U davnoj prošlosti postojalo je to jedno pleme koje je intuicijom prvo osetilo jedinstveni impuls Čoveka kao celine (Adama Kadmona, אדם קדמון); to pleme postalo je, potom, narod nazvan u svom istorijskom obliku – Jevrejima (jehudim, יהודים). Taj narod, narod Izraela (am Izrael, עם ישראל), bio je obdaren impulsom i vođama, vrlim ličnostima onoga vremena, od kojih je Mojsije (Moše, משה) bio najveći. Figuri Mojsija pripisujemo koncept kulture koja postaje stub ličnosti, čak i u njenom kolektivnom smislu (ono što bi neki nazvali i egom). Znati sve i biti u stanju učiniti sve, to znači biti Ličnost.

Mojsije je smatrao značajnim da Jevreji znaju da Adonaj (יהוה) postoji samo kao inkarnacija sâmog Izraela i da narod Izraela treba da bdi nad besmrtnim, inkarnisanim božanskim Adonajem, upravo i zbog toga što su oni i izumeli tu najveću stvar koja se mogla zamisliti:

• Ja sam… (Ani, אני)

• Mi smo… (Anahnu, אנחנו)

• Vi ste… (Aten, אתן)

Intuicija Jevreja izumela je čovečanstvo u središtu (Boga) i da Bog postoji samo radi toga da podržava Adama (אדם), a kroz njega i Avrama (אברהם), Isaka (יצחק) i Jakova (יעקב). Mojsije postoji zbog toga da pomogne Izrael i da izvede narod Izraela na put njegove istorijske, svetske, sudbine.

Odnosno, istinskim verskim prvonošcima.

Ukratko, rasni duh Adama, kako nas istorija uči, inkarnisan je u Jevrejima, dok je Mojsije, čovek Izraela, bio je predvodnik Jevrejina, ili onog semitskog bića; onog tajanstvenog bića, kasnije rođenog u zemlji Izrael (Erec Israel, ארץ ישראל), koji je, na ulici, običnim vojnicima izričito objavio:

Adonaj Otac je u meni.

Ja sam njegova duša.

To je značilo, u stvari, da nema drugog Adonaja osim postojanja duha koji je u meni, a Ja sam u Njemu. Ali, često taj isti narod i ne razume duhovnost sopstvenog Izraela, ne razume poruke koje dobija, a one kažu da Izrael kao ideja treba/mora da postane univerzalan. Da čitav ljudski rod prihvati metafizički ideal ovekovečen u slici mitskog Izraela.

Celo čovečanstvo je izabrana rasa, u svakome postoji taj duh prodornosti. Svi ljudi mogu da postanu Ličnosti, ličnosti koje nose suštinski Koncept ideje Adonaja. Ovo je poimanje pomoću kojeg čovek može da postane pripadnik, jedan u rasi, isto što i rasa, narod. Da shvati da je čitavo čovečanstvo jedno biće i da je to jedno biće u svakome od nas.

To je odredište ljudske kulture, to je cilj civilizacije: dovesti sve rase, klase, grupe, sve ličnosti, do toga da shvate suštinu onoga – Ja; one samosvesnosti u sebi. Učiniti da shvate da su ličnosti i da ličnost, kao takva, znači Svet.