/ Врата, уздигните надвратнике своје, узвисите се, врата вечна, да уђе цар славе /

.

Merkur najverovatnije nosi naziv od jedne od latinskih reči poput merx – roba, trgovina; mercari – trgovati; merces – nadnica. Dok druga moguća veza dolazi s praindoevropskim korenom merĝ – granica (slično i staroengleskom mearc, staronordijskim mark i latinskim margō), ali i grčkim οὖρος – ouros (po analogiji arctūrus/Ἀρκτοῦρος), “čuvar granica“, što se odnosi na njegovu ulogu kao posrednika između gornjeg i donjeg sveta. A kada su opisivali bogove keltskih i germanskih plemena, Rimljani ih tada nisu smatrali posebnim božanstvima, već su ih tumačili kao lokalne manifestacije ili aspekte svojih bogova, što je kulturna praksa poznata kao interpretatio romana. Merkur je, posebno, postao izuzetno popularan među narodima koje je Rimsko carstvo osvojilo; Julije Cezar je zapisao da je Merkur bio najpopularniji bog u Britaniji i Galiji, smatran izumiteljem svih umetnosti. Ovo je verovatno zbog toga što je u rimskoj sinkretizaciji Merkur poistovećen sa keltskim bogom Lugusom, koji je često prikazivan u društvu keltske boginje Rosmerte. Iako je Lugus prvobitno možda bio božanstvo svetlosti ili sunca (što je predmet rasprave), slično rimskom Apolonu, njegova važnost kao boga trgovine učinila ga je sličnijim Merkuru, dok je Apolon poistovećen sa keltskim božanstvom Belenusom.

Tako se Merkur nije pojavljivao među tzv. di indigetes, odnosno autohtonim bogovima ranorimske religije. Umesto toga, on je preuzeo ulogu ranijih Dei Lucrii, dok se rimska religija sinkretizovala sa grčkom tokom perioda Republike počevši od IV veka pre nove ere. Njegov kult je takođe bio pod uticajem etrurske religije, gde je bog Turms imao slične osobine. Od samog početka Merkur je imao suštinski iste atribute kao Hermes (Ἑρμῆς): nosio je “krilate sandale” (talaria) i “krilati šešir” (petasos), te držao kaducej – štap glasnika sa dve zmije koje su bile Apolov dar Hermesu. Često ga je pratio petao, simbol novog dana, ovan ili koza, koji su predstavljali plodnost, i kornjača, koja se povezivala s legendom da je Merkur napravio liru od njenog oklopa. Kao i Hermes, Merkur je bio bog poruka, elokvencije i trgovine, naročito trgovine žitom. Bio je zaštitnik putnika i bog lopovluka. Smatran je i bogom obilja i komercijalnog uspeha, posebno u Galiji, gde je bio izuzetno poštovan. Merkur je, poput Hermesa, bio je tzv. psihopomp – vodio je duše preminulih u zagrobni život.  Uz to, Ovidije je zapisao da je Merkur prenosio Morfejeve snove iz doline Somnusa do uspavanih ljudi.

Merkurov hram u Rimu nalazio se u blizini Circus Maximusa, između Aventina i Palatina i izgrađen je 495. godine pre nove ere. Pošto Merkur nije bio jedno od ranih božanstava koja su opstala iz doba Rimske kraljevine, nije mu bio dodeljen flamen, odnosno sveštenik. Ipak, imao je svoj glavni festival Mercuralia – koji se održavao 15. maja. Tokom Merkuralija, trgovci su prskali vodu iz njegovog svetog izvora kod Porta Kapene po svojim glavama.

.

.

.

חמה
Hama

.

Prvim pentaklom planete Merkur služimo se da prizovemo entitete po svodom. Hebrejska slova koja vidimo unutar ovoga pentakla tu su jednostavnim ciljem da mašnju i intelekt onoga ko se njime bavi usmere na dva konkretna Imena entiteta pod upravom ove planete.

Oni su:

.

.

.

II

Drugi pentakl jeste naše oružje kojim imamo na raspolaganju moć i prostor da utičemo i preokrenemo prirodne tokove, kao i sve već usađene i odomaćene prakse. Kako kod ljudi, tako i u mnogo širim, okvirima prirode. Entiteti pod ovim pečatom tu su, takođe, da nam obezbede i daju odgovore na naša pitanja, kakva god ona bila. Jedini problem sa njima je što su teško vidljivi s naše ravni postojanja, zato se neretko smatraju i nevidljivima.

Imena kojimu se ovde obraćamo, između ostalih, jeste:

בואל
Boel

.

.

.

III

Trećim pentaklom Merkura obuhvatamo dodatna Imena koja su tu da pojačaju ali i prošire delotvornost delovanja pod uticajem ove planetarne inteligencije i kao takvi oni su navedeni u kružnom, spoljnom delu pentakla. Dok unutar kruga vidimo i druge siline sa kojima se u ovom slučaju radi, no one su kriptovane anđeoskim alefbetom.

Čitamo imena:

כוכביאל Kohaviel

גדוריה Gedorja

סאוניה Sevanija

חכמהיאל Hahmiel

.

.

.

IV

Značaj četvrtog pentakla u tome je što nam on služi poput uređaja za bivanje dostupnim za razumevanjem svog znanja ovoga sveta. Svega stvorenog i svega što će u nekom trenu to i biti. Samim time, mi čevtrtim pentaklom Merkura prodiremu i na skrivene ravni u kojima se još uvek i ideje uobličavaju pre nego se inkarniraju u nečijem umu.

Za upravljanje ovim mogućnostima treba ovladati entitetom koji se odaziva na ime Alatori, dok su u središti pozicionirana neka od napotentnijih Božijih Imena:

אלאתורי

.

I na posletku, u krugu čitamo Psalam 24:7 u kojem je zapisano:

שאו שערים ראשיכם והנשאו פתחי עולם ויבוא מלך הכבוד
Su šearijm rašehem ve’hinasu pithe olam ve’javo meleh ha’kavod
Врата, уздигните надвратнике своје, узвисите се, врата вечна, да уђе цар славе

.

.

.

V

Peti, i poslednji, pentakl Merkura imamo da njime raspolažemo entitetima koji služe da nam otvaraju vrata. Sva ona koje nam se čine zatvorenima, te sve što kroz njih prođe biće pod našim uticajem. Gotovo komandom. U središtu ovog pentakla nalazi se Božije Ime:

אל
El

Dok širom dodekagrama, koji vizuelno dominira ovim pentaklom, nalazimo ugravirana slova hebrejskog alefbeta koja su tu da načine sledeći iskaz:

Sapientia et virtus in domo ejus et scientia omnium rerum
menet opud eumin saculum saculi

Мудрост и врлина у дому његовом и знање свих ствари пребива код њега у векове векова

.