Funkcija opozicije uvek je stvaranje stabilnosti, ekvilibrijuma, i ono je predstavlja tzv. sekundarni spin stvaranja, onaj koji nastaje kao reakcija na onaj primarni. Otuda suština zla jeste u tome što ona rađa konačnost, ograničenost, i stoga ona predstavlja mehanizam koji usredsređuje rasutu energiju, te samo ako pravilno shvatimo prirodu zla onda ove sile možemo koristiti u smislu u kome one i trebaju da funkcionišu – kao protivteža.

Iz tih razloga zlo se može, odnosno mora, ezoterijski zamisliti kao ograničenje koje omogućava stvaranje pritiska, tog nekakvog otpora koji omogućava postizanje Koncetracije. Uporedimo li ovu ideju s običnim kuhinjskim loncem na užarenoj ringli šporeta, para iz otvorene posude u kojoj voda ključa ne može se smisleno upotrebiti sve dok se ona ne zatvori, ograniči, fokusira i time proizvede pritisak kojim bi potom dalje koncetrisano, ili ne, delovala.

Iz toga proizilazi i potreba za definisanjem koncepta zla i zala i to van opštih smernica kojima se vodimo u svakodnevnom životu:

Iz prvog kretanja nastalo je sekundarno kretanje, suprotstavljajući se primarnom, u skladu sa zakonom reakcije, te je sekundarno kretanje tada stvorilo stabilnost.

“Kosmička doktrina“

Violet Mary Firth

.

Na taj način zlo prirodno odbija od sebe i svaki napredak ka višem cilju, što je u smislu širenja karakteristično primarnom spinu sile.

KOSMOS teži da se kontrakcijom zgusne;

HAOS teži da se vrati izvornom, neispoljenom;

EVOLUCIJA je kretanje od periferije ka centru;

DEVOLUCIJA je isisavanje u okolni svemir;

.

Samim time kada ne bi bilo zla ne bi ni bilo potrebe za usavršavanjem. Ne bi bilo ni napretka. Niti evolucije. Dakle, Kosmosteži da proširi centar, dok Haos teži da proširi periferiju.

Prvonastalu silu, naravno, nazivamo “Dobrom“, jer ona svojim delovanjem potom rađa liniju sile koju nazivamo evolucijom i iz koje smo i mi kao bića potekli. Sve potonje, sekundarne sile, posmatraju se u odnosu na to prvo merilo i sve dok se sile kreću pod istim uglom pod kojim se kreće i ova primarna – njih smatramo dobrima. No, ako se kreću pod pravim uglom u odnosu na nju, smatramo da su u opoziciji, i nazivamo ih “Zlim“. Tako je iz suprotne perspektive zlo ono što pristupa ravni Haosa i stoga teži da se vrati u Neispoljeno:

Ukoliko zlo deluje neomatano onda je ono smetlar bogova…

.

Tada nema potrebe za opiranjem zlu, jer kada se opirete zlu vi vezujete dobro, vezujete silu dobra koja drži zlo u inertnosti i od toga tada nema nikakve smislene koristi. Zato nije dovoljno da se na mržnju odgovori ljubavlju, a na zlo dobrim, već da se na mržnju utiče mržnjom, mržnjom dovoljnom da prouzrokuje vezivanje te sile i time izazovete njeno ograničenje. Dakle: morate mrzeti mržnju ukoliko želite nešto da postignete. S druge strane, zlu suprotstavljajte kada želite da uradite nešto konstruktivno.

Nikada se ne suprotstavljajte zlu kada želite nešto da uništite, jer tada je potrebno napraviti svojevrsni vakuum oko sile i onemogućiti joj da dođe u dodir s opozicijom. Tada, budući da joj se ništa ne suprotstavlja, ona je slobodna da sledi zakone prirode i da se neometano pridruži spoljnom haosu jer kada je neometano, zlo se vraća u prvobitni oblik svoje manifestacije. Onda ono više nije organizovano, više nema osobine i počinje ponovo iz početka… jer se kroz neutralnost vraća u polje dobra.

Jednom kada se shvati priroda zla ono postaje izuzetno korisno; a kada bi neupućen čovek znao za korisnost i dobrotu zla, on bi to upotrebio dinamički, na pozitivnoj strani manifestacije, a ne statički, ne koristeći se njenim negativnim kvalitetima. Više ne bi delovao neupućeno…