/ Lunocentrični jevrejski kalendar /
.
Jevrejski kalendar (Ha’Luah Ha’Ivri, הלוח העברי) je lunarni kalendar, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, a neki pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – jer broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama. No, da bi jevrejska godina (šana, שנה) bila usklađena sa solarnom godinom, što je veoma značajno kako bi određeni praznici padali u godišnja doba za koja su vezani, godišnji manjak od oko jedanaest dana nadoknađuje se ubacivanjem dodatnog meseca treće, šeste, osme, jedanaeste, četrnaeste, sedamnaeste i devetnaeste godine u svaki devetnaestogodišnji ciklus.
Dakle, jevrejski kalendar čine sledeći meseci:
סיון
Sivan
אייר
Ijar
ניסן
Nisan
אלול
Elul
אב
Av
תמוז
Tamuz
כסלו
Kislev
חשון
Hešvan
תשרי
Tišri
אדר א/ב
Adar I ili II
שבט
Ševat
טבת
Tevet
.
Sadašnji sistem je utvrđen kao stalan oko 360. godine, za vreme Hilela II (Hilel Nasi, הלל נשיאה), patrijarha palestinskih Jevreja. Pre toga, početak svakog meseca određivao je sanhedrin (סנהדרין) u Jerusalimu, na osnovu svedočenja očevidaca mladog meseca. Kako je na taj način bilo nemoguće unapred znati da li će tekući mesec imati dvadeset devet ili trideset dana nastao je problem u vezi s praznovanjem praznika Roš Ha’Šana (Glava godine, ראש השנה), jevrejske Nove godine, koji jedini od praznika pada na prvi dan u mesecu. Zato je odlučeno da se on praznuje dva dana, počevši nakon 29. dana prethodnog meseca. Slično tome, Roš Hodeš (ראש חודש), iliti mlad Mesec, obično se praznuje dva dana kad pada posle meseca od 30 dana. Ali u zajednicama u rasejanju, ta kalendarska neizvesnost mogla je da se stalno javlja polovinom meseca, jer su one zavisile od poruka koje su iz Jerusalima (Jerušalajim, ירושלים) prenosili glasnici. Stoga su one svim značajnijim praznicima dodavale jedan dan, osim Danu pokajanja (Jom Kipur, יום הכיפורים) jer se nije smatralo pogodnim da se strogi post koji taj praznik zahteva produžava.
Ti dodatni dani praznuju se i danas, osim u Izraelu (Erec Jisrael, ארץ ישראל), gde se taj postupak primenjuje samo na praznik Roš Ha’Šana, i u progresivnom judaizmu, koji se u celini vratio u Bibliji propisanom trajanju svih praznika. Kao polazna tačka za računanje godina uzima se stvaranje sveta, za koje su srednjovekovni jevrejski mudraci, na osnovu podataka iz Biblije, izračunali da se dogodilo 3760. p.n.e.
Iako se teško može reći da je taj datum u skladu s modernom naukom o kosmosu, to ukazuje na izrazito univerzalističko svojstvo judaizma koji svoj kalendar zasniva na kosmičkom događaju, a ne na nečemu što je od značaja samo za Jevreje.
.
