Abrakadabra (אברקדברה)

/ Reči i magija u početku behu jedno. (Frojd) /

.

But words are things, and a small drop of ink, falling like dew, upon a thought, produces that which makes thousands, perhaps millions, think. (Lord Byron)

Abrakadabra je verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, postala i nerazdvojni deo mnogih duhovnih praksi i filozofskih struja XX veka. Posebno ako se osvrnemo na Telemu (Θελημα) koja ovu reč uzima za jedan od centralnih stubova svoje ideje i prakse. No, kod orijentalnih Jevreja (mizrahimמזרחים) verovalo se da abrakadabra poseduje određene lekovite moći koje se podstiču urezivanjem, ili upisivanjem, ove reči na predmete i objekte, odnosno pravljenjem različitih amuleta s ovim natpisom. Iako se ne zna sa sigurnošću odakle ova reč, ili kako ćemo ubrzo videti – složenica, potiče, svakako se pretpostavlja da je dobrim delom preuzeta iz starog aramejeskog jezika (aramajaארמיא), jezika koji je dobrim delom poslužio i kao osnova za kasniji razvoj hebrejskog jezika (ivritהעברית).

Na osnovu zapisa iz ”Oksfordskog engleskog rečnika” (Oxford English Dictionary) prvi put se na abracadabra nailazi u delu Serenusa (Serenus Sammonicus) iz II veka nove ere koji je kao lekar rimskog imperatora koristio ovu reč za stvaranje već pomenutih amuleta u svrhu lečenja, u formi sada već čuvenog trougla.

U ovom narednom poređenju reči na aramejskom i hebrejskom jeziku videćemo ono što se smatra izvornom frazom, a iz koje je kasnije kao složenica, nastalo abrakadabra – aramejsko: AVRA K’DAVRA.

na aramejskom jeziku:
א ברא כ’דברא
A BRA K’DABRA

savremenije, na hebrejskom:
אברקדברה
ABRAKADABRA

א Alef ili A u ovom slučaju možemo čitati u smisli Ani אני , odnosno zamenice Ja, Ja sam

ברא Bra je reč Bara, reč kojom označavamo stvaranje i kojom i Biblija otpočinje: Berešit Bara בראשית ברא

כ K’ ili Ka dolazi od reči Ki כי kojom se obično označava zašto je nešto onakvim kakvo jeste, te čitamo kao: jer, zato

דברא aramejesko dabra je u osnovi reči davar דבר sa značenjem: stvar ili govoriti (daber)

.

Samim tim abra k’dabra možemo, niti trebamo direktno prevoditi več interpretirati

na više različitih načina i pre svega u zavisnosti od konteksta:

(POPUT TVORCA) STVARAM SVOJIM REČIMA

STVARAM (REČIMA) DOK GOVORIM

STVARAM POPUT REČI

א ב ר א ק ד ב ר א
א ב ר א ק ד ב ר
א ב ר א ק ד ב
א ב ר א ק ד
א ב ר א ק
א ב ר א
א ב ר
א ב
א

U rasprostranjenim narodnim verovanjima zadržao se običaj da kada danas ovu magijsku frazu izgovaramo iluzionista iz šešira nešto izvlači, drugim rečima on stvara rečima nešto ni iz čega. U pravo u tome i vidimo suštinski značaj ove formule koji se vekovima gotovo ispravno zadržao u narodu, a posebno među Romima koji su u svojim putovanjima ovaj običaj očigledno vrlo versno preneli i sačuvali od opšteg zaborava. Danas je to deo opšte kulture.

Očigledno je jasno, na osnovu ove prethodne kraće analize, o kakvoj prirodi značenja je ovde reč – o stvaralačkom potencijalu i rečima kao osnovnim gradivnim elementima na kojima počiva čitav svet. Odnosno, reč je o jednom od mehanizama stvaranja i zbog toga vrlo često ona može biti upoređivana s još jednom reči koja aludira na sličnu simboliku – zamenskom reči za neizrecivo Ime Božije. Tada u jevrejskoj praksi pribegavamo nazivu Adonaj (יהוה), odnosno Ha’Šem (השם) kada se govori o Bogu a ne želimo da prekršimo zapovest.

Jer i prema ”Sefer Jeciri” (Knjizi Oblikovanja, ספר יצירה):

Svet je načinjen od brojeva i slova.

מספר
mispar
broj

ספר
sefer
knjigatekst

סיפור
sipur
priča, komunikacija

.

Kod Grčkih gnostika, to je bio:

ΑΒΡΑΣΑΞ

ABRAXAS
365
ΑΒΡ 100  ΑΣ 200  Α Ξ 60

Verovalo se da slova njegovog imena predstavljaju sedam stvaralačkih moći, odnosno 7 planetarnih uticaja. Vrednost ovog imena gematrijski je jednaka broju 365 što je broj dana u godini, odnosno broj nebeskih duhova, a što još jednom upućuje na krug stvaranja. Izvornog značenja reči kojom se ovde bavimo. Jedan nemački rabin, Abraham Gajger (אברהם גייגר), nudi i drugačije objašnjenje nastanka reči Abraxas. On govori o preoblikovanju hebrejske reči za blagoslov, kroz usklađivanje s tada uticajnim grčkim jezikom:

הברכה
Ha’Beraha

.

Ili, pak, da dolazi od dve posebne stare biblijsko-hebrejske reči koje daju složenicu:

Otac koji Stvara

אב
Av, Aba
otac

ברא
Bara
stvarati, stvoriti

.

No sasvim je izvesno da je jedno od mnogih kombinovanja ovih dveju reči, s ova dva jezika, i rezultovalo ovim krajnjim rezultatom koji danas imamo, a koji znamo pod Abraxasovim imenom:

אב
Av, Aba
otac

בן
Ben
sin

רוח
Ruah
duh

הקדש
Ha’Kadoš
sveto, svetinja

SŌTĒRIA
APO
XYLOU
Spasenje (s krsta)

.

Ali kao što je navedeno na sâmom početku ovog teksta, Krouli je u svetlu svoje novoeonske duhovne struje, Teleme, koristio modifikovanu reč abrahadabra, ciljano zamenivši slovo C (kof, ק) slovom H (kaf, כ), aludirajući time pre svega na novonastupajući eon Horusa (Aeon of Horus), dok je drugi razlog, i svakako dublji, u gematrijskoj vrednosti ove reči, te u njenoj blago izmenjenoj formi. Odnosno, njenoj numeričkoj vrednosti prema principu engleske (tzv. hrišćanske) kabale (qabalah).

Po tom sistemu i svako latinično slovo nosi određenu numeričku vrednost, isto kao što je slučaj s hebrejskim slovima koja mogu da imati i ulogu brojeva.

Tako korišćenjem slova H umesto slova C vrednost formule A B R A H A D A B R A postaje jednako broju 418.

Svršetak reči je reč Abrahadabra.

AL III:75

A B R A H A D A B R A = 418 = 11 = 22 = IAΩ

ιώτα  ἄλφα  ωμέγα
Jota Alfa Omega

Grčka verzija Tetragramatona (Adonaj, יהוה).

.

ODABIR TEMA


Pratite diskusiju/Subscribe
Obaveštavaj/Notify

0 Comments / Komentara
Inline Feedbacks
View all comments