San – pojam koji savremeno društvo možda i previše olako shvata i tek u hodu prihvata, dok je čovek zapada gotovo manijakalno usredsređen prvenstveno na materijalnu dobit i dominaciju silnim nepreglednim prostranstvima, te nikako ne želi [ili samo vešto time izbegava] da se uhvati u koštac osvajanja onih drugih, tananijih i skrivenih svetova koji počivaju unutar njega. Njegove svesti ili nesvesti a koji su po važnosti za njegov život i samim time dobrobit daleko ispred onoga što puka materija vraća zauzvrat. Ipak, postoje tradicije koje daleko ozbiljnije pristupaju konceptu čina sanjanja kao nečemu što je itekako važno i gotovo krucijalno za dugoročni duhovni napredak i rast; za razvoj čoveka kao potpunog bića – kako fizičkog tako i onog mentalnog, duhovnog. Tako puna moć sanjanja izlazi na površinu tek kad je lična mentalna higijena izbiljno zapostavljena, ili onda kada postanemo svesni mogućnosti i prostora koji lucidno sanjanje donosi, odnosno astralna projekcija ukoliko biramo mističniji pristup ovoj međuprostoru koji se nalazi negde između čovekove svesti i nesvesti.

No, pre nego produžimo dalje želim samo da napomenem da su oba termina ispravna, i lucidno sanjanje i astralna projekcija, te da se suštinski radi o jednoj te istoj stvari, s tim da je termin lucidno sanjanje novijeg datuma i više se odnosi na zvanični savremeni naučni pristup (direktno ili indirektno tzv. izvantelesno iskustvo), dok se termin astralne projekcija pre svega koristi u okvirima hermetizma, kao i drugim starijim mističnim tradicijama, odnosno pri određenim školama misterija koje datiraju iz bliže ili dalje prošlosti u zavoisnosti od polazne tačke.

Tokom vekova mnoge od drevnih civilizacija su pojam astralne projekcije opisivale nezavisno jedna od druge:

• u Egiptu postoje slikovni zapisi koji jasno ilustruju verovanje da tokom spavanja ka (duša) napušta telo;

• mistici Vavilona, Haldejci (Kasdijm, כשדים) i Grci učili su sledbenike svojih misterija kako se u snu duša odvaja od tela kako bi primila neophodnu duševnu hranu;

• Eseni (Isijim, אסיים) su verovali da je priprema za san bitna koliko i priprema za smrt;

• dok jevrejskoj mistici način samoindukovanja snova zovemo terminom ša’alat halom (שאלת חלום) i to je vid prakse koja se u sličnom obliku pominje i u pojedinim odeljcima vavilonskog “Talmuda” (Talmud Bavli, תלמוד בבלי), otuda te odeljke često nazivamo i jevrejskom knjigom snova.

.

U novije vreme XX i XXI veka za pionire lucidnog sanjanja možemo smatrati dvojicu ljudi: Silvana Maldona (Sylvan Muldon) i Herevarda Karingtona (Hereward Carrington) koji su još 1929. godine prošlog veka dali jedan vrlo lep, ali pre svega temeljan opis teorije i prakse u knjizi pod nazivom “The Projection of the Astral Body” koja je i dan-danas ostala na ovom polju više nego aktuelna što dovoljno govori o tome koliko je studijski bila napisana. Na taj način njih dvojica tada su izneli mnoge nove poglede na ovu temu, te utemeljili jedan posve osveženi pristup posle puno godina izgubljenih i šturih informacija koje nisu najurednije bivale zapisivane ali i čuvane.

No, pored ovog dvojca vredi pomenuti i još neka imena koja su imala isto tako znatan uticaj na ovom polju istraživanja, a to su i Robert Monro (Robert Monroe), Aleks Sanders (Alex Sanders), Onore de Balzak (Honoré de Balzac), kao i veliki švedski filozof, naučnik, teolog i pre svega čuveni mistik Emanuel Svedenborg. Svi oni su dali znatan doprinos novom talasu prakse astralne projekcije, kako u prošlim vremenima tako i danas jer i dalje važe za više nego korisne smernice za svakoga ko bi poželeo da se ovime malo više bavi.

