/ “Hereby proclaim the establishment of the Jewish state in Palestine, to be called Israel” /

.

U tradicionalnoj rabinskoj hronologiji, iznetoj još u “Velikom svetskom poretku” (Seder olam raba, סדר עולם רבה) iz II. veka (Common Era, CE), detaljno se obrazlažu događaji na svetskoj sceni počev još od biblijskog Postanja pa sve do osvajanja Persije od strane Aleksandra Makedonskog. Samim time se i rođenje Avrama (Avraham אברהם) tradicionalno datira u 1948. godinu Anno Mundi (AM) (א׳תתקמ״ח), u sistemu beleženja vremena počev od biblijskog Stvaranja, odnosno prema jevrejskom kalendaru. U hronologijama koje prate tradicionalni tekst jevrejske “Biblije” (TaNaH, תנ“ך) pomenuti jevrejski datum odgovara približno 1813–1814. godini pre nove ere (CE) i upravo ova računica deo je duge hronološke tradicije koja povezuje biblijske događaje s jednom unutrašnjom, religijski utemeljenom, skalom vremena kada je moderna država Izrael (Medinat Jisrael, מדינת ישראל) proglašena je u Tel Avivu (תל־אביב-יפו) 14. maja 1948. CE godine, tačnije: 6. Ijara 5708. AM godine (ו׳ באיר תש״ח).

Sâm tekst Deklaracije o osnivanju države Izrael izričito navodi istorijsku vezu i pravo naroda Izraela (am Jisrael, עם ישראל) na, između ostalih, svoju zemlju, te se poziva i na odluku Ujedinjenih nacija (Rezolucija 181) kao međunarodni legitimitet koji je prethodio de-jure osnivanju države. No, već u prvim danima nakon proglašenja usledio je rat kao i veliki procesi demografskih i političkih promena u regionu koji se u izvorištima modernih studija o 1948. često razlažu na političke, diplomatske i vojno-strateške faktore.

No, ono što je ovde ključ cele priče jeste ključ beleženja protoka vremena, dva načina:

Anno Mundi (AM) latinski je termin za frazu “u godini sveta“ i ujedno je baza i za jevrejski kalendar jer se temelji na godinama počev od biblijskog stvaranja sveta, što je jedan od dva kalendara koji su u upotrebi u savremenom Izraelu, ali i u svim jevrejskim zajednicama širom sveta te broji ovu epohu prema Postanju od 1. godine AM kalendara. Prvom danu prve godine AM kalendara pandan je 6. oktobar 3761. godina pre nove ere CE epohe, kao baze za julijanski i gregorijanski kalendar tzv. nove ere – Common Era (CE). Dakle, jevrejski kalendar je baziran na verskim kalkulacijama na osnovu teksta jevrejske “Biblije” i “Talmuda” (תלמוד) u kojem novi dan otpočinje odmah po zalasku sunca, a nova godina pada u mesecu Tišri (תשרי) – Roš Ha’Šana, odnosno Glava godine. Tokom talmudske ere koja se protezala od I do X veka CE (38-48. vek AM) globalni centar jevrejskog sveta bio je Bliski istok i talmudske ješive u Vavilonu i Siriji i Jevreji tih regija tada su koristili Seleukidski sistem beleženja protoka vremena koji je, pak, možda poznatiji i pod latinskim nazivom Anno Graecorum (AG).

No, vratimo se sada iz ove digresije misticizmu 1948. godine. i predlogu teološko-hronološkog okvira u kojem se rani biblijski narativ tumači kao prefiguracija savremenih istorijskih procesa.

.

1948. godina AM, 1948. godina CE

Čitanjem biblijske porcije teksta parašat Leh-Leha (לך־לך) vidimo da se radnja zbiva u 2023. (ב׳כ״ג) godini (AM) jevrejskog kalendara, te da je Avram rođen 1948. AM po stvaranju sveta. Na početku ove paraša rečeno je da je Avram imao 75 godina kada se nastanio u Svetoj zemlji (Erec Ha’Kodeš, ארץ הקודש), što znači da je to bilo 2023. godine po Stvaranju sveta, otuda generalno numeričko poklapanje dveju godina na različitim skalama je sledeće:

• Avramovo rođenje 1948. Anno Mundi

• političko uspostavljanje države Izrael 1948. Common Era

Definitivno jedan vrlo znameniti simbolički motiv koji se pojavljuje kako u religijskoj tako i u javnoj misli. Međutim, iz strogo istorijsko-metodološke perspektive, ne postoji empirijska, ili kakva kauzalna, veza između ta dva događaja u tačkama AM i CE; stvaranje države 1948. jasno se objašnjava konkretnim političkim, društvenim i međunarodnim okolnostima Drugog svetskog rata i posleratnog perioda ali, istovremeno, nemoguće zaobići i ne priznati snagu ove simbolike: za mnoge verujuće i politički angažovane aktere, upravo takve simboličke veze imaju stvarne posledice u oblikovanju identiteta, legitimacije i memorijalne politike jednog naroda.

