/ Skarletna crvena /
.
ויהי בעת לדתה והנה תאומים בבטנה
ויהי בלדתה ויתן יד ותקח המילדת ותקשר על ידו שני לאמר: זה יצא ראשנה
ויהי כמשיב ידו והנה יצא אחיו ותאמר: מה פרצת עליך פרץ ויקרא שמו פרץ
ואחר יצא אחיו אשר על ידו השני ויקרא שמו זרח
Ve’jehi b’et lidta ve’hine tomajim bevitana
Ve’jehi balidta ve’ajeten jad ve’tika ha’mijeledet
ve’tikšor al jado šeni lemor: ze jaca rišona
Ve’jehi kemošiv jado ve’hine jaca jahiv ve’tomer:
ma parcat alejha? Parec vajikra šemo Parec
Ve’ahar jaca ahiv ašer al jado ha’šani
vajikra šemo Zara
A kad dođe vreme da rodi, a to blizanci u utrobi njenoj
I kad se porađaše, jedno dete pomoli ruku, a babica uze
i veza mu crven konac oko ruke govoreći: Ovaj je prvi
Ali on uvuče ruku, i gle izađe brat njegov, a ona reče:
Kako prodre? Prodiranje neka ti bude.
I nadeše mu ime Fares
Posle izađe brat mu, kome oko ruke beše
crveni konac i nadeše mu ime Zara
”Postanje” (Berešit, בראשית)
38: 27-28-29-30
.
Nošenje skarletne crvene boje na sebi po starom Jevrejskom običaju oduvek je predstavljao način talismanske zaštite od uroka i loše sreće, u tom bliskoistočnom podneblju poznatijeg i kao urokljivo, zlo, oko (ajin ha’ra’a, עין הרע). Naziv ovog običaja na hebrejskom jeziku glasi (hut ha’šani, חוט השני) i u bukvalnom prevodu čitamo ga kao – druga nit. Poreklo nalazimo, pre svih drugih tekstova, kabalističkom tumačenju gore citiranog stiha iz ”Postanja”, gde se pominje skarletna nit kada Tamar (תמר) ostaje trudna iz odnosa sa Judom (יהודה), kome rađa blizance. No, naznake se mogu videti i u drugim delovima tekstova Jevrejskih svetih knjiga.
Sâma nit obično je bila pravljena od skarletnog komada vune koji bi određenoj osobi bio ispleten u formi od 7 čvorova, dok bi se u isto vreme izgovarala i odgovarajuća molitva za vreme tog čina. Po završetu pletenja, upleteni konac bi bio nošen kao komad nakita oko zgloba ruke, za koji se, pak, veruje da predstavlja poseban deo ljudskog tela povezan s našim spiritualnim bićem.
Ovaj običaj se do današnjih dana održao i čak postao opšte prihvaćen čin u cilju zaštite od uroka u mnogim drugim sredinama i različitim kulturama svih meridijana. Prema istorijskom rečniku nemačkog jezika braće Grim (Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm), čuveni pisac Gete (Johann Wolfgang von Goethe) upravo je tome delimično i doprineo svojim delom, kada je napravio svojvrsnu korelaciju crvene niti i učenja o tzv. fundamentalnoj liniji (Weltanschauung) u svom ”Izvornim podobnostima” (Die Wahlverwandtschaften) iz sada davne 1809. godine. On je tu naziva roter faden.
S kraja 20. veka ovaj običaj doživljava svojevrsnu renesansu u društvu kada postaje popularan kod mnogih poznatih ličnosti tog vremena, a koje nošenjem iste doprinose toj novoj-staroj popularnosti crvenog konca oko ruke i koji tada postaje opšte poznat širim narodnim masama, mimo Jevrejskog življa.