“The Projection of the Astral Body“

Takođe, od domaćih autora na ovu temu svakako moramo pomenuti i Maju Mandić Marković kao izvrsnog poznavaoca ove tematike i ujedno tvorca nekih novih, osveženih praksi opisanih u njenoj knjizi “Astralna projekcija“. Reč je pre svega o jednom temeljnom praktičnom priručniku koji je tu da svakome voljnom pomogne pri postizanje iskustva kontrolisane i vođene astralne projekcije, odnosno do ostvarenja pune svesnosti u snovima. Program rada koji je u svome delu Maja uspostavila baziran je na određenim tehnikama koje obuhvataju period rada od čak dvanaest nedelja, gde svaka od njih, kao posebno poglavlje u knjizi, sadrži kako teorijski tako i praktičan deo vezan za rad na snovima, osvešćivanje astralnog tela, meditacije za postizanje i proširivanje astralne svesnosti i odgovarajuće tehnike astralne projekcije koje su tu da ponude dublji vid kontrole nad snovima kroz potonju analizu i pažljivo vođenje dnevnika sanjanja. I upravo ove konkretne tehnike rada na snovima omogućavaju čitaocu da, na jedan jednostavan način, beležeći i analizirajući sopstvene snove dođe do poruke sna koja je važna kako za njegov duhovni tako i svakodnevni život, ali i za buđenje u snu te tako i za lucidan san. Jer određene poruke koje primamo kroz san upravo i služe kao svojevrsni mentalni ključevi koji ukoliko se ispravno primene otvaraju vrata odaja za koje niste ni svesni da postoje, za za koje tokom života mi našu svest nesvesno treniramo da na njih ne obraća pažnju. Otuda je potrebno preokrenuti ovaj proces i ponovo naučiti naš um da na njih obraća pažnju i prihvati ih kao sastavni deo naših života, jer u snu provedemo trećinu naših života. Zbog toga snovi nikako ne trebaju, ne smeju biti zapostavljani i ignorisano. Isto kao što nikada ne bi odbili da otvorimo vrata našega doma našim prijateljima, rodbini i roditeljima. Tako su i snovi dao naših suština, te kao takvi moraju uvek biti smatrani ukoliko želimo povratnu spregu s te strane.

Fenomen lucidnog sanjanja takođe je istraživan i na mnogim univerzitetima i institutima širom sveta. Ponajviše je to bio primer sredinom prošlog veka i to pre svega u Sjedinjenim Državama, ali i u Sovjetskom savezu (SSSR) i to, pre svega, pri određenim vojnim krugovima i za svrhe koje nisu nužno bile civilne prirode. Naprotiv. Tako su za tu svrhu oformljivana potpuno nova odeljenja koja su za cilj imala ovladavanje ovim mentalnim tehnikama i prečicama koje su omogućavale fino upravljanje tokom perioda spavanja, odnosno odsutnosti budne svesti. Čak su i u nekadašnjoj Jugoslaviji (SFRJ) postojale izvesne neformalne grupe u okviru vojnih krugova koje su radile na ovom fenomenu i brojnim njegovim primenama, jer ključni aspekt astralne projekcije je potpuna kontrola, ili svesnost, za vreme odvijanja sna. Tzv. budnost u snu.

Sve ovo jasno ukazuje na to da smo u stanju da san gradimo po našoj želji i da tok sna može biti podređen našoj volji, ili, pak, da budemo apsolutno svesni sna iako ga ne kontrolišemo u potpunosti. Sve ovo zavisi od namere sanjača i istinske volje da proba da ovlada ovim nesvesnim silinama.

.

“Astralna projekcija“, M. M. M.

.

Sâma kontrola sna predstavlja izuzetan podvig sanjačeve svesti jer tada svesni um dolazi u aktivni ali kontrolisani dodir s brojnim nesvesnim sadržajima, tj. s mnogim delovima sopstvene ličnosti koji su najčešće ili duboko potisnuti u dalekim odajama našeg uma, ali smo prosto vremenom, odrastanjem i brojnim drugim obavezama jednostavno smetnuli s uma ono što kao potencijal nosimo u nama a ne koristimo ga. Naravno, to je ujedno i dvosekli mač jer samim činom ulaska u te skrivene odaje mi stupamo u dodir s onim aspektima našeg bića za koje možda ni ne slutimo da postoje, niti čemu tačno služe.

U tim momentima svakako je reč o svojersnom tipu, odnosno stanjima izmenjene svesti kada se lako možemo suočiti s mnogim sopstvenim strahovima i traumama – sve kroz određene personifikacije koje um tada automatski kreira kao modus operandi.

Upravo je to jedan od mnogih primera primene budnog sanjanja – oslobađanje od izvesnih strahova i fobija kojima smo skloni na javi. Čak se može ići i korak dalje, pa tako kroz praktikovanje projekcije može se ovladati i iskustvom izvantelesnog lebdenja tj. opažanja sopstvenog fizičkog tela s mesta izvan njega. U nekim slučajevima ovo se može dogoditi i spontano, dok je u drugim povezano s mentalnim ili fizičkim traumama, ili potaknuto korišćenjem određenih psihoaktivnih supstanci. Sve u svemu, tada u potpunosti nismo ograničeni u načinu kretanja i biranja predela koje bi posetili – jer se tada granice i barijere briši; prestaju da postoje.

