/ Sol Iustitiae Illustra Nos /

.

Solarna božanstva oduvek su igrala i i dalje igraju najveću ulogu u mnogim svetskim religijama i mitologijama. Stari Sumeri verovali su da je Sunce Utu, bog pravde i brat blizanac Inane, Kraljice Nebesa, koja je kasnije  identifikovana kao planeta Venera. Kasnije je Utu bio poistovećen sa istočno-semitskim bogom Šamašom שמש. Utu je smatran božanstvom pomagačem koji je to činio onima u nevolji i na prikazima obično se pojavljuivao s dugom bradom i testerom, koja simbolizuje njegovu ulogu kao donosioca pravde. Još od 4. dinastije antičkog Egipta Sunce je obožavano kao bog Ra , prikazan s glavom sokola, kraj solarnog diska i okružen zmijom. U periodu Novog carstva Sunce je bilo poistovećeno s balegarom čija je sferična kugla bale bila simbol Sunca. U obliku sunčevog diska Aten, Sunce je imalo kratku renesansu tokom Amarnskog perioda kada je ponovo postalo vrhovno, ako ne i jedino, božanstvo za faraona Ehnatona.

U proto-indo-evrospkoj religiji, Sunce je personifikovano kao boginja Sehul, tako izvedenice imena ove boginje u indoevropskim jezicima uključuju staronordijsko Sól, sanskritsko Surya, galsko Sulis, litvansko Saulė i slovensko Solnce. U starogrčkoj religiji, božanstvo sunca bio je muški bog Helios, ali tragovi još ranijeg ženskog solarnog božanstva sačuvani su u legendi o Heleni Trojanskoj. U kasnijem periodu Helios je sikretizovan sa Apolonom.

U jevrejskoj “Bibliji” (TaNaH, תנ”ך), Malahija kazuje da je Sunce pravednost, dok pojedine verske struje interpretiraju kao referencu koja direktno upućuje na Mesiju, Mašijah משיח. Iako sama ideja mesijanstva može biti i problematična s aspekta tumačenja religije, verske doktrine i suštinskog shvatanja jednog tako kompleksnog pojma kao što je pomazanik:

שמש צדקה
Шемеш цедака
Сунце праведно

.

U društvu i kulturi starog Rima, nedelja je bila dan boga Sunca. Ona je, potom, prihvaćena kao pandan jevrejskom Šabatu שבת za hrišćane koji nisu imali jevrejsko poreklo. Simbol svetlosti bio je paganski simbol koji su hrišćani usvojili i verovatno najvažniji, a koji nije potekao iz jevrejske tradicije. U paganizmu, Sunce je bilo izvor života, pružajući toplotu i osvetljenje čovečanstvu. Bilo je centar popularnog kulta među Rimljanima, koji bi u zoru stajali da uhvate prve sunčeve zrake dok su se molili.

Proslava zimskog solsticija, a koja je potom uticala na simboliku potonjeg Božića, bila je deo rimskog kulta nepobedivog Sunca (Sol Invictus).

.

.

.

שמש
Šemeš

.

Prvi pentakl Sunca dominantno prikazuje Boga Svemogućega. Njegovom principu u vladanju potčinjena su sva živa bića, bilo ona nama vidljiva ili ne. Shvaćena ili neshvaćena – sva su ona Njegova. Na hebrejskom jeziku Ime Boga Svemogućega je:

אל שדי
El Šadaj

מטטרון

Kosmički glas Sunca

Kao što se jasno i vidi, pentaklom dominira glava velikog arhanđena Metatrona (מטטרון), tzv. reprezenta Šadajevog kojeg još zovemo i Princem Lica, pojavnosti. Ujedno Metatron predstavlja i desnu stranu, muški aspekt Heruva כרוב, odnosno Heruvima, kako bi to u jednini ali na srpskom jeziku rekli, Zavetnog kovčega (Aron Ha’Berit, ארון הברית); dok je je s leve strane ženski princip – Sandalfon סנדלפון. Svakako El Šadajobjedinjuje obe strane. Oba uticaja. Krajnosti.

Kružni deo pentakla čini natpis na latinskom:

Ecce faciem et figuram eius per quem omnia faceta et qui omnes obediunt creature
Gledaj lice i oblik Onoga kroz Koga su sve stvari stvorene i Kome se sva stvorenja pokoravaju

.

.

.

II

Naredni, drugi pentakl Sunca zajedno s prvim ali i trećim, direktno pripada suštinskoj prirodi Sunca. Zvezdi. Instrument za potiskivanje preteranog ponosa, arogancije, za koje su takođe zaduženi duhovi Sunca. Solarni entiteti koji su po svojoj prirodi ponositi i lako umeju da skliznu u već pomenutu galopirajuću aroganciju.

Vidimo u ovom pentaklu karakteristične solarne sigile inteligencija zvezdanih objekata univerzuma, dok u kružnom delu čitamo sledeća i anđeoska Imena ovde invocirana:

שמשיאל Šemešiel

פאימוניה Pajmonija

רכודיה Rahodija

מלכיאל Malhiel

.

