Funkcija opozicije uvek je stvaranje stabilnosti, ekvilibrijuma, i ono je predstavlja tzv. sekundarni spin stvaranja, onaj koji nastaje kao reakcija na onaj primarni. Suština zla jeste u tome što ona rađa konačnost, ograničenost, i stoga je ona predstavlja mehanizam koji usredsređuje rasutu energiju, te samo ako pravilno shvatimo prirodu zla onda njegove sile možemo koristiti u smislu u kome one i trebaju da funkcionišu – kao protivteža.

Iz tih razloga zlo se može/mora ezoterijski zamisliti kao ograničenje koje omogućava stvaranje pritiska, svojevrsnog otpora koji omogućava postizanje Koncetracije. Uporedimo li ovu ideju s običnim kuhinjskim loncem na užarenoj ringli šporeta, para iz otvorene posude u kojoj voda ključa ne može se smisleno upotrebiti bez da se ona zatvori, fokusira i time proizvede pritisak kojim bi potom delovala.

Iz toga proizilazi i potreba za definisanjem koncepta zla i zala, van opštih smernica kojima se vodimo u svakodnevnom životu:

Iz prvog kretanja nastalo je sekundarno kretanje, suprotstavljajući se primarnom, u skladu sa zakonom reakcije, te je sekundarno kretanje tada stvorilo stabilnost.

”Kosmička doktrina”

Violet Mary Firth

Na taj način zlo prirodno odbija od sebe i svaki napredak ka višoj ravni/cilju, što je u smislu širenja karakteristično primarnom spinu sile.

Kada ne bi bilo zla ne bi bilo ni potrebe za usavršavanjem, ne bi bilo ni napretka niti evolucije:

• Kosmos teži da se kontrakcijom zgusne;

• Haos da se vrati izvornom neispoljenom;

• Evolucija je kretanje od periferije ka centru;

• Devolucija je isisavanje u okolni svemir.

• Dakle, Kosmos teži da proširi centar;

• dok Haos teži da proširi periferiju.

.

Ali vratimo se na početak kretanja…

Prvonastalu silu, naravno, nazivamo ”Dobrom”, jer ona svojim delovanjem rađa liniju sile koju nazivamo evolucijom i iz koje smo i mi kao bića potekli. Sve potonje, sekundarne sile, posmatraju se u odnosu na to prvo merilo i sve dok se sile kreću pod istim uglom pod kojim se kreće i ova primarna – smatramo ih dobrim. No, ako se kreću pod pravim uglom u odnosu na nju, smatramo da su u opoziciji, i nazivamo ih ”Zlim” silama. Iz suprotne perspektive zlo je ono što pristupa ravni Haosa i stoga teži da se vrati u Neispoljeno:

Ukoliko zlo deluje neomatano onda je ono smetlar bogova…

I tada nema potrebe za opiranjem zlu, jer kada se opirete zlu vi vezujete dobro, vezujete silu dobra, koja drži zlo u inertnosti. Od toga tada nema nikakve koristi. Zato nije dovoljno da se na mržnju odgovori ljubavlju, a na zlo dobrim, već da se na mržnju utiče mržnjom, dovoljnom da prouzrokuje vezivanje te sile i njeno ograničenje. Morate mrzeti mržnju. Stoga se zlu suprotstavljajte kada želite da uradite nešto konstruktivno.

Nikada se ne suprotstavljajte zlu kada želite nešto da uništite. Tada je potrebno napraviti svojevrsni vakum oko sile i onemogućiti joj da dođe u dodir sa opozicijom. Tada budući da joj se ništa ne suprotstavlja, ona je slobodna da sledi zakone prirode i da se neometano pridruži spoljnom haosu jer kada je neometano, zlo vraća se u prvobitni oblik svoje manifestacije. Onda ono više nije organizovano, više nema osobine i počinje ponovo iz početka, jer se kroz neutralnost vraća u polje dobra.

Jednom kada se shvati priroda zla ono postaje izuzetno korisno. A kada bi neupućen čovek znao za korisnost i dobrotu zla, on bi to upotrebio dinamički, na pozitivnoj strani njene manifestacije. Ne statički, ne koristeći se njenim negativnim kvalitetima. Više ne bi delovao neupućeno…