Vrednost reči olam (עולם), reči koja poseduje predivno dvostruko značenje – Univerzum i Večnost, a dolazi iz istog korena reči kao i ejlam (עילם), koja se odnosi na prikrivanje, skrivanje = 146. Savršena igra reči u simbolici neuhvatljivosti odnosa vremena vremena i prostora. I još Nečega iza tog vela.

Večnost je ultimativno prikrivena, jer ni sam ljudski um ne može penetrirati taj koncept beskonačnog vremena, niti proniknuti u ideju bezvremenosti Večnosti. Taj odnos direktno se oslikava u slici Sefire Keter (כתר), krune, koja je po svojoj prirodi iznad nama prihvatljive mudrosti Hokme (חכמה), mudrosti, koja iz nje i proističe. Ta Kruna tako ukazuje na reč kedem (קדם) što znači pre, odnosno Pre. Keter je Volja, što potom predstavlja i izvor same Tore. Kruna je na glavi, jer glava je Mudrost, sefira hohma (חכמה) i Razumevanje, sefira bina (בינה), a to dvoje jesu aspekti svesnog mentalnog plana.

Možda bi neko Toru tumačio kako je stvorena usled čina Stvaranja, kao sled događaja, što bi značilo njen nastanak nakon stvaranja sveta/univerzuma, ali istina je drugačija. Tora je nacrt stvaranja, te je samim tim nastala pre samog čina manifestacije plana. Reč berešit (בראשית) – u početku – odnosi se na Mudrost.

Elohim (אלוהים), jedna od hebrejskih reči za Boga, ukazuje na Razumevanje, jer kada koristimo reč ”Bog”, mi tada govorimo o našem razumevanju tog pojma. Njega.

U tom istom stihu reč šamajim (שמים) – nebesa – biva povezana sa narednih 6 Sefirot i zbog toga je šamajim reč u množini. Zemlja je malkut (מלכות) (Kraljevstvo). Otuda stih s početka teksta koji ukazuje na 4 osnovna nivoa stvaranja. Pre Stvaranja postojalo je samo Beskonačno Biće/Entitet i sve ostalo bilo je jednako i homogeno. Jednakost tako predstavlja najviši koncept koji ume može da dosegne i donekle razume i predstavlja samu suštinu Sefire Hokma, odnosno Mudrosti. Stvaranje pozicioniramo na suprotnom polu u odnosu na Stvaraoca, jer Stvaralac daje Postanje, a Stvaranje predstavlja čin prihvatanja te Volje. Pre tog čina, pre mogućnosti da se Stvaranje odigra i uvede u Postanje, koncept diferencijacije mora biti ustanovljen. To čini samu suštinu misterije Bine, Razumevanja. Zbog toga reč bina (בינה) deli isti koren kao i reč bejn (בינ), koju prevodimo kao – između.

Na nivou Početka, ili Mudrosti, sve to postoji u vidu čistog potencijala koji čeka. Nepodeljenog potencijala, bar ne još. Onda kada stupi u reon Elohima, tada može biti podeljeno na dva, na nebesa, šamajim (שמים)  i zemlju, arec (ארץ). Tada se odigrava čin razgraničenja.