Ovakva numerička podudarnost tumači se kao duboko smislena, budući da Avram stoji na početku istorije Izraela, a njegova biografska linija pruža proročki predložak za konačnu generaciju.

Odatle možemo izvući dve bitne stavke, odnosno povezanosti:

• Primarna povezanost ova dva naizgled različita i vremenski veoma udaljena datuma ogleda se u uverenju koje zastupaju pojedini religiozni Jevreji ali i uticajni hrišćanski cionisti (posebno evangelistički fundamentalisti) koji drže do toga da je stvaranje države Izrael 1948. godine CE bilo, pre svega, božansko ispunjenje zaveta (brit, ברית) sa Avramom (אברם). Odnosno, obećanja koje je Bog dao Avramu da će zemlju Hanansku (Kena’an, כנען) predati njegovim potomcima kao potvrdu večnog zaveta.

• Sekundarna povezanost odnosi se na broj, odnosno 1948. godinu gde je, prema tradicionalnom dubljem tumačenju biblijske genealogije koju nalazimo u izvornoj jevrejskoj “Bibliji“, za praoaca Avrama rečeno da je rođen 1948. godine po jevrejskom kalendaru (א׳תתקמ״ח), a počev od Stvaranja sveta (Anno Mundi). Za proučavaoce teskta s malo mističnijim pogledom na svet podudarnost ova dva datuma – tradicionalne godine Avramovog rođenja i godine osnivanja moderne države Izrael prema gregorijanskom kalendaru – smatra se svojevrsnim znakom Božanske intervencije kao i potvrdom da je moderna država produženje ostvarenja drevnog Božjeg obećanja datog Avramu i njegovim potomcima (bahar, בחר).

מְדִינַת יִשְׂרָאֵל
Medinat Israel
Država Izrael

Isto tako, većina racionalistički orijentisanih Jevreja i naučnika posmatra ovu brojčanu podudarnost tek kao puku slučajnost, budući da je moderna država osnovana prema gregorijanskom kalendaru koji predstavlja sekularni sistem datiranja događaja u vremenu. Za njih je osnivanje države 1948. CE bio rezultat složene međuigre cionističkog pokreta, tragedija uzrokovane Holokaustom (Šoa, השואה), slabljenja evropskih kolonijalnih imperija, te plana podele koji je potekao iz Ujedinjenih nacija, pri čemu su motivi većine osnivača bili političke, a ne eksplicitno mesijanske ili religijske prirode. Sâm datum Avramovog rođenja svakako nije izričito naveden u Bibliji, te samo postoje različiti pristupi ovoj računici gde se godina 1948. AM smatra delom jednog određenog tradicionalnog tumačenja.

“Tora” (תורה) vrlo malo pokriva o ranijim godinama života Avrama. Zapravo, sve što nam i kazuje jeste da se on rodio, oženio i napustio Ur Haldejski (Ur Kasdijm, אור כשדים)… i zatim skače do njegovog 75. rođendana. Ali šta se dogodilo u prvoj polovini Avramovog života? Potonja rabinska tradicija popunjava mnoge od tih detalja, uključujući i to da je bio u zatvoru deset godina. Onda se, na kraju te decenije, dogodio najznačajniji događaj njegovog dotadašnjeg života: izveden je pred kralja i naređeno mu je da se odrekne monoteizma i pokloni idolima. Avraham je to odbio i bio je bačen u užarenu peć, da bi ga Bog čudesno spasio – što označava prvi trenutak kada se Bog otvoreno objavio Avramu.

Neposredno potom on napušta Ur da bi se nastanio se u Haranu (חרן). Taj događaj zbio se kada je Avram imao 52 godine, godine 2000. (ב׳) po stvaranju sveta AM; 1761. godine pre nove ere CE. Ovime je otpočelo ono što “Talmud” naziva “epohom Tore“:

תהו Tohu – “Epoha Haosa” od 1. godine (א׳), od Adama (אדם), do 2000. godine AM
CE: 3760. p.n.e – 1761. p.n.e.

תורה Tora – “Epoha Tore” od 2000. do 4000. godine (ד׳) AM
CE: 1762. p.n.e – 240. n.e.

משיח Mašijah – “Epoha Mesijanstva” od 4000. do 6000. godine (ו׳) AM
CE: 241. n.e – 2240. n.e.

.

.

