/ Centralni motiv jevrejskog misticizma /
.
”Njene zavodljive ukrase čine njena kosa, crvena kao ruža, zatim lice, belo i rumeno. Na ušima ima šest minđuša, egipatske izrade. Na vratu joj je kolajna svih moći istočnjačkih zemalja. Usta su joj urešena malim prorezom ljupkog oblika; jezik joj je britki mač; govor joj je slatkorečiv i tečan poput ulja; njene su usne primamljive i rumene poput latica ruže. Odevena u purpur i ukrašena sa četrideset ukrasa izuzev jednog, ona je slađa od svih svetskih slasti.”
”Zohar”, Tom 5, prevela Jelena Gavrilović
.
Kaže se da je prvobitno postojala harmonija između stvaralačkog Potencijala i njegovih konačnih manifestacija – između gornjih i donjih svetova; gornje, krunske, sefira (Keter, כתר) i preostalih 9 sefirot na čelu s Malhut (מלכות), Kraljevstvom ili materijalnom ravni postojanja. Sve stvari bile su pripojene Prvobitnom i njegova moć je neometano tekla kroz sve stupnjeve inicijalnog bivstvovanja. No, posle razbijanja posuda (Ševirat Ha’Kelim, שבירת הכלים), ili Adamovog prestupa, kao uprošćenog tumačenja ovog metafizičkog događaja, razvile su se prepreke koje su ometale dalji prirodni tok Sile. To se tumači poput odvajanja Stvorenje od stvoritelja, ploda od drveta, muškog od ženskog, našeg svemira od sveta jedinstva i naposletku Šehine (שכינה), ili desete sefire (מלכות) od gornjih sefirot. Tako je svet bačen u nered…
No uprkos podeli, Ona se nije u potpunosti povukla iz ovog sveta jer kada je Adam (אדם) proteran, jedan od aspekata božanskog – Šehina, polazi sa njim u ropstvo. Otuda bar taj jedan božanski princip moći koji i dalje prebiva u ovom svetu. To je ono Prisustvo koje je išlo pred Izraelom (יעקב/ישראל) dok je ovaj hodao kroz pustinju jer Šehina stalno prati čoveka i ne ostavlja ga sve dok se on pridržava datih propisa. Zato Šehina prati Izrael i u uzgnanstvo i uvek lebdi nad njime kao majka nad svojom decom. Štaviše, upravo zbog Izraela i njegovog poštovanja zakona ”Tore” (תורה), Šehina boravi na zemlji. Zato učenje o Šehini i zauzima središnje mesto u jevrejskom misticizmu.
Iako se često naglašava da su Sveti i Šehina jedno, ona govori o rascepu u stvarnosti. Zato se Ona figurativno naziva i Matrona (koju simbolizuje ime Elohim אלהים) koja je odvojena od Kralja (a kojeg simbolizuje neizrecivo Ime, Ha’Šem השם), a to označava da je Bog upleten u tragično stanje ovog sveta. U svetlosti tog učenja patnja Izraela dobija novo značenje. I ne samo Izrael, već ceo svemir, čak i Šehina, leži u prašini i boravi u izgnanstvu. Čovekov zadatak je dâ dovede do ponovnog uspostavljanja prvobitnog stanja stvari i ponovnog ujedinjenja Šehine i Ejn Sof-a. To je pravo značenje mesijanskog spasenja o kojem se često govori, cilj svih napora.
Moglo bi se i reći:
Zar On sada nije Jedan?
Nije. Jer je Matrona odvojena od svog Kralja…
Kralj bez Matrone nije u posedu svoje krune, kao ranije.
Ali kada se On (Hu, הוא) pridruži Matroni, koja ga kruniše mnogim sjajnim krunama, onda će ga nebeska Majka takođe krunisati na prikladan način. Ali sada, kada Kralj nije sa Matronom, nebeska Majka čuva svoje krune i zadržava vodu potoka od njega i On nije sjedinjen sa njom.
Stoga, on kao i da nije Jedan. Sve dok se Matrona ne vrati na mesto Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש).
Otud i mistično tumačenje poznato kao tikun olam (תיקון עולם), odnosno pokušaj popravljanja sveta i sastavljanja njegovih rasutih delova u prvobitnu celinu.
Obnova jedinstva je stalan proces. Jedini cilj čoveka na ovom svetu jeste da sazna, i razume, da je Ha’Šem (יה), koji označava En Sof, u stvari Elohim (אלוהים).
Odnosno – Šehina שכינה.
.
ביום ההוא יהיה יהוה אחד ושמו אחד
Ba’jom a’hu jije Adonaj ehad u’šmo ehad
U vremenu koje će doći Šehina će biti vraćena na svoje mesto i doći će do potpunog jedinstva.
Tog dana biće Gospod jedan i ime njegovo Jedno.
Zaharija 14:9
.
