/ Tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit… /

.

כי עם קדוש אתה ליהוה אלהיך בך בחר יהוה אלהיך
להיות לו לעם סגלה מכל העמים אשר על פני האדמה

Citirani deo teksta ”Ponovljenih zakona” (Devarim, דברים) iz ”Tore” (תורה) predstavlja jednu od okosnica Jevrejskog etnocentrizma, odnosno ideje o Jevrejima (Jehudim, יהודים) kao izabranom narodu (Behirot Am Jisrael, בחירת עם ישראל) i koja se kao takva javlja u više oblika i na više različitih mesta u tekstu. Izabranošću se, pre svega, naglašava poseban odnos koji se uspostavljen između Boga i naroda, a koji za cilj ima produhovljenje čoveka/čovečanstva, odnosno: uticaj na celokupnu populaciju s ciljem uspostavljanja moralnih normi i načela koja bi vodila ispunjenim i svrsishodnijem životu svakog pojedinca.

Taj poseban odnos svoje utemeljenje pronalazi u obećanju koje je dato praocima (avot, אבות) Jevrejskog naroda:

• Avramu (Abraham, אברהם)

• i njegovim sinovima Isaku (Jichak, יצחק) i Jakovu (יעקב).

.

Avinu malkenu אבינו מלכנו

U 12. stihu ”Postanja” (Berešit, בראשית) Bog (Adonaj, יהוה) Avramu se predstavlja bez ikakvog posebnog uvoda ili ranijeg nagoveštaja i zapovedi mu da napusti svoju zemlju, Ur haldejski (Ur Kasdim, אור כשדים) o upravo iz takve predstave događaja proizilazi tumačenje tog i takvog trenutka, a koje je posebno naglašeno u delima velikog jevrejskog filozofa Rambama (רמב”ם), gde on kaže kako je Avram pronašao Boga, a ne Bog Avrama. Naredni važan trenutak svakako je konkretizacije ovog saveza (berit, ברית) i dešava pod planinom Sinaj (Har Sinaj, הר סיני), nakon oslobođenja naroda iz Egipta (Micraim, מצרים) i kada dolazi do primanja zapovesti.  Tada se narod obavezuje na čuvanje zapovesti (micvot, מצוות) u zamenu za nebesku zaštitu za vjek vjekova.

A to što su baš Jevreji označeni izabranim narodom, to samo govori da su oni bili poslednji Božiji izbor, jer je Bog, prema predanjima, svoj savez ponudio i Esavu (עשו), kao i Išmaelu (ישמעאל), ali se oni nisu složili sa strogim zahtevima koji su tada pred njih bili postavljenim te su oni to odbili.

I nakon svih drugih naroda, On se na kraju odlučuje za Jevreje da budu Njegov bahar:

בחר

Izabranost je bahar (בחר) i na nju se odnose mnogi stihovi jevrejske ”Biblije” (TaNaH, תנ”ך), što direktno ili indirektno, zato valja naglasiti da ova ideja o izabranosti jednog naroda nije utemeljena isključivo na određenim (pozitivnim) karakteristikama Jevrejskog naroda, već je reč o jednom zavetnom odnosu.

O tome možemo naći u stihu 19:5 Izlaska (Šemot, שמות):

ועתה אם שמוע תשמעו בקלי ושמרתם את
בריתי והייתם לי סגלה מכל העמים כי־לי כל הארץ

Ve’ata im šamoa tišmu be’koli u’šmartem et briti vi’hjijtem li segula mi’kal ha’amim ki li kal ha’arec
A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj,
bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja

Jedan od boljih uvida na ovu problematiku dolazi nam od Jehude Halevija (יהודה הלוי) koji je na Jevreje gledao kao na narod koji je počašćen božanskim uticajem, te ukoliko se brižno gaji, zaliva disciplinom, nadopunjuje učenjem i hrani mudrošću ume da rezultuje jakim uvidima i duhovnim spoznajama koje bi jedan takav pojedinac to prenosio na ostatak naroda. Otud proroci (nevi’im, נביאים) koji su oduvek bili važna spona u verskom životu Jevreja.

No, kao što je već rečeno, i ostatak naroda, nejevreja (gojim, גויים), poseduje iste takve potencijale u sebi, ali oni svoj maksimum dostižu kroz drugi duhovni kanal.

Zato za njih kažemo da su:

חסידי אמות העולם
Hasidej umot ha’olam
Pravednici među narodima

ODABIR TEMA