2000. godina AM, 2000. godina CE

Monumentalni prelom u istoriji Izraela zbio se i 2000. godine CE kada se dogodilo nekoliko ključnih stvari. U maju 2000. izraelske odbrambene snage (IDF) povukle su se iz južnog Libana, gde su bile stacionirane još od 1982. To je omogućilo kasnije preuzimanje te oblasti od strane Hezbolaha, dok je u julu 2000. Ehud Barak (אהוד ברק) otputovao u Vašington na samit s predsednikom Sjedinjenih Država Bilom Klintonom i Jaserom Arafatom (ياسر عرفات). Tada je Barak Arafatu ponudio gotovo sve što je Arafat zahtevao, uključujući celu Gazu i preko 95% Zapadne obale, s teritorijalnim kompenzacijama za preostale delove; Arafat to odbija i napušta pregovarački sto bez ikakvog objašnjenja… Ubrzo potom otpočinje Druga intifada.

Ovi događaji bili su poslednji udarac sporazumima iz Osla i pokazali su da palestinsko rukovodstvo tada ipak nije bilo zainteresovano za rešenje u vidu dve države. Na žalost, njihovi ciljevi bili su preuzimanje čitavog područja “od reke do mora“. Zato te 2000. godine proces mira umire i tada se većina izraelske javnosti vidno pomera politički udesno što određeni centri u Izraelu nazivaju verskim preporodom kako u državi tako i jevrejskim zajednicama širom sveta, zajedno s velikim globalnim jevrejskim pokretom ba’al tešuva (בעל תשובה) i povratka Jevreja iz sekularizma u ortodoksiju. Veoma nalik Avramovoj “Epohi Tore“. Otuda baš kao što je 2000. godina AM označila preokret u Avramovom životu, tako je i 2000. godina CE naznačila veliki preokret u životu države Izrael i Jevreja širom sveta.

.

.

Praoci

Nakon 23 godine provedene u Haranu (חרן), Bog je zapovedi Avramu da se konačno nastani u Obećanoj zemlji (Ha’Arec Ha’Muvtahat, הארץ המבטחת). Ipak, po dolasku ga je dočekala daleko teža realnost – neprijateljski nastrojeni Hananci (Kena’anijm, כנענים), dok je zemlju pogodila i velika glad. Zbog toga Avram kreće na jug, u Micrajim (drevni Egipat, מצרים) gde je njegova žena Sara (שרה) bila oteta. Po povratku u Svetu zemlju (Erec Ha’Kodeš, ארץ הקודש) Avram se nastanio u blizini Bejt Ela (בית אל) gde je napokon stekao blagostanje, ali to je samo dovelo do sukoba unutar njegove porodice, a naročito sa njegovim nećakom Lotom (לוט). Tako vidimo da je 2023. godine, po Stvaranju sveta AM (ב׳כ״ג), odnosno 1738. godine pre nove ere CE, Avram iskusio ekonomske poteškoće, neprijateljske susede i otmice članova porodice – slično onome što narod Izraela (Am Jisrael, עם ישראל) proživeo 2023. godine CE. A kada je nekoliko godina kasnije rat stigao u Svetu zemlju, kada je savez pet Sodomskih (Sedom, סדם) gradova pao pred alijansom četiri mesopotamska kralja mnogi sodomljani bili su odvedeni u ropstvo, među njima i Lot. Avraham je pošao u rat i oslobodio ih, a kada mu je sodomski kralj ponudio bogatstvo kao nagradu, Avram je odbio te rekao da neće uzeti “ni konca ni remena od odeće” (Hut ve’ad sroh na’al, חוט ועד שרוך־נעל). “Talmus” (תלמוד) navodi da su, u zaslugu za to, Avramovi potomci dobili zapovesti o cicitu (ציצית), molitvenim resama, i tefilinu (תפילין) (filakterij, molitveno remenje). Oba ova verska predmeta poseduju izuzetno veliku duhovnu snagu i smatra se da pružaju dublji nivo psiho-fizičke zaštite onima koji ih koriste valjano. Zato se, prikladno, javila snažna želja među vojnicima IDF-a da dobiju svoj vojni cicit.

Odmah nakon Rata kraljeva (Emek sidijm, עמק שדים), Bog se ukazao Avramu, a Avram se požalio kako još uvek nema dete, te ga je Bog umirio rekavši mu da će imati zaista brojno potomstvo. Neposredno posle toga sledi priča o rođenju Jišmaela (ישמעאל), praoca svih Arapa (Aravim, ערבים) i, posredno, svih potonjih muslimana. Jišmael je rođen kada je Avramu bilo 86 godina, godine 2034. AM (ב׳ל״ד), odnosno 1727. p.n.e. CE. Iako se kaže kako je kasnije Jišmael prouzrokovao mnogo nevolja, naši mudraci (hahamejnu, חכמינו) uče da se na kraju ipak pokajao i da je umro kao pravednik (cadik, צדיק).

