/ Lilit, Adam i Eva: ezoterna priča o biblijskoj genezi Čoveka /

Ovako značajnu protivrečnost naravno da su rabini još jako rano u istoriji primetili te uhvatili se sa njom u jedan posve ezoterni koštac. Uostalom, kako ovako nešto ne primetiti, čak i da niste vrsni poznavalac “Biblije“? Dakle, Postanje 1 govori o muškarcu i ženi kao o istovremenim tvorevinama: oboje nastaju iz istog praha, u istom trenutku i pred licem Boga (Pene Adonaj, פני ה). Međutim, Postanje 2 odmah zatim uvodi još jedan paralelan i sasvim drugačiji redosled: najpre Adam, a potom žena koja se iz njega izvodi/izrodi. Doduše, još je u staroj rabinskoj egzegezi ta napetost počela da otvara prostor za jedno još neobičnije pitanje koje glasi: šta ako žena iz prvog poglavlja i žena iz drugog poglavlja prve knjige “Biblije“ nisu ista žena? “Berešit Raba” (בראשית רבה), koji je nastao u Arecu (Erec Jisroel, ארץ ישראל) otprilike oko V veka, na jednom mestu dopušta da iz teksta proviri jedan krajnje neobičan izraz.

Otuda se tamo pominje “prva Eva” što je izuzetno znakovit trenutak na samom početku:

חוה הראשונה

Хава Ха’Ришона
Прва Ева

.

Sâmi iskaz na ovome mestu očito otvara vrata mogućnosti da je postojala i “druga Eva“, iako se TAMO ne pripoveda priča direktno o Lilit (לילית). Odnosno, ne imenuje se na takav jedan eksplicitan način. Ne izgovara ga. No ostavlja sasvim dovoljnu pukotinu u tekstu, dovoljno široku da kroz nju vekovima kasnije ispuzi čitava jedna legenda. A sâmo ime, ono dolazi tek kasnije, u srednjovekovnom delu “Alefbet Ben Sire” (Alefbejt de’Ben Sira, אלפא־ביתא דבן סירא), anonimnog autora gde se ova tada još uvek rasuta slutnja polako uobličava u konkretan lik, određenog imena:

לילית Лилит, лилу – ки-сикил-лил-ла-ке

Louis Ginsberg će mnogo kasnije rekapitulirati legendu iz dela “Ben Sira” na sledeći način:

Да би растерао његову самоћу, Лилит је понајпре била дата Адаму за жену.

Попут њега и она је била створена од праха земаљског.

I tu leži tajna istina: isti prah; isti trenutak; isto poreklo. Baš onako kako i stoji u već pomenutom prvom poglavlju egzoternog Postanja. A budući da je Lilit bila načinjena od istog praha kao i Adam (אדם), Lilit je zahtevala i isti položaj. Nije prihvatala da bude niži aspekt bića  i insistirala je na potpunoj jednakosti sa svojim mužem; a ta svoja prava nije izvodila iz Njegove milosti, već iz činjenice da su oboje poticali iz istog izvora. Adam je to odbio. I tada Lilit čini nešto gotovo nezamislivo. Ona izgovara neizrecivo Božije Ime – sveto četvoroslovlje Tetragramaton, JHVH יהוה, četiri slova koja se u jevrejskoj tradiciji ne izgovaraju naglas… ne bez Povoda. Ime koje je toliko sveto da je njegovo izgovaranje samo po sebi čin krajnje smelosti i dozvoljeno je to čini samo jednom godišnje i od strane samo jedne osobe – Prvosveštenika (Koen Gadol, כהן גדול) na Jom Kipur (יום כיפור).

Snagom tih slogova, snagom sâmog Božijeg imena,  Lilit se uzdiže nad zemljom, napušta Adama i leti sve do obala Crvenog mora (Jam Suf, ים סוף).

No, za njom polaze i tri anđela:

Oni joj prenose naredbu:

Врати се!

Или ће свакога дана стотину твоје демонске деце умирати.

Ali Lilit bira da se ne vrati.

Bira mrtvu decu!

