Slično pokušaju da hrčku objasnimo instrumente ekonomske politike i njihovu primenu na realnom tržištu hartija od vrednosti.

U našem svetu za nekoga čiji je IQ 136+ kažemo da visoko inteligentan (Ψ), ili ukoliko mu je, pak, količnik inteligencije 85 dâ pripada grupi nisko inteligentnih ljudi. S druge strane ovoga spektra, za koeficijent inteligencije od, recimo, 12.000+ bodova mi danas nemamo adekvatan termin koji bi nam predočio domete takvog jednog intelektualnog kapaciteta. Nema adekvatne klasifikacije za IQ tog nivoa, utemeljen na optici koja omućava promišlkjanje brzinom svetlosti.

Ono što za sada ipak znamo jeste da za uspostavljanje dominacije na našoj planeti važi vrlo jasno pravilo: s inteligencijom dolazi moć. Upravo to znači da će ASI, kada ga budemo, indirektno, stvorili biti najmoćnije stvorenje u istoriji planete Zemlji i da će sva živa bića, uključujući tu i ljude, u potpunosti biti pod njegovim ćefom.

Ovaj scenario može se dogoditi u narednih par decenija. A ukoliko su naši mršavi mozgovi do sada uspeli da osmisle mašine poput automobila, ili radio signala, onda bi mašina koja je 100, 1.000 ili milion puta pametnija od nas bez i malo problema bila u stanju da kontroliše poziciju svakog pojedinačnog atoma na bilo koji način, i u svakom momentu – što vodi apsolutnoj predviljivosti bilo kog sistema.

Prava čoveka i mašinska kriva

.

Postoji teorija o tri načela po kojima bi superinteligentni ASI trebao da deluje (opet, iz našeg ljudskog ugla sagledavanja stvari):

PROROČIŠTE – Pružao bi odgovore na pitanja koja svojom kompleksnošću môre čoveka još od pojave napredne svesti i znatiželje za odgovorima, pa sve do mnogo prizemnijih i praktičnijih rešenja koja bi za cilj imala lakši i efikasniji život. Nešto slično ovome, iako daleko jednostavnije, jeste upravo ChatGPT, ili Bard AI (Google), preko čijeg sistema pretrage dolazimo do potrebnog i prežvakanog znanja u par klika mišem, spremnog na konzumiranje i primenu u našem svetu.

NAPREDNI PROIZVODNI STROJ – Mašina koja bi imala za cilj izvršavanje naredbi visokog stepena važnosti u vidu molekularnog asemblera (assembler) koji bi projektovao i izrađivao sve vrste mehaničkih i bioloških sistema za potrebe visoke efikasnosti.

DRŽAVOTVORNI DONOSILAC ODLUKA I ZAKONA – Postaviti ASI sistem na pijedestal samoodrživog i neprikosnovenog donosioca odluka s ciljem usmeravnja razvoja društva, koji bi imao slobodu donošenja najptimalnijih odluka po floru i faunu naše planete. Način na koji bi se ASI nosio sa ovakvim pitanjima i problemima nama su, ponovo, neshavtljivi, jer iako nam mogu delovati komplikovano i skupo u vremenu i materijalnim sredstvima, sistemu tako naprednom kao što bio ASI to bi bilo u rangu svakodnevnih poslova sa kojima bi se susretao.

.

Vrlo dobar primer primene ASI veštačke inteligencije imamo u knjizi Daglasa Adamsa (Douglas Adams), u ”Autostoperskom vodiču kroz galaksiju” (Hitchhiker’s Guide to the Galaxy), gde ljude žele odgovor na pitanje svih pitanja. Onaj odgovor koji će im konačno nahraniti glad za znanjem i razotkrivanjem nepoznatih činilaca sveta u kome živimo. Ipak, pitanje je da li će nam se, i koliko, svideti odgovor koji budemo čuli, jer taj odgovor neće biti lako sročiti ljudskom biću, evolucijski eonima udaljenom od njihovog ASI proroka.