Ali šta sve ovo znači za nas, dok gledamo ka narednoj deceniji? Hoće li se stvari pogoršati pre nego što postanu bolje? Hoće li izbiti veći, još dugotrajniji regionalni rat kao u Avramovo vreme? I hoće li, na njegovom kraju, Dom Jišmaelov doživeti svoje “ponovno rođenje“ i pronaći pravednost (u očima Jevreja) kao njihov predak?

Možda ćemo tada konačno imati mir?

Prema hronologiji “Tore“, dugo očekivani Isak (Jichak, יצחק) rodio se kada je Avramu bilo 100 godina, godine 2048. godine AM (ב׳מ״ח), odnosno 1713. p.n.e. CE.

Naši mudraci podučavaju sledeće:

יצחק
Jichak
Isak

קץ חי
Kec Haj

Simbol života u Dane Poslednje (aharit ha’jamijm, אחרית הימים)

.

Isak je jedini od Praotaca (Avot, אבות) koji je mirno boravio u Svetoj zemlji i koji nikada nije morao da je napusti. Uživao je tzv. “mea šearim“ (מאה שערים) – stostruko mu se dalo, strostruko mu se otvorilo. Knjiga “Zohar” (Sefer Ha’Zohar, ספר הזוהר) upoređuje njegov povratak u 40. godini sa svojevrsnim vaskrsenjem i vidi u tome znak konačnog Vaskrsenja mrtvih (thijat ha’metijm, תחיית המתים) koje će nastupiti četrdeset godina po početku mesijanskog doba – nakon 4000. (ד׳) AM, 240. CE.

A na osnovu svih ovih veza između Avrama i Izraela, kao i svih obrazaca iznad demonstriranih, jasno možemo povući paralele sa sledećim godinama za koje se danas veruje da će biti o većeg značaja za sudbinu naše civilizacije:

Što se sadašnjosti tiče, a prema tumačenjima iz Knjige Sjaja, kada je Avram ušao u Svetu zemlju sa 75 godina, godine 2023. AM (ב׳כ״ג), odnosno 1738. p.n.e. CE, tada je primio novu nefeš (נפש). I tada je postao sasvim jedno novo biće – Avram (אברם) je, umetanjem slova He ה, postao Avraham (אברהם). Zatim, kada je krenuo na jug (pre nego što je otišao u Egipat), primio je novi ruah (רוח), viši duh. Tek godinama kasnije, po povratku iz Micrajima, drevnoga Egipta, a rastanka s Lotom i neposredno pre Rata kraljeva, Avraham je primio uzvišenu nešamu (נשמה), u trenutku kada je sagradio “oltar Bogu“ (mizbeah la’Adonaj, מזבח ליהוה). Za državu Izrael takođe, 2023. godina CE nesumnjivo je bila godina u kojoj je primila novu takođe jednu novu nefeš, jer svetlu tragičnih događaja 7. oktobra 2023. (22. Tišri 5784. AM, כב בתשרי תשפד) zemlja više nije niti će ikada biti ista kao pre – jer ni njen narod neće. Naredna decenija, prateći Avrahamov uzor, svakako će preobraziti zemlju dok bude poprimala naredni sloj ruaha… a na kraju i svoju istinsku, Božansku Nešamu na putu ka 6000. AM, odnosno 2240. godini CE.

Avrahamovo napuštanje Harana u 75. godini za koje smo videli dao korespondira godini 2023. AM može i direktno biti upoređeno i s 2023. godinom naše ere, odnosno CE, gde sasvim jasno vidimo analogiju s biblijskim motivom “jednogodišnjeg upozorenja“ pre rođenja Isaka što prenošenjem na savremene događaje ukazuje posebno na napad 7. oktobra 2023. što može poslužiti kao mogući signal početka eshatološkog niza događaja. Za Jevreje koji su više okrenuti ortodoksno-mističnom čitanju biblijskog teksta (haškafa השקפה; haredit חרדית; hasidut חסידות) ne postoji slučajnost u dešavanjima u svetu. Koincidencije kao takve, samodovoljne, nisu faktor koji se uzima u obzir u donošenju odluka već se sve dešava s razlogom… Baš kako bi na to gledao i veliki Ba’al Šem Tov (בעל שם טוב), odnosno BEŠT (בעש״ט) – Ha’Šem (השם) nam stalno daje naznake kroz neprekidno-ponovna iščitavanja svetih tekstova i nama ostavlja da donesemo konačan stav i spram njega se dalje vodimo na našem putu neprekidnog učenja kroz savladavanje prepreka i rast.

И знак велики показа се на небу:

жена обучена у сунце,
и месец под ногама њеним,
и на глави њеној венац од дванаест звезда.

ODABIR TEMA