I tek tada, nakon što je prva žena nestala negde tamo na obalama Crvenog mora, Bog uspavljuje Adama, uzima njegovo rebro i od njega oblikuje Evu (Hava, חוה) – Drugu Ženu. Ženu načinjenu za njega, a ne ženu pored njega. I upravo se tu, u kasnijoj jevrejskoj legendi, dva poglavlja Postanja mogu čitati ne kao dva različita opisa istog događaja, već kao tragovi dva različita braka. Otuda Postanje 2 (בראשית ב), prema ovoj interpretaciji, nije drugi nacrt Postanja 1 (בראשית א) – to je drugi brak. Prva žena bila je stvorena zajedno sa Adamom, iz istog praha, i upravo je iz tog jednakog porekla crpela zahtev za apsolutnom jednakošću.

Druga je žena načinjena iz njega, nakon njega, za njega:

• ראשונה Ришона – Prva mu je bila ravna;

· שניה Шнија – Druga mu je pridružena.

.

Lilit је, odbivši da prihvati hijerarhiju koju joj njeno poreklo nije nalagalo, odlazi u noćnu i dаemonsku oblast mita. Zato su и vekovima kasnije jevrejske žene pri porođaju stavljale mnoge amajlije kraj kolevki novorođenčadi i na njima su najčešće bila upisivana pomenuta tri imena, tri anđeoska imena koja su, prema predanju, trebalo da štite majku i dete od Lilit. Jer žena koja je prva odbila da se pokori nije nestala… Ona je negde iza granice poznatog sveta, kraj Crvenog mora. Ta prva žena je još uvek tamo. Zato, prema jednom malo ezoternijem pristupu priči o Lilit, možemo na određeni način reći da je ona prvo biće stvoreno, Žena (Ijša, אישה).

Iz ove perspektive zato je ne moramo nužno smatrati prvom Adamovom ženom jer Adama tada nije bilo, ljudske pojave nije bilo, jer je Lilit još uvek neuobličen, iako ženski, aspekt potencije. Njeno ime dolazi iz korena reči kojom nazivamo noć lajla (לילה) i obzirom da je vezivana očito za mrak za nju su oduvek bila i vezivana nezahvalna, možemo slobodno reći čak plitka tumačenja. Oduvek je suvoparno tumačena. Iz ugla toga da dolazi među prvima ona samim tim pripada primordijalnom ženskom principu za koji možemo iz ugla savremene psihologije reći da pripada najdubljim aspektima ljudske ličnosti, te sadržajima nad kojima nemamo kontrole, niti uvida u njih. Zato joj se, između ostalog, pripisuje nekontrolisana seksualna pobuda, pohotnost.

Udubimo li se u Lilit dublje etimološki, njena skrivena ženska pojava dolazi još iz Mesopotamske mitologije. Veruje se da kao reć/termin/ime potiče iz akadskog jezike, izgovaravši se tada Лилу, Лилиту, Ардат Лили, množinski označavajući duhove (лилиту), ili duha (лилу). Kasnije se to značenje koriguje на noćnu životinju, noćnu pticu (obzirom na neuhvatljivost), te se simbolički konačno uobličava u predstavu sove. Pretpostavlja se da njeno prvo, odnosno jedino pominjanje u Bibliji nalazimo u “Knjizi proroka Isaije” (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו).

Tamo u stihu 34:14 čitamo:

ופגשו ציים את־איים ושעיר על־רעהו יקרא
אך־שם הרגיעה לילית ומצאה לה מנוח

У’фагшу цијим ет ијијм ве’саир ал ре’еху јикра ах шам хиргија ЛИЛИТ у’маца ла маноах
И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати,
онде ће се населити вештице и наћи почивалиште

Ali osim u Bibliji, Lilit se na više mesta pominje u “Vavilonskom Talmudu” (Talmud Bavli, תלמוד בבלי) (Eruvin 100b, Nida 24b, Šabat 151b, Baba Batra 73a). Čak i u “Epu o Gilgamešu“, za oca Gilgameša se kaže da je Lilu – ki-sikil-lil-la-ke.

Dok nam je s latinskog znana kao Lamia.

The wicked Utukku who slays man alive on the plain
The wicked Alû who covers (man) like a garment
The wicked Edimmu, the wicked Gallû, who bind the body
The Lamme (Lamashtu), the Lammea (Labasu), who cause disease in the body
The Lilû who wanders in the plain
They have come nigh unto a suffering man on the outside
They have brought about a painful malady in his body

— Stephen Herbert Langdon, 1864.

ODABIR TEMA