Kosmos se u svom prvobitnom aspektu sastoji iz tri rotaciona kretanja. Sve što postoji nije ništa drugo do kretanje – čisto kretanje, nastalo iz prvobitnog kretanja. Kosmos je omeđen onim kretanjem koje nazivamo prstenom Graničnikom. Međutim, pored prstena Graničnika postoje još dva pravca kretanja. To su prsten Kosmos i prsten Haos, dobro i zlo, odnosno sile nama pod tim imenima poznate. Iako oni deluju na sve što se nalazi unutar prstena Graničnika, ono što je u njemu ne može preći granice tog prstena. Ova tri elemnta predstavljaju praelemente kosmosa. Neki bi ih i prvim Trojstvom nazivali. Zbog toga se i Svevišnje biće uglavnom kao Trojstvo materijalizuje u mnogim religijama. Tri kao osnovni broj, jer se tako sve može svesti na ova tri dejstva, a sve što kasnije nastaje može se objasniti međudejstvom ovih sila:

• Sila prstena Kosmosa koja teži ka centru;

• Sila prstena Haosa koja teži ka okolnom svemiru;

• Sila prstena Graničnika koja održava