/ Onaj koji sija, Sin jutra /

.

Venera ima istaknuto mesto na noćnom nebu i zbog toga je imala i i dalje ima izuzetan značaj u mitologiji, astrologiji i fikciji kroz istoriju i u različitim kulturama. Osmokraka zvezda jeste simbol koji se u nekim kulturama koristi za predstavljanje ovog planetarnog objekta, a ponekad je kombinovan i s motivom zvezde i polumeseca. Osmokraka zvezda ovde predstavlja zvezdu Ištar, vavilonske boginje Venere, zajedno sa solarnim diskom njenog brata Šamaša i polumeseca njihovog oca Sina (Suen) na graničnom kamenu kralja Meli-Šipaka II, koji datira iz dvanaestog veka pre nove ere. Nekoliko himni slavi Inanu (Inanna) u njenoj ulozi boginje planete Venere. Profesor teologije Džefri Kuli (Jeffrey Cooley) tvrdi da pokreti Inane u mnogim mitovima mogu odgovarati kretanju planete Venere na nebu. A ti neprekidni pokreti Venere povezani su i sa mitologijom i sa dvostrukom prirodom Inane.

U mitu Inanin silazak u podzemni svet, a za razliku od drugih božanstava, Inana je u stanju da siđe u podzemni svet i da se vrati na nebesa. Planeta Venera pravi sličan silazak, zalazeći na zapadu i zatim ponovo izlazeći na istoku. U uvodnoj himni opisuje se kako Inana napušta nebesa i odlazi ka Kuru, što se može smatrati planinama, replicirajući kretanje Inane ka zapadu. Mitovi “Inana i Šukaletuda” (Inanna and Shukaletuda) i “Inanin silazak u podzemni svet” (Inanna’s Descent into the Underworld) mogu se dovesti u vezu s već pomenutim kretanjem planete Venere.

Drevni Egipćani i Grci su, verovatno već u drugom milenijumu pre nove ere, ili najkasnije tokom Poznog perioda, i pod mezopotamskim uticajem, znali da su jutarnja zvezda i večernja zvezda jedno te isto nebesko telo. Egipćani su jutarnju zvezdu nazivali Tiumutiri, a večernju zvezdu Ouaiti. Veneru su u početku prikazivali kao feniksa ili čaplju, nazivajući je prelaznica ili “zvezda s krstovima“, povezujući je s Ozirisom. Kasnije su je prikazivali s dve glave – ljudskom ili glavom sokola, povezujući je s Horusom, sinom Izide (koja je tokom još kasnijeg helenističkog perioda zajedno s Hator bila poistovećena sa Afroditom). Grci su koristili imena Fosforos (Φωσϕόρος), što znači „donosilac svetlosti“ odakle potiče naziv za element fosfor; alternativno Eosforos (Ἠωσϕόρος), “donosilac zore“, za jutarnju zvezdu, i Hesperos (Ἕσπερος), što znači zapadni, za večernju zvezdu. Obe su smatrali decom zore Eos, i stoga unucima Afrodite. Iako su u doba Rima prepoznate kao jedan nebeski objekat, poznat kao “zvezda Venere“, tradicionalna dva grčka imena su se nastavila koristiti, obično prevedena na latinski kao – Lucifer i Vesper.

הילל בן שחר
Helel ben šahar
Онај који сија, син јутра

.

Upravo se na ovom mestu moramo i osvrnuti paradoksalnim prevođenjem određenih hebrejskih tekstova, i termina, na latinski jezik koji su, potom, ustoličili nekakvog zlog Lucifera, a sve kroz loš prevod i pogrešnu simboliku reči. Postaviše Lučonošu na presto tame iako je njegova bit u candidusu, jarkoj belini – svetlu.

Sam termin, odnosno ime Satana, kao vrhovni predvodnik snaga mraka, dolazi od pogrešno prevedene, i potom isto tako pogrešno tumačene, hebrejske reči satan (שטן), arapske šejtan (شيطان), koja se u ta davna vremena koristila za svakoga koji se protivi ili neprijatelja. Dakle, u originalnom kontekstu jevrejske “Biblije” (TaNaH תנ“ך) reč satan označava osobu, odnosno može biti bilo ko, bilo ko ustaje protiv vladara svog vremena, autoriteta ili pak naroda. Vrlo je verovatno da se ona najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima. Oni ga tada, u tekstu “Knjige Isaijine” (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), oslovljavaju rečju – helel (הילל) što možemo prevesti: Onaj koji sija.

