/ Примери комплесног и вишезначног принципа  српског језика кроз пресек појединачних речи/

.

Cрпски језик је богат, сликовит језик. И било да се ради о речима које потичу из старог српског језика, односно старословенског (словѣньскъ ѩзъıкъ), који је називан и староцрквенословенским језиком, или о речима које смо усвојили из других језика стицајем различитих историјских околности и превирања, он нам свакако, и свакодневно, о томе сведочи појединим предивним речима којима располаже и које нам дарује на коришћење. Тако нешто се понајвише огледа у широком дијапазону врло знаковитих сложеница које у свакодневном животу, свакога трена користимо, али којима, на жалост, придајемо минимум потребне пажње. Камо ли да о њима уопште дубље промишљамо. Рêч је о оним речима на које у свакодневној комуникацији, а која неминовно постаје све бржа и бржа, не придајемо довољно нашег властитог времена, но уколико би застали и за трен их рашчланили, увидели би сво то историјски гомилано богатство које у њима спокојно спи вековима. Оно које исијава бременитошћу и које чека да му се неко од нас обрати.

Да га освести…

Овде ће нам управо то и бити главни циљ, јер ћемо видети како су одређене речи грађене и шта у својим примарним елементима оне доносе, а што се у брзини говора ниподаштава. Циљ је да уочимо поруке између редова и да им се посветимо, макар на кратко. Тек тада завређујемо да се пред нама отвoри та једна посве нова димензија у гледању на наш матерњи, српски језик.

Уосталом, врло су ретки примери језика који у својој конструкцији нуде један тако једноставан, а истовремено универзално-савршен и јединствен принцип по којима функционишу. Принцип који каже да је свако слово један је глас.

Отуд директно и проистиче јасно, темељно начело:

”Пиши као што говориш, а читај као што је написано.”

(Schreib wie du spricht.)

Из тог разлога овде ћемо поједине речи рашчлањивати, те анализирати њихове саставне елементе и њихова значења одвојено од сâме сложенице којој припадају. Наглашавам да су наредне речи и потоња промишљања о њима искључиво мој властити став који, самим тим, не мора бити нужно исправан, нити увек применљив. Зато је свако од вас који се нађе на овој страници више него позван/а да дâ своје виђење истих и обогати их уједно својом перспективом. На крају једино у том пресеку промишљања можемо допрети до (могуће?!) суштине и елементарне поруке коју носе.