Na hebrejskom jeziku reč se kaže mila (מלה), izgovarajući se na jednak način kao i telesni čin koji takođe nazivamo istom rečju – mila (מילה), a koji označava zavet obrezivanje (berit mila, ברית מילה). Kao što je i priloženo, ova dva pojma razlikuju se jedino u dodavanju jednog jud (י) kada pričamo o telesnom obrezivanju u odnosu na pojam reči, iako u izgovoru nema razlike.

Rečeno je:

רוח יהוה דבר בי ומלתו על לשוני
Ruah Adonaj daber bi, u’milato al lešoni
Duh Elohimov govori preko mene
i beseda Njegova bi na mom jeziku

.

Samim tim što ovo može biti prevedeno u kontekstu reči na jeziku, ovde radi o tzv. obrezivanju jezika, kojim se, pak, jasno aludira na široku mogućnost upotrebe i iskorišćavanja misterija hebrejskog jezika i njegove praktične primene, što je jedna od mnogih naznaka potrebe za dubljim osvrtom na misterije izvornog teksta Tore.

Čin kao što je obrezivanje jezika usmerava pažljivog proučavaoca na potrebu za čistotom u izražavanju, posebno kada se radi o tekstu koji obiluje zamršenom simbolikom i metaforama, te i onaj čije usne nisu obrezane ne može govoriti ispravno.

Neće ga čuti…

Mojsije kaže:

בני ישראל לא שמעו אלי ואיך
ישמעני פרעה ואני ערל שפתים
Bene Jisrael lo šamu elaj ve’ejh
jišmaeni faro va’ani aral sfatajim
Sinovi Izrailjevi ne poslušaše me, a kako će me
poslušati Faraon, kad sam neobrezanih usana?

.

Kada je nekome data veština govora, za tu osobu se kaže da joj je jezik obrezan. Da čisto govori. Da nosi mudrost i moć. Vrlo dobar primer takve prakse nalazimo prilikom svešteničkog blagoslova (birkat kohanim, ברכת כהנים‬), kada prvosveštenik (koen gadol, כהן גדול) podiže ruke i objavljuje blagoslov.

On svoje podignute šake tada pozicionira u nivou sa ustima, dok ih s druge strane usmerava prema ljudima koji stoje nasuprot njemu i blagosilja ih. Koen gadol tim činom svoj um usmerava na mentalnu sliku Deset sefira Drveta života, simbolično predstavljenih u deset prstiju njegovih, raspoređenih u karakterističnom položaju. Na ovaj način fokusiranom intecijom između njegovih šaka, njegov jezik biva obrezan i čin njegovog blagoslova dobija željeni efekat kada ga potom izgovori.

Odnosno, sâma molitva postaje efektivna.

Sličan efekat fokusiranja energije, odnosno fokusiranja pažnje na jednu tačku u prostoru, možemo naći i  upredstavi dva heruvima na Zavetnom kovčegu (Aron Ha’Berit, ארון הברית).

U ovom slučaju imamo po jednog heruvima na oba kraja kovčega, gde okrenuti jedan ka drugom fokusiraju snagu celokupnog jevrejskog egregora u fokusnu tačku nad kovčegom saveza jevrejskog naroda. Uostalom, u sinagogama smo tokom službe uvek okrenuti ka aron ha’kodešu (ארון הקודש) u kojem su pohranjeni spisi i ostale neophodne relikvije, a koji je sâm uvek usmeren zidom u pravcu grada Jerusalima; odnosno brdu hrama har ha’bajt (הר הבית) na kojem su se nalazila oba Hrama.

Time celokupna pažnja, mentalni fokus, jevrejskog naroda usmeren ka jednoj tački svekolike moći u kojoj se susreću sve naše misli, ideje i intencije. Tada se dešava ultimativno obrezivanje jezika kada prvosveštenik jednom godišnje izgovori Ime, ispred svih nas, pred Svetinjom nad Svetinjama (Kodeš Ha’Kodašim, קודש הקודשים).

Prilikom opisa Kovčega, Mojsiju je rečeno:

ונועדתי לך שם ודברתי אתך מעל
הכפרת מבין שני הכרבים אשר
על ארון העדת את כל אשר
אצוה אותך אל־בני ישראל
Ve’noadetij leha šam ve’dibarti itha me’al ha’kaporet
mi’bejn šne ha’keruvim ašer al aron ha’edut et kol
ašer acaue otha el bene Jisrael
I tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa
zaklopca između dva heruvima, koji će biti
na kovčegu od svedočanstva, sve što ću ti
zapovedati za sinove Izrailjeve

.

Postoje neka tumačenja koja govore o tome da se u cilju postizanja proročkog nadahnuća praktikovala neka vrsta meditacije nad ovim heruvimima, koji su služili kao određena vrsta medijuma za uspostavljanje duhovnog kanalisanja mudrosti. Zohar o Heruvimima dalje kaže kako oni predstavljaju sefirotsku podelu na muški i ženski princip, dualnu podelu na dve osnovne struje, te tom tenzijom stvarajući ravnotežu između dve duhovne snage, dva principa.

No, kada govorimo o obrezivanju polnog organa, moramo se prvo pozvati na jasnu zapovest koja mora biti obavljena osmog dana života, kako je u Tori i naloženo, u Levitskom Zakoniku, a koja je predata Abrahamu:

וביום השמיני ימול בשר ערלתו
U’ba’jom ha’šemini jimol besar arlato
A u osmi dan neka se obreže dete

.

Prema teksu svet je bio stvoren za šest dana. Simbolično tih šest dana stvaranja možemo predstaviti u šest osnovnih pravaca koji karakterišu naš trodimenzionalni komos/postojanje. Sedmi dan, Šabat (שבת), predstavlja savršenstvo fizičkog sveta i takođe ovde predstavlja svojevrsni fokus u koji se ulivaju ovih šest pravaca prostiranja naše ravni postojanja. Osmi dan je korak nad fizičkim postojanjem, korak u transcedentalno i uzvišeno.

Putem zapovesti o obrezivanju Adonaj je Abrahamu, i njegovim potomcima, predao ključeve upravljanja snagama transcedentalne ravni, što se vidi prilikom zaćeča novog života, kada spuštamo duh na materiju i kada on dobija dobija svoj fizički pečat. A s obzirom da čin obrezivanja ostavlja svojevrsni ožiljak zaveštanja na polnom organu, time obrezani jevrejin dobija pristup najvišim planovima postojanja odakle i on sam može da inicira naredne generacije u uspostavljeni zavet svog naroda.

Meditiranjem na činjenicu da sa po deset prstiju na rukama i nogama (22 staze ovekovečene u 22 slova hebrejskog alefbeta) mi vidimo sliku deset sefira Drveta života, te njihovu snagu usmeravamo i koncetrišemo na fokusnu tačku našeg polnog organa putem kojeg dobijamo moć najuzvišenijeg stvaranja. Stvaranja novog univerzuma. Novog bića. U toj slici jasno vidimo značaj kompletne kontrole nad seksualnim nagonom, čak i za vreme samog seksualnog čina, kada sve posmatramo kao jedan najuzvišeniji ritual kanalisanjem seksualne energije.

Seksualni nagon predstavlja jedan od najjačih nagona u čoveku, ako ne i najjači ali kada je pažljivo kanalisan on dovodi do postizanja najviših stanja svesti u biću. Ovim činom ljudsko telo postaje alefbet sam po sebi, putem kojeg mi možemo da pišemo i komuniciramo sa višim nivoima postojanja.