Mesec. Sletanjem na njegovu površinu pokrenuli smo novu eru u svemirskom istraživanju koja je predstavljala vrsni proboj ka osvajanju drugih svetova, van našeg matičnog. Koristeći svu raspoloživu tehnologiju tog vremena ljudski rod je napravio neverovatan pomak u svemirskim istraživanjima, pun žara i entuzijazma. Potpuni preokret desio se nešto kasnije, kada je sve potpuno utihnulo i kada su sva istraživanja preusmerena na strogo posmatračka, eventualno s astronautima u orbiti Zemlje, ali ne i dalje od toga. Malo je paradoksalno da posle toliko godina vrtoglavog razvoja tehnologije i industrije nikad se više ništa slično nije pokušalo, bar ne javno.

Bez obzira na to što tehnološki uslovi nikada nisu bili povoljniji i što je već izgrađena čitava infrastruktura predviđena za brojne buduće misije.

Doduše, mnogi ratovi u međuvremenu bili su lajt motiv brojnih otkazivanja, a vukli su za sobom uvek aktuelni izgovor nedostatka finansija. Znamo ipak da su ratovi u prošlosti uglavnom bili i odskočna daska za revolucionarne napretke i prodore na različitim poljima nauke i tehnike.

Uostalom, pored sveg užasa koji je doneo, Drugi svetski rat je velikim delom zaslužan za to što smo se našli na Mesecu 1969. godine, jer se na čelu čitavog projekta nalazio Verner von Braun (Wernher von Braun), član nemačke Nacističke partije (NSDAP) i konstruktor nacističke V-2 rakete (Vergeltungswaffe 2), a kasnije, posle rata, centralna figura NASA gde je bio jedan od glavnih projektanata misija na Mesec u narednim godinama.

Nikako mi ovde nije cilj da dovodim u pitanje postignuto, niti da budem pobornik neproverenih (kvazi) teorija, već samo želim da na jednom mestu napravimo kraći osvrt na čitavu problematiku i određena pitanja koja  se postavljaju na tu temu. Često su ista pitanja dolazila i od samih aktera NASA-inih misija na nama najbliži satelit. Nikako ne zastupam tezu da svim sredstvima treba braniti jedno stanovište, bar ne dok se ne otkrije druga strana medalje, ali svako iole otvoren za nove informacija često se pita šta se dešava tamo gore. Pozitivna sumnja je od velike koristi, ona pokreće. Ovde pre svega želim da se osvrnem na neke događaje koji su bacili neku vrstu senke na sva prethodna istraživanja, navodeći nas na to da se zapitamo da li se možda dogodilo još nešto o čemu nismo najpreciznije i dovoljno obavešteni.

Glavni razlog je prvenstveno taj što su primedbe izneli ljudi koji su, u svoje vreme, bili visoko rangirani radnici NASA, a neki čak i koračali mesečevom površinom. Tu mislim na Baza Oldrina (Edwin Eugene Aldrin, Jr.) i Edgara Mičela (Edgar Dean Mitchell) koji se ne retko pojavljuju u javnosti s krajnje neobičnim tvrdnjama oko uzroka prekida Apollo i drugih planiranih misija na Mesec.

Potpuno su fantastične njegove tvrdnje, za neke apsolutno neverovatne, koje se kose s našim stavovima i šablonima potpuno nepripremljenim na tako drastičnu promenu percepcije sveta, i svemira oko nas. Danas kada vanzemaljske oblike života tražimo po zabačenim jezerima udaljenih satelita i još udaljenijih planeta, ne bi li ih našli u obliku bakterija, ova dvojica astronauta uporno tvrde da postoji jedna malo dublja priča nikada ispričana.

Zahvaljujući internetu i opštoj dostupnosti svim informacijama, u situaciji smo da dođemo do hrpe podataka, što tačnih ili falsifikata, ali ono što ovi ljudi što svojim stavom zastupaju definitivno baca  novo svetlo na celu priču o istraživanju svemira i svedoči o validnosti njohovih tvrdnji i dokaza. Ipak se radi o retkim veličinama koje se usuđuju da tvrde nešto krajnje egzotično za nas, obične Zemljane. Ovde možemo pridodati i ime samog Nila Armstronga (Neil Alden Armstrong) i njegove brojne tvrdnje da se za vreme mnogih misija, tamo gore, nešto dešavalo što definitivno Hjustonu nije bilo baš najjasnije (ili jeste, u nekoj meri). Tvrdnje tipa da je u određenim kraterima bilo stranih objekata. Edgar Mičel je pre izvesnog vremena, aprila 2009. godine, javno pozvao administraciju Baraka Obame (Barack Hussein Obama II) da  izađe s informacijama koje nisu dostupne javnosti. Naravno, na tom pozivu se sve i završilo, bez valjanog odgovora.

Interesantne su i brojne fotografije nastale za vreme misija, a za koje se često misli da su falsifikati. Međutim, dovoljno je otići na sajt američke svemirske agencije i pronaće svaku fotografiju pojedinačno, jer u uglovima pojedinih slika je identifikacioni broj, prema kome se može naći original za ličnu proveru. Broj je neophodan jer na njihovim serverima ima na hiljade fotografija, te su u tolikom broju apsolutno nevidljive bez smislene i ciljane pretrage. Kada ih jednom pronađetem uverićete se da ih nisu menjali dokoni veb surferi, već da one jesu zaista onakve kako su predstavljene na pojedinim video snimcima, sa više ili manje veštine zamaskiranim detaljima.

Još jedan od zanimljivih momenata koji predstavlja prekretnicu u gledanju na svemirski program jeste događaj iz 1971. godine za vreme programa Appolo 15 misije na Mesec. Ceo događaj bio je zabeležen na francuskoj radio stanici, za vreme direktnog prenosa događaja koji je ostao poznat po onome što su slušaoci na momenat čuli i što je, najverovatnije, dovelo do toga da se prenos prekine i ne nastavi.

Čuli su to, sada već, famozno:

LAMA RABI ALARDI DINI

ENDAVUR ESA KUNIS ALIM

.Nikada nije utvrđeno o čemu je reč i šta su to slušaoci čuli, čiji glas je to izgovorio, s obzirom na to da je ostavio u čudu obe strane, kosmonaute na brodu pri spuštanju na Mesec kao i misiju na Zemlji. Nažalost, snimak je nestao sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a zabeležio ga je jedan od novinara koji je pratio događaj. Posle toga pokrenut je i slučaj pred sudom, gde je pomenuti novinar izneo seriju optužbi o kršenju ugovora od strane NASA, odnosno o  prenosu za koji nikada nije tačno utvrđeno zašto je prekinut. Više informacija o tom događaju možete saznati potražite li gore pomenutu rečenicu na Guglu. Ljudi kao što su ova trojica pionira lunarnih misija zaista bi nas mogli navesti da dobro razmislimo o svemu pre nego što se ogradimo od informacija o događajima koje ne možemo da svarimo a dešavaju se oko nas. Uostalom svi javni mediji su selektivna mašina, te svako od nas treba da se pozabavi pitanjima koja su negde tamo. Jer priča još uvek nije ispričana.

Dobrodošli na vrh ledenog brega.