.

.

III

Treći pentakl Sunca, kao što je već pomenuto, služi kao dodatak za prethodna dva. Može lako biti korišćen u oba smera pre svega iz razloga što radimo s četvoroslovnim imenom, Tetragramatonom koji se prostire na sve četiri strane sveta i koji sveukupno obuhvata 12 pravaca prostiranja Postanja kao što i vidimo unutar i naokolo dvostruke kvadrature unutar kruga:

יהוה

.

Dakle, 12 pominjanja Ha’Šema, zajedno sa stihom iz Danila 4:34, gde je:

שלטני שלטן עלם ומלכותה עם־דר ודר
Шалтаниј шалтан алам у’малхуте им дар ве’дар
Чија је власт вечна и чије је царство од колена до колена

.

.

.

IIII

Četvrti pentakl tu je da omogući praktikantu da vidi entitete i duhove sa kojima radi i koje priziva. Centralnim delom dominira natpis na hebrejskom koji se potom odgovarajućim sigilima dalje grana na 8 strana, sigilima baziranim na Agripinom (Heinrich Cornelius Agrippa) sistemu “Transitus Fluvi“:

יהוה אדני Ha’Šem Adonaj

.

Reč o okultnoj azbuci koji možemo prevesti poput prolaska kroz reku, tok, ili na francuskom “Passage Du Fleuve“. Azbuka koja se sastoji od 22 znaka koju je opisao Kornelije Agripa u svojoj trećoj knjizi “Okultne filozofije” u Kelnu okvirno oko 1533. godine. Inicijalno je zvedena iz hebrejskog alefbeta i slična je drugom nebeskim sistemima pisanja, poput Metatronovog alefbeta (Alef bejs šel Metatron, אלף-בית של מטטרון). Sâm naziv može da se odnosi na prelazak Jevreja preko Eufrata prilikom povratka iz vavilonskog ropstva kako bi obnovili Hram u Jerusalimu.

Natpis u kružnom delu dolazi iz Psalama 13:3-4:

האירה עיני פן־אישן המות
פן־יאמר איבי יכלתיו
Хаијра ејнај пен ишан ха’мавет
Пен јомар ојвиј јехалтијн
Просветли очи моје да у смрт не утонем
Нека не каже непријатељ мој: „Надвладао сам га!”

.

.

.

V

Peti pentakl je tu da ispravnom invokacijom sebi omogućite prebacivanje s jednog mesta na drugo. Svojevrsna magijska teleportacija na neograničenim udaljenostima, u trenutku. Takođe vidimo upotrebu “Passage Du Fleuve” kojima se obrazuju sva neophodna imena na petnaklu, dok su iz Psalama uzeti stihovi 91:11-12 u kojima je zapisano:

כי מלאכיו יצוה־לך לשמרך בכל־דרכיך
על־כפים ישאונך
Kи малахајв јецауе лах ли’шмарха бе’хал дерахеха
Ал капајим јисаунха
Анђелима је својим заповедио да те чувају на свим путевима твојим
На рукама ће те носити

.

.

.

VI

Operacija sa šestim pentaklom, ukoliko je propisno izvedena, učiniće vas nevidljivim. U središtu, u formi jednakostraničnog trougla, još jednim anđeoskim alefbetom upisano je slovo koje svoj pandan nalazi u hebrejskom slovu Jud:

.

a odmah oko njega imamo i troslovni “Passage Du Fleuve” kojim je napisano:

שדי
Шадај
Свемогући

.

Istim slovima u spoljnom trouglu, po stranama, imamo sledeće fragmente jevrejske “Biblije” TaNaHa (תנ”ך):

Postanje 1:1
בראשית ברא אלהים
Берешит бара Елохим
У почетку створи Бог

Psalam 69:23
תחשכנה עיניהם מראות ומתניהם תמיד המעד
Техшахна ејнехем мерот у’матнехем тамид амда
Нека им очи потамне, да не виде, и заувек раслаби бедра њихова

Psalam 135:16
עינים להם ולא יראו
Ејнајим ла’хем ве’ло јиру
Очи имају, а не виде

.

.

.

VII

Poslednji, sedmi pentakl Sunca tu da onog koji ga je sačinio oslobodi ropstva, zatvora ili bilo kakvog lišavanja fizičke slobode. Potrebno je sve njegove elemente urezati u zlatu, precizno na dan i tačan sat pod upraviteljstvom Sunca. Na centralnom krstu vidimo imena entiteta koji gospodare nad materijom i energijom, kao i njihovih upravitelja, Gospodara elemenata:

.

Na posletku imamo izvod iz Psalama 116:17-17:

פתחת למוסרי
לך־אזבח זבח תודה ובשם יהוה אקרא
Питахта ле’мосерај
Ле’ха езбах зевах тода у’ве’шем Адонај екра
Ти си раскинуо окове моје
Теби ћу принети жртву захвалну и призваћу име Господње

.