/ Majka, majka sveta, Magna Mater /
.
Adam (Adam Kadmon, אדם קדמון) je prvi čovek (Iš, איש); čovečanstvo, kralj prirode, biće duha; kopija sopstvenog stvoritelja. Adonaj (יהוה) je od Adamovog rebra stvorio Evu (Hava, חוה), ženu. Žena (Iša, אישה) u trenutku kad stupa u bivstvo već je majka (ima, אמא). I to ne majka samo Adamove i svoje dece, ne čak ni celom čovečanstvu, nego je i majka sâmom Adamu. No, ova duboka, i temeljna, misterija dolazi do izražaja i na drugim mestima, jer u mitologijama skoro svih naroda planete boginja majka je ujedno i Majka bogova. Majka čak i onog stvaralačkog potencijala, božanskog potencijala, onog koje je stvorilo Boginju Majku.
U doba zapisivanja baštine ova naizgled paradoksalna zagonetka bila je toliko razumljiva da nije bilo potrebe da se koriste jasniji simboli od ovih. Ali je od tada je znanje i razumevanje simbolike izbledelo. Čak je nestalo. Pa iz naše perspektive ne može delovati dodatno kompleksnije nego što već jeste.
Ali prema odgovarajućem mestu:
Adam je bio muškarac i žena, a opet ni jedno od njih ponaosob, već nevino biće.
Čistota, praslika stida, kopija Boga; dve prasuštine.
I vatra i svetlost podjenako su boravile u njemu.
.
Adam nije bio dvopolan, nego prapolan. Prapolnost je ono stanje u kojem su dva pola jedan: muškarac i žena, a nijedno. A stvoritelj nije stvorio Evu na način da je Adama raspolutio.
Ni govora.
Jakob Beme povodom toga kaže:
On je stvorio ženu od Adamove esencije.
.
Kako to još razumeti?
Tako što je Stvoritelj izvukao kvintesenciju (latinski: quinta essentia, tzv. peta supstancija) Adamovog bivstva i iz ovog zgusnutog bivstva stvorio Evu. Zbog toga je Eva stupila u bivstvo kao čovek i esencija njegovog bivstva.
Zato je ona:
Osnovni obrazac, praslika, praoblik: pramajka.
Zbog toga je u mitologijama Boginja Majka majka bogova. To/Ona je Majka je svim oblicima, bićima, materiji, množini, prizoru, osećanjima, idealima sveta:
m3ˤt Maat
Ἶσις Izida
Γαῖα Gea
माया Maja
אל רוח El Ruah
陰 Jin.
Iz nje takve neprekidno navire množina bivstva… Zato Ona nikako nije Adamova polutina, nije njegova simetrična druga strana, nego kvintesencija Adamovog bića.
Kasnije je stupila u bivstvo:
Vremenski je stupila kasnije, ali je svojim bićem preduhitrila Adama.
Stvorenje u apsolutu, ispred i iznad Stvoritelja. To je misterija rađanja žene.