.

.

.

נגה
Noga

.

Prvi pentakl Venere služi da se njima uspostavi bazična kontrola nad entitetima Venere, a posebno onih čija su Imena i navedena na na spoljnom delu kružnice pentakla. Ona su:

נוגהיאל Nogaiel

אחליה Ahelija

סוכוהיה Sohoja

נעאריאל Na’ariel

.

.

.

II

Drugi pentakl koji upravlja silinama planete Venere tu je da njime ovladamo čašću i milošću, kao i sličnim kvalitetima duše i duha koji potpadaju pod ovu sferu uticaja. Hebrejska slova koja vidimo razasuta unutar i naokolo pentagrama u pentaklu tu su da formiraju Ime inteligencije, duha Venere. Dok u kružnom delu ovoga pentakla čitamo stih 8:6 iz božanstvene Solomonove “Pesme nad pesmama” (Šir Ha’Širim, שיר השירים) i tamo piše:

שימני כחותם על־לבך כחותם על־זרועך כי־עזה כמות אהבה
Simenij ha’hotam al libeha ka’hotam al zroeha ki aza ha’mavet ahava
Стави ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју, љубав је као смрт јака

.

.

.

III

Treći pentakl sme biti prikazan, ili predat, samo onoj osobi čiju ljubav želimo ka sebi da usmerimo. Odnosno čiju pažnju želimo na sebi, ali ona vrlo lako može prerasti u ljubav i emotivni magnetizam između dve osobe. Entitet zadužen za ovu konkretnu rabotu je, kako to čitamo i podno donjeg trougla u pentaklu Monahiel i mora se sa njime raditi u tačno definisanom danu i satu kojim rukovodi silina planete Venere. U 1, ili 8.

מונחיאל

Kod tačke fokusa dva trougla upisana su dva od najpotentnijih Božijih Imena:

יהוה Ha’Šem

אדני Adonaj

.

Dok od ostalih potpisa čitamo:

.

Kružni deo pentakla nam donosi stih 1:28 iz Postanja:

ויברך אתם אלהים ויאמר להם אלהים פרו ורבו ומלאו את־הארץ וכבשה
Va’jvareh otam Elohim va’jomer la’hem Elohim: Pru u’revu u’milu et ha’arec
И благослови их Бог и рече им Бог: “Оплођујте се, множите се и напуните земљу”

.

.

.

IV

Četvrti pentakl je od velike moći! Njime se zazivaju svi entiteti Venere na služenje i da vam ispune svaku vašu želju i prohtev koga poželite od ljudi pred vama da vidite. Oni će ga dovesti, stvoriti. Prvo zamađijati, pa dovući vama. Na uglovima vidimo upisana slova Tetragramatona:

י ה ו ה

.

Iznad možemo pročitati Imena četiri entiteta planetarne inteligencije Venere, dok po ostalim praznim poljima četvrtog pentakla Venere vidimo i razasuto slovo Jud י, slovo početka pre početka:

Za citat iz TaNaHa uzet je stih 2:23-24 iz Postanja:

זאת הפעם עצם מעצמי ובשר מבשרי
והיו לבשר אחד
Zot ha’pa’am ecem me’acamaj u’vasar mi’besari
Ve’haju le’vasar ehad
Ево кости од мојих костију и месо од мога меса
И постаће једно тело

.

.

.

V

Poslednji, peti pentakl planetarne inteligencije Venere kada se samo pokaže bilo, tu je da izazove lep osećaj i raspoloženje da uzdigne i kao takav može poslužiti kao kvalitetna prethodnica četvrtom pentaklu ukoliko naša želja nije da po svaku cenu nekoga očaramo već da samo ostavimo zaista lep i prijatan utisak. No, svakako da ostanemo primećeni i zapamćeni. Oko centralnog kvadrata unutar pentakla upisano je četiri odgovarajućih imena koji gospodare entitetima koji su nam za naš cilj potrebni i upisani su potrebnim anđeoskim alfabetom, kao i u samom središtu.

Neka od imena, prevedena na hebrejski jezik, su:

היה לבי כדונג נמס בתוך מעי
Haja libij ka’donag names be’toh meaj
Срце ми је као восак постало, у грудима мојим се растопило

.