Mnogi vrsni umetnici upravo i opisuju slična stanja izmenjene svesti u koja bi zapadali ne bi li pronašli taj sveti gral inspiracije kojim su stvarali svoja van vremena dela i njima bukvalno usmeravali tokove nesvesnog sadržaja celokupnom ljudskom rodu koji bi dolazio u kontakt s tim delima, ako i pričom koja se krije iza njihovog nastanka, geneze. Na ovom mesto zato itekako vredi pomenuti jednog Getea (Johann Wolfgang von Goethe); Jejtsa (William Butler Yeats) ali i druge koji su u svoje vreme i lično pripadali društvima koja su se tada aktivno bavila praktikovanjem ovih i njima sličnih tehnika utemeljenih na različitim tradicijama i znanjima. No suštinski cilj im je svuda isti. Svodi se na isto: omogućava vam upravljanje vama samima, a samim time i važim okruženjem putem aparata sopstvene svesti kao glavnog pokretača sveta i njegove percepcije kao glavnog motora postojanja.

Upravo zato možda i najveći doprinos obnavljanju ovih znanja i veština, njihovoj renesansi koja se desila na prelasku iz XIX u XX vek, a koje u svoj korpus svakako ubrajaju i tehnike vezane za astralnu projekciju dala su neka od hermetičkih društava koja na mnogim mestima izuzetno uspešno spajala čak različoite tradicije za koje se ne bi nužno i u prvi mah mislilo da mogu dati pozitivan doprinos na takav način. Tu se pre svih misli na Zlatnu Zoru (Hermetic Order of the Golden Dawn) ali i druge skupine koje su kasnije nastajale raspadom ZZ. Upravo je tu svoje mesto pronašao irski pisac i pesnik V. B. Jejts, kao i poznati austrijski pisac Gustav Mejrink (Gustav Meyrink). Ili britanska glumica Florens Far (Florence Beatrice Emery Farr).

Hermetički Red Zlatne Zore (Ordo Hermeticus Aurorae Aureae), odnosno češće jednostavno nazivan Zlatna Zora (Aurora Aurea), predstavljao mističko društvo posvećeno proučavanju i praktičnoj primeni okultnog hermetizma, kao metafizičkih učenja tokom kasnog XIX i ranog XX veka. Ovaj red bio je aktivan u Velikoj Britaniji, a njegove aktivnosti bile su usmerene ka teurgiji i duhovnom razvoju. Mnogi savremeni koncepti rituala i magike, koji su danas u temelju različitih tradicija kao što su Vika (Wicca) i Telema (Thelema), nastali su pod uticajem Zlatne Zore, koja se smatra jednim od najuticajnijih činilaca u oblikovanju zapadne hermetičke misli prošlog veka. Osnivači reda ZZ bili su – Vilijam  Vudman (William Robert Woodman), Vin Vestkot (William Wynn Westcott) i Samjuel Lidel Meters (Samuel Liddell Mathers). Vestkot se, prema dostupnim podacima, može smatrati pokretačkom snagom u osnivanju ovog reda, dok je sama struktura Zlatne Zore bila hijerarhijski organizovana i zasnovana na sistemu inicijacije, nalik na lože slobodnog zidarstva. Za razliku od mnogih savremenih hermetičkih i masonskih struktura, u okviru ovog reda ženama je bilo omogućeno ravnopravno članstvo i učestvovanje u svim stepenima inicijacije. Njihov koncept rada bazirao se, između ostalog, i na uvođenju aktivnog sanjanja u neke od praksi i tehnika jevrejskog misticizma, te je taj period obeležen inspirativnim autorima i plodnim delima, nastalim za vreme mnogobrojnih okupljanja i eksperimentisanja s tehnikama uma.

Zlatna Zora obuhvatala je tri reda, iako se svi često objedinjeno nazivaju istim imenom:

I red se bavio proučavanjem ezoterijske filozofije zasnovane na jevrejskoj kabali, kao i njenom hrišćanskom modelu koji je bio baziran po uzoru na izvorni jevrejski, i ličnim razvojem putem upoznavanja sa četiri klasična elementa.

II, unutrašnji red, poznat pod nazivom Rosae Rubeae et Aureae Crucis, posvećivao se praktičnim aspektima primenjene magije, astralne proekcije i konceptima alhemije.

III red bio je takozvani Red Tajnih Poglavara, koji su se smatrali izuzetno duhovno naprednim i za koje se verovalo da, putem duhovne komunikacije, usmeravaju aktivnosti nižih redova kroz vođstvo Poglavara Drugog Reda.

.

S naučne tačke gledišta, danas neurolozi smatraju da je doživljaj tzv. izvantelesnog iskustva pokrenut neslaganjem vizuelnih i taktilnih signala koji tada mogu da izazovu doživljaj svojevrsne prostorne razdvojenosti između uma i tela. Laboratorijskim opitima primećeno je da se magnetnom stimulacijom na desni temporalni režanj, centar vizuelno-prostornih funkcija, dolazi do vrlo sličnih rezultata. No generalno postoje dva osnovna oblika lucidnih iskustava koje treba podvući:

· prvi je lucidno sanjanje – kada je osoba tokom sna svesna nerealističnog sveta;

· dok je drugo iskustvo mnogo više nalik fizičkoj prirodi – kada okolina u velikoj meri odgovara stvarnosti, što se često naziva eterično iskustvo i u ovom slučaju snevač može da ima potpuno realno iskustvo letenja, magnetskih ili vibratornih fenomena kada osoba često veruje da je fizički budna, ali može pasti u stanje panike jer njeni udovi prolaze kroz predmete i zidove.

Takođe, do projekcije može doći na dva načina:

• meditativnim putem – kada primenjujući određene tehnike dovodimo sebe u stanje izmenjene svesti laganim ali kontrolisanim ulaskom u san i kada (donekle) zadržavamo svesnost pri susretu s nesvesnim talasom;

• direktna projekcija – koja se dešava bez ulaska u san, no ona je uglavnom karakteristična za određena traumatična iskustva ili stanja jake iscrpljenosti, mada moguća je i ovo stanje rekreirati mimo tih ekstremnih uslova, pogotovu ako se radi o istreniranom umu.

.

Drugi način praktično znači da se možemo projektovati direktno iz budne svesti, tj. napustiti fizičku ravan i naći se u jednom potpuno drugom svetu, gde zakoni prirode na koje smo navikli ne moraju nužno biti primarni, niti funkcionalni. Naravno, do sličnih rezultata može se doći i primenom određenih psihoaktivnih supstanci samo je tada svesna kontrola daleko teža jer i svest biva na neki način kratkotrajno poremećena/narušena te ovaj način nikako nije preporučljiv kao bazično polazište u svet lucodnog sanjanja. Bar ne bez nekoga s iskustvom na ovom polju i ko bi vas vodio tokom ovog vida procesa promene svesti i percepcije sveta i koji bi na sebe preuzeo rizik za vašu dobrobit i ko bi vodio ovaj tip seanse koja polako postaje sve popularnije kod ljudi koji žele instant uspeh te po to odlaze put Južne Amerike u potrazi za ovim vidim zabave. Svakako je sihurno da ovaj vid prakse definitivno zahteva osobu koja bi se trebala naći u ulozi vodiča i pomoćnika u vašem radu na duže staze.

Suština je u tome da je za ostvarenje lucidnog sna pre svega najvažniji izuzetno jak, čvrst motiv i iskrena želja, a potpomognuti istrajnim radom i praksom. Pod praksom se pre svega misli na redovno i pedantno vođenje dnevnika sanjanja, kao i sve detaljne analize pod određenim pravilima, kojima se na taj način postepeno stupa u kontakt sa nesvesnim bićem sanjača, što najčešće predstavlja osobu u osobi sa kojom se mora igraditi poseban odnos u komunikaciji i međusobno razumevanje jer ova druga osoba sa vama će pre svega govoriti u simbolima, alegoriji i često zagonetkama koje ćete morati da naučite da razumeme i dešifrujete ne bi li se uspostavio trajni kanal komunikacije. To je onaj deo nas sa kojim se trebamo iznova upoznati jer ga uglavnom sputavamo čitavog života. Doduše, to je samo odraz te pro materijalno nastrojene civilizacije koja pre svega poriče sve nemerljivo klasičnim materijalnom aparaturom i koja nije spremna na taj visoki prag mentalnog senzibiliteta koji ovde iziskuje.

Za kraj, pored već pomenutog stranog naslova iz 1929. godine i knjige “Astralna projekcija” drage M. M. M, za one koji se više zainteresuju za ovu oblast obaveznu stanicu predstavlja i forum Astral Pulse gde se može naći pregršt materijala, saveta i što je najvažnije veliki broj zabeleženih iskustava o tehnikama rada sa svešću i snovima, te će na taj način svako zainteresovan još brže primaći svojem cilju – iskustvu kontrolisanog sanjanja. Tek prvom u nizu.

Jer astralna projekcija je jedno fascinantno iskustvo – kada je jednom svesno doživite ona postaje iskustvo koje vas trenutno menja – kako vaš pogled na sebe, na svet ali i svetove koji vas okružuju, tako i na doživljaj života i smrti.