Solarnu sferu drevni mudraci su podelili, poput i prirode čoveka, na tri odvojene celine (tri tela). Prema misticima postoje tri sunca u svakom solarnom sistemu, analogna trima centrima života u svakom pojedinačnom životnom sklopu. Nazivaju se i trima svetlima.

To su:

• duhovno Sunce

• intelektualno Sunce

• materijalno Sunce

.

Duhovno sunce izražava moć Oca, duševno zrači život Sina, a materijalno sunce je prenosilac manifestacije Svetog Duha.

Čovekova priroda je, takođe, podeljena na tri različita dela: duh, dušu i telo. Njegovo fizičko telo razvilo je i oživelo materijalno sunce; njegovu duhovnu prirodu obasjalo je duhovno sunce, a njegovu intelektualnu prirodu spasila je istinska svetlost milosti – duševno sunce. Usklađivanje ta tri globusa na nebesima bilo je jedno od ponuđenih objašnjenja neobične činjenice da su orbite planeta eliptične, a ne kružne.

Paganski sveštenici su solarni sistem uvek smatrali za Velikog Čoveka i povlačili svoju analogiju o ta tri centra aktivnosti od tri glavna centra života u ljudskom telu: mozga, srca i generativnog sistema. Preobraženje opisuje tri tabernakla, od kojih je najveći u centru (srce), a manji su sa svake strane po jedan (mozak i generativni sistem). Moguće je da se filozofska hipoteza o postojanju tri Sunca temelji na naročitom prirodnom fenomenu koji se pojavio mnogo puta u istoriji. Pedeset prve godine nakon Hrista, tri sunca su odjednom viđena na nebu, a takođe i šezdeset šeste godine. Šezdeset devete godine, dva sunca su viđena zajedno. A između 1156. i 1648. godine zabeleženo je dvadeset sličnih pojava. Elem, priznajući Sunce za vrhovnog dobrotvora materijalnog sveta, hermetičari su verovali da postojalo duhovno sunce koje je služilo potrebama nevidljivog i božanskog dela prirode – ljudske i univerzalne.

Veliki Paracelzus je povodom toga napisao:

Postoji zemaljsko Sunce, koje je uzrok sve toplote, i svi koji su u stanju da gledaju mogu videti sunce, a oni koji su slepi i ne mogu da ga vide mogu osetiti njegovu toplotu. Postoji Večno Sunce, koje je izvor svih mudrosti i oni čija su duhovna čula probuđena za život videće to sunce i biće svesni Njegovog postojanja, ali i oni koji nisu postigli duhovnu svest, unutrašnjom sposobnošću koja se naziva i intuicija, ipak mogu da osete Njegovu moć.

Izvesni rozekrojcerski učenjaci dali su posebne nazive za te tri faze sunca:

duhovno sunce zvali su Vulkan

duševno nazivali su imenom Lucifer

a materijalno je bilo Demijurg

Lucifer ovde predstavlja intelektualni um neosvetljen duhovnim umom, pa je on stoga lažna svetlost. Lažna svetlost se konačno pobeđuje i spašava istinskom svetlošću duše, nazvanom Drugi Logos. Tajni procesi kojima se luciferski intelekt transmutira u hristovski intelekt predstavlja jednu od velikih tajni alhemije, a simbolizovani su procesom transmutacije neplemenitih metala u zlato.

U većini slučajeva, antičke religije su saglasne da je materijalno, ovo vidljivo sunce, pre reflektuje nego što je zvor energije. Sunce je ponekad predstavljano kao štit koji na ruci nosi Bog Sunca, kao što je slučaj kod Freja (Freyr), skandinavskog Solarnog Božanstva.

To Sunce odražava svetlost nevidljivog, duhovnog sunca, koje je pravi izvor života, svetlosti i istine. Fizička priroda univerzuma je prijemčiva i područje je delovanja. Nevidljivi uzroci tih delovanja pripadaju duhovnom svetu. Dakle, duhovni svet je sfera prouzrokovanja, materijalni svet je sfera delovanja, a intelektualni – ili duševni – svet je sfera posredovanja. Tako se Hrist, personifikovani viši intelekt i duša prirode, naziva Posrednik i On, na osnovu Svog položaja i moći, kaže:

Simbol mudrosti. Centar Moći ili Srce stvari. Sunce je središte energije i skladište moći. Svako živo biće u sebi ima centar života koji može porasti da bude Sunce. U srcu preporođenoga, božanska moć, uz podsticaj Svetlosti Logosa, izrasta u Sunce koje osvetljava nejgov um.

Zemaljsko sunce je slika ili odraz nevidljivog nebeskog Sunca; ovo drugo je u području Duha, a prvo je u području Materije i ono svoju snagu prima od drugoga.

Ono što je sunce za solarni sistem, to je duh za telo čoveka, jer je njegova priroda, organi i funkcije su poput planeta koje okružuju središnji život (ili sunce) i žive od njegove emanacije.

Solarna energija u čoveku podeljena je u tri dela, koji su nazvani trostruki ljudski duh čoveka. Za te tri duhovne prirode rečeno je da su blistave i transcedentne; kada su ujedinjene, one formiraju Božanstvenost u čoveku. Čovekova trostruka niža priroda – sastavljena od njegovog fizičkog organizma, njegove emocionalne prirode i njegovih mentalnih sposobnosti – odražava svetlost njegove trostruke Božanstvenosti i o Njoj svedoči u fizičkom svetu. Čovekova tri tela simbolizuje uspravan trougao, a njegovu trostruku duhovnu prirodu obrnut trougao. Ta dva trougla, sjedinjeni u obliku šestokrake zvezde koju jevrejski narod zove Davidovom zvezdom/Davidovim štitom (Magen David, מגן דוד). Ti trouglovi simbolizuju duhovni i materijalni univerzum, povezane u sklopu ljudskog stvorenja koje učestvuje i u Prirodi i u Božanstvenosti. Čovekova životinjska priroda ima učešće na zemlji, nejgova božanska priroda na nebu, a njegova ljudska priroda učestvuje u posredništvu.

Takođe, zlato (Aurum, Au) je metal sunca i mnogi su smatrali da ono kristalizovana sunčeva svetlost. Kada se zlato pominje u alhemijskim traktatima, ono može predstavljati ili sam metal ili nebesku sferu koja je njegov izvor, ili duh. Sumpor (Sulphur, S) je, zbog svoje vatrene prirode, takođe povezan sa suncem. Pošto je zlato simbol duha, a neplemeniti metali predstavljaju čovekovu nižu prirodu, neki alhemičari nazivani su rudari i bili su prikazivani kako krampovima i lopatama kopaju zemlju u potrazi za plemenitim metalom – onim finijim osobinama karaktera zakopanim u materijalnost i neznanje zemlje. Dijamant skriven u srcu crnog grafita ilustrovao je isti princip. Tako bi se tragalac spuštao u tamu materijalne iluzije u potrazi za razumevanjem, tim biserom.

Kada su alhemičari izjavljivali da svaka živa  i neživa stvar u univerzumu sadrži seme zlata, želeli su da kažu da čak i zrnce peska poseduje duhovnu prirodu, jer zlato je duh svih stvari. Otud sledeći aksiom:

Seme je beskorisno i nemoćno ukoliko se ne stavi u odgovarajuću sredinu.