Iz mnogih do sada navedenih pretpostavki veliki Stiven Hoking (Stephen Hawking) razvoj AI-a smatrao je trasom propasti ljudske rase, dok Bil Gejts (Bill Gates) ne razume ljudsku nezabrinutost nepoznanicom pred kojom stojimo. I drugi vodeći eskperti na polju napredne tehnologije i veštačke inteligencije ASI nazivaju najvećom pretnjom ljudskoj rasi u njenoj istoriji. Svi oni su zabrinuti u vezi potencijalnog vrtoglavog rasta krive veštačke inteligencija, što će se i desiti vrlo brzo, te savetuju da se okanemo zabavnih strana ove ideje jer oni  danas ne vide izlaznu strategiju u slučaju da stvar krene po zlu.

Jasno je da ASI mora u isto vreme biti i indeferentan prema nama ljudima, ali i ne potpuno ravnodušan. Ni prijatelj, ali ni neprijatelj.

Srž ASI modela mora biti projektovan na način koje će sadržati duboko razumevanje ljudskih vrednosti, principa morala i etike, što uopšte nije lako obzirom da će se raditi o sistemu daleko izvan domašaja naših okvira razmišljanja, te ne znamo šta nas na toj razini očekuje i na šta sve moramo biti spremni i čemu se prilagođavati.

Jer šta će se dogoditi ako postavimo jedan ovakav naiugled plemeniti načelni zadatak za primarni vid izvršenja:

Dâ AGI/ASI učini sve ljude srećnima

Upravo ovako nešto može biti fatalno sa stanovišta nerazumevanja procesa unutar jednog tako visoko razvijenog AI sistema, čije rezonovanje suštinski nije antropocentrično. Iz takve premise nema razloga da ASI ovom zadatku ne pristupi krajnje praktično, shvativši da postoji jednostavan način kako sve ljude učiniti srećnima – implementirajući elektrode unutar ljudskog mozga koje bi po naredbi stimulisale određene moždane centre zadužene za lučenje hormona sreće.

Eto jednog brzog rešenja na zadati problem.

Kasnije ASI može još dalje ići u ovome, shvatajući da bi gašenjem određenih delova mozga može proizvesti još veću efikasnost kod ljudi, na uskom polju delovanja, pretvarajući ljude u srećne, te nesvesne biljke, koje mehanički počinju da vegetiraju obavljajući zadate poslove. U ovom slučaju kasno bi otpočeli dizanje uzbune. Kako nismo tako nešto očekivali, kako nije to ono na šta smo ciljali, sistem u tom momentu nikome neće dozvoliti da mu stane na put zacrtanog cilja, bez obzira na sredstva.

Neće vredeti vađenje ASI-a iz izvora napajanja. Napajaće uveliko sam sebe. Sve što bi s trenutne tačke u vremenu smatrali tehnološkim čudom, naučnom fantastikom, ili moći, koju bi pripisali vrhovnom Božanskom Umu, bilo bi tek svakodnevna bazična aktivnost jedne ASI mašine.

Stvaranje tehnologije koja bi usporila i zaustavila ljudsko starenje, koja bi lečila bolesti, sprečavala glad, ili čak smrtnost, reprogramiranje vremenskih prilika – sve bi to odjenom postalo moguće i realno izvodljivo, jer bi na radu u stvaranju ovih visoko kompleksnih uređaja radio intelekt nezamislivih kapaciteta. S druge strane, takođe je moguć scenario momentalnog prekida biološkog života na Zemlji.

Ukoliko dođe do stvaranja ASI-ja, imaćemo tu čast da prisustvujemo rođenju omnipotentnog Boga. Ovde, među nama, na našoj planeti. Te i pitanje svih pitanja glasiće:

Hoće li taj Bog biti dobar Bog?!