Hebrejsko pismo piše se s desna na levo, gde desna strana simbolizuje nebeske visine, a leva zemlju i naš materijalni plan, pa se tako romantično opisuje uloga alefbeta na materiji kao kanala emanacije božanske mudrosti. Takođe, slova se pišu između dve zamišljene linije, pa tako nema ni velikih i malih, već su sva slova velika. Gornja i donja linija na isti način, kao i desna i leva strana, opisuju izlive oblika odozgo na dole. Tako dobijamo kvadraturu slova i dualni odnos strana.

Zvanično, prvo slovo hebrejskog alefbeta jeste Alef א, samim tim i njegova brojčana vrednost je 1, ali prema dubljoj mističnoj analogiji (temuri i gematriji) prvo mesto, umesto Alefa, zauzima slovo Jud י, s vrednošću 10, jer ono čini osnovni gradivni element svih drugih hebrejskih slova. Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element, י. Sve nakon toga postaje kombinovanjem pozicija tog osnovnog gradivnog elementa i njegovim mapiranjem u gore pomenutu kvadraturu, između 4 linije neba i zemlje.

Primere upotrebe Juda u drugim hebrejskim slovima započećemo primerom slova Vav ו. Vav je veoma slično Judu, ali sa jasno izraženom linijom koja ga vidno uzemljuje. Tu je, svakako, i slovo Reš ר kao gigantsko Jud, ali koje nema konkretno uzemljenje kao Vav, već više ispunjava ulogu glasnika višeg plana, spuštajući njegovu prirodu s nebesa.

S druge strane, slovo Bet ב iako nalikuje slovu Reš ono ima svoje jasno izraženo uzemljenje, oličeno u pravoj liniji na zemlji u koju se uliva s nebesa.  Otud dolazi i značenje slova Bet – te reči bejt (בית) – kuća. Verovatno najbolji primer u korišćenju slova Jud kao osnovnog gradivnog elementa kod ostalih slova krije u formi slovu Šin ש, gde su tri Juda s nebesa sjedinjena linijom na zemlji.

Takođe kompleksnu simboliku, i gradivnu korelaciju, možemo pronaći u formi slova Alef א (vo, predvodnik, אלפ), prvog slova hebrejskog alefbeta, i ono sadrži dva Juda. Jedno je Jud Alefa na nebu, a drugo na zemlji. Spaja ih središnja linija za koju se predpostavlja da je nastala iz slova Dalet ד.

Veruje se da središnja linija Alefa predstavlja prvi prokrčeni put emanacije s visina, odnosno glavne kapije kroz koju Jud ulazi na materiju. Samim tim Alef na taj način postaje zemaljsko Jud, senka njegove više forme koja ne ne može percepirati. Slično senci koju koju kocka pravi na dvodimenzionalnoj površini, kada njena trodimenzionalna forma postaje dvodimenzionalna, zbog nemogućnosti percepiranja.

Slovo Sameh ס prikazuje Jud na nebesima, koje se kružnom putanjom spušta ka zemlji, da bi se potom u suprotnom polukrugu vratilo na nebo. Suprotno smeru kretanja Sameha imamo slovo Tet ט, gde ono prvo direktno pada ka zemlji, da bi se zatim ponovo uzdiglo ka nebesima sa zemlje, gde potom i ostaje.

Slično je kretanje Juda i kod slova Mem מ, s tim da u ovom slučaju ono ponire još strmije nego li u primeru kod Tet-a, da bi se potom isto vratilo na nebesa, a onda još jednom nastavilo putem spuštanja ka materiji. Ali ovog puta ne tako naglo.

U ovom kontekstu, osim uloge Juda u formiranju slova, ono igra i izuzetno važnu ulogu u tumačenju nastanka čitavih reči, te treba pomenuti i par takvih, kao i njihove brojčane vrednosti i simboliku. Reč Eheje (Ja sam onaj koji jeste, אהיה) ima gematrijsku vrednost 21. Obzirom da u hebrejskom alefbetu ima 22 slova, gde je jedno do njih je Jud י, tako onda ostalih 21 čine broj staza, slično stazama na Drvetu života, kojima se Jud kreće u formiranju/ispisivanju svih ostalih reči i iskaza. Još jedna interesantna pojava pripada reči Adonaj  (Tetragramaton, יהוה) čija je vrednost 26. Tako pored ukupno 22 slova treba pridodati još pet dodatnih, sofita, odnosno slova koja se drugačije pišu ukoliko se nađu na kraju reči, pa tako dobijamo broj od ukupno njih 27. Oduzmimo od tog broja jedno Jud i ostaje ih 26, tako ponovo dobijamo staze kojima se Jud kreće pri stvaranju reči Adonaj.

Možemo ići dalje i kombinovati ova dva imena, Eheje i Adonaj (אהיה i יהוה) i dobiti heksagramaton Ehejeuh, gematrijske vrednosti 32:אה

אהיהוה

Taj broj predstavlja zbirnu vrednost sefirot Drveta života (10) i njegovih staza (22). Na taj način ono što smo dobili njihovim stapanjem više nije ime, kao što je malopre bio slučaj, već to sada postaje određeni tip formule sa kojom se dalje može raditi.