/ Beskrajan. Sveprisutan. Sveznajuć. /
.
Ovde se sada, pre svega, trebamo se pozabaviti trima vrlo specifičnim temama koje svojom važnošću, ali i težinom poimanja, itekako doprinose uobličavanju ideje o beskraju. Večnosti. Te teme, odnosno svojevrsni modeli beskrajnosti, od kojih će svaki pojedinačno biti obrađen, su:
.
Sve što će vam biti potrebno u bavljenu ovim pitanjima jeste tek jedan otvoreni um, spreman na volšebno promišljanje i Vaša aktivna imaginacija.
.
MATEMATIČKI BESKRAJ možemo nazvati i nestvarnošću konačnih brojeva, te ćemo za ovaj slučaj uzeti primer lenjira jer je precizno podeljen na skup numeričkih jedinica. Prirodno je da u startu polazimo sa stanovišta da je sve u prirodi merljivo, pa ćemo u ovom slučaju zamisliti da je naš lenjir dugačak, na primer, 20 cm. Međutim, koliko tačno tih 20 centimetara? Ukoliko bolje razmislimo videćemo da je tih 20 cm krajnje nestvarna odrednica jednog objetivnijeg sveta od našeg antropocentričnog.
Možda ovaj problem možemo pojasniti drugim upitom:
kolika je stvarna vrednost bilo koje valute?
Ukratko – nepostojeća je. Sem one institicionalizovane koju je definisao čovek zarad efikasnijeg obavljanja svojih trgovinskih potreba. Jedino je novčić, kao takav, stvaran (ili makar ono što ga tvori u njegovoj fizičkoj formi, njegova atomska struktura). Ista situacija je i s onih 20 cm.
Matematički, dužina lenjira je beskonačna jer postoji beskonačno mnogo tačaka između tačke početka i krajnje, te i između 1 i 20. Isto tako je i polovina lenjira jednaka beskonačnosti, te sada dolazimo i do paradoksa – ima li bilo koja matematička računica smisla? Šta ona tačno predstavlja? O kom redu tačnosti ovde govorimo?
Iz ovih primera svakako možemo naslutiti o čemu se radi kada pomenemo pojam beskonačnosti, posebno sa stanovišta našeg fizički definisanog sveta. Zašto je deo celine, u primeru koji smo prošli, i dalje nepromenljivo jednak celini? To svakako zvuči čudno u početku, ali je i normalno u smislu da našim logičkim zaključivanjem prilazimo pojmovima koji se tek mogu objasniti idejama o višim dimenzijama od onih u kojima obitavamo, što i dovodi do paradoksa shvatanja različitih ravni postojanja.
Treba razumeti da je:
∞ = 2 x ∞ = ∞ ^ 2 = ∞ ^ ∞
.
Ali i da je:
∞ / ∞ ≠ 1
Sledeća stavka bavi se BESKRAJEM U BOŽANSKOM i počinje čuvenim pitanjem/pretpostavkom:
Ukoliko je Bog istinski svemoćan
može li onda da načini stenu
koju ni On sâm ne bi mogao da podigne?
Naravno, ovo pitanje je krajnje nelogično te za odgovor moramo kopati dublje i odgovoriti u još dubljem, metasimboličkom smislu.
Pre svega, Bog nije slika sedog, prgavog, Tvorca ili bilo kakve antropomorfne predstave koju bi definisali kao biće odvojeno od stvarnosti. Ne. Ovde moramo reći da većina ideja o Bogu, ili o značenju same reči BOG, može nas samo dovesti do mentalnog ćorsokaka u traganju za dubljim razumevanjem ove teme. Nije poenta u razjašnjavanju pojma beskraja u reči Bog, jer tako nešto nije izvodljivo, već je potrebno da tome pristupimo na posve drugačiji način. Želimo da zavirimo u Beskraj i dođemo do saznanja o Tôme, te u tom kontekstu Boga možemo opisati kao Tô, jer time ne iskazujemo bilo kakve predrasude vezane za jedan tako krupan metafizički koncept. U stvari, slobodno zamenite reč Bog bilo kojom drugom rečju, ako Vam tako više odgovara, bez mešanja predrasuda ili bilo kojih drugih konotacija. Svakako će nekima takav poduhvat predstavljati problem, jer se radi i o smeni ukorenjenih principa i ideja, koje vrlo rano, i duboko, usvajamo. Veliki problem prevazilaženja ideje o sedom čovekolikom Biću.
Kakve su naše početne pretpostavke? Pre svega, Bog je beskrajan. Sveprisutan (što ne uključuje aktivnu prisutnost); Sveznajuć (možda je ova reč ipak uključuje previše različitih konotacija glede agende stvaranja, te je bolje koristiti pojam – Svevideći); Svemoćan (opet previše konotacija, te je bolje ići sa – Svestvarajući).
Otuda iz prethodnog dobijamo kako:
.
A to, samim time, uključuje i nas u jednačinu.
Takođe još možemo reći i da:
.
Govoreći u slikama, SVÊ što čini i tvori naš neverovatno prostrani i složeni univerzum sadržano je, i postoji, u cvetu jedne orhideje. Kao CÊLINA. Svako zrno peska sadrži isti Beskraj kao i čitav univerzum – što nas dovodi i do SVETSKOG BESKRAJA.
Sada, ukoliko primenimo ovu novu logiku na sve što smo do sada prošli, postavlja se novo pitanje – nije li sve na svetu beskrajno? Koncept vremena svakako jeste. Što, pak, ne znači vreme bez kraja već stanje van vremenskih okvira. Mimo vremena. Jer sve se dešava Sada. Ništa se još nije dogodilo mimo Sadaa, mimo trenutka. Trenutak je večan. Fotografišite Trenutak. Pogledaćete fotografiju u Trenutku. Izađite u šetnju. Vi izlazite u Trenutku i u istom se vraćate. Rođeni ste u Trenutku, u istom ćete i umreti.
Zamislite životni tok preko ideje lenjira s početka priče. Tako se i naš život odvija – duž imaginarne linije, od rođenja do smrti (pretpostavka kaže da u 4 dimenzije naš život je jedna velika tuba koja crvoliko povezuje nas u trenutku rođenja s našim telom u trenutku smrti). I gde god da se nađete vi ste uvek u Trenutku. U mladosti razmišljate o mislima i osećanjima vezanim za budućnost koju očekujete. A kada ostarite radi se o emocijama i osećanjima kada ste živeli vaš vrhunac, o zadovoljstvima doživljenog života. Zanimljivo je to da koju god da ste trajektoriju izabrali uvek ćete osećati i doživljavati ono što Jeste. Ono Trenutno. Svaka tačka na koju pokažete duž vašeg lenjira života jeste Vi u Trenutku. A takvih tačaka je bezbroj. Slično je i s Prostorom, koji je istinski beskrajan. Gde beskraj ne predstavlja prostor bez granica, već polje bez samog prostora.
Na kraju, jedina vrednost jeste u istinskoj kontemplaciji o ovim temama i iznalaženju različitih puteva do Jedine spoznaje. Nije poenta u neprkidnoj zabavi sveta, već u doživljavanju čuda života i strahopoštovanju kroz prisutnost.
Jer šta je uopšte Svest, taj aparat naše spoznaje i misaonih kontrukcija? Probajte da definišete vaše trenutne doživljaje. Doživljaje Trenutka.
