.
Instrument napravljen od roga ovna ili neke druge košer životinje. Šofar je korišćen je od strane starih Izrailjaca da označi početak novog meseca (roš hodeš, ראש חודש) i da okupi ljude. Takođe se iz njega duva na Roš Ha’Šana, označavajući početak nove godine, za jutarnju molitvu. Smatra se zapovešću, odnosno micvom (micva, מצווה) da se šofar oglasi. Njegov zvuk odjekuje u duši Jevrejina, a kada se oglasi u sinagogi je potpuna tišina.
Niko ne priča, niti se iko pomera. Čak zamišljamo kako ovaj snažni zvuk dopire i do/od sâmog Boga.
Rambam (Majmonid, רבי משה בן מימון), jedan od najvećih sefardskih rabina srednjeg veka piše:
Šofar duhovno budi odgovornost prema Bogu i ljudima. Zove nas da se pokajemo. Šofar takođe povezuje dve prilike: prošlu i buduću. Šofar se oglasio na planini Sinaj kada je predata Tora. Tora nam govori, a tradicija podržava da će šofar nagovestiti dolazak mesijanskog vremena.
