Abraham je prema Jevrejskoj ”Bibliji” (TaNaH, תנ”ך) praotac Jevrejskog naroda i njegov život i delovanje smešta se u razdoblje između 2000. i 1300. godine pre nove ere. ”Knjiga Postanja” (Sefer Berešit, ספר בראשית) o Abrahamu daje religiozni prikaz s tragovima triju predanja. Ta predanja nam kazuju dâ:

• JAHVIST naglašava blagoslove:

berahot, ברכות
.

• ELOHIST naglašava veru praoca:

emuna avinu, אמונה אבינו
.

• dok SVEŠTENIČKO predanje ističe Savez:

berit, ברית

Kada je Avramu (אברם) promenjeno ime u Avraham (אברהם) to je učinjeno umetanjem dodatnog slova He (ה) čija je gematrijska vrednost 5 (dok se, prema široj tradiciji, za to isto slovo vezuje i broj delova ljudskog tela koji iznosi 248). Upravo ovom vrednošću aludira se i na pet nivoa duše, sopstva. Kada je Avramu pridodato ה, kako je i naglašeno u ”Talmudu” (תלמוד), tim činom mu je ustupljena i vlast nad poslednjih pet delova tela nad:

עינים ejnajim – očima

אוזניים oznajim – ušima

שפכה šafha – polnim organom

Tim ustupkom data mu prevlast nad celokupnim telom:

גוף guf

Još jedna konotacija ovog slova odnosi se na i pet prstiju ljudske šake, ali se, ujedno, korišćenjem He kao prefiksa, ili sufiksa na kraju reči, daruje ženski rod iskazu; kao sufiks žensku pripadnost. Tako slovo He tumačimo, na određeni način, poput člana –the– u engleskom jeziku. No, njegova ključna primena leži u izgradnji četvoroslovnog Imena (Ha’Šem, השם), te kroz Tetragramaton (Adonaj, יהוה) u toj korelaciji prvo He korespondira i sa sefirom Bina (בינה) i predstavlja ruku Božiju koja nagrađuje Svetom koji dolazi (Ha’Olam Ha’Ba’a, העולם הבאה).

Drugo He nosi simboliku sefire Malhut (מלכות) i predstavlja ruku koja nam se pruža kojom prihvatamo nagradu. Forma Boga u kojoj On (Hu, הוא) stvara čoveka predstavlja nacrt (ili plan) šire, opšte, slike Čoveka. Ova forma sastoji se od prve pomisli o stvaranju i time korespondira sa najvišim nivoom stvaranja. U kasnijim kabalističkim tekstovima to stvaranje prvenstveno se odnosi na Adama Kadmona (אדם קדמון), drevnog (Sve)Čoveka. Taj nacrt upravo se i sastoji se od 248 delova i kada je Abraham bio usavršen i kroz zapovest o obrezivanju, postao je precizni i verni duplikat svoga Tvorca.

Na sve ove načine, kroz slovo He (ה), Abraham postaje dostojan sveta koji dolazi.

Abrahamov otac bio je Terah (תרח), poreklom iz Ura (Ur Kasdim, אור כשדים). Sin Nahorov (נחור), braća su mu bili Nahor II i Haran (הרן). Terah se sa svojom porodicom iselio iz Ura i zaustavio se u Haranu.

Ur je na jugu Mesopotamije, dok je Haran na severoistoku i to je prvo zabeleženo seljenje prema obećanoj zemlji, Arecu (הארץ). Drugo je izveo Abraham sa svojom ženom Sarom (שרה), nećakom Lotom (לוט) i skupinom ljudi.

Oni kreću iz Harana prema Kananu (Kena’an, כנען), te se zaustavljaju u Šehemu (שכם), Betelu (u prevodu: Božija Kuća – Bejt El, בית אל), pustinji Negev (נגב), zbog gladi u Egiptu, te ponovo u Negevu, Betelu i Hebronu (חברון).

Tako, sada Abraham, prima obećanja koja se svode na tri osnovna:

zemlju (Ha’Arec, הארץ), za život njegovog naroda

obećanje brojnog potomstva

i mesijanstvo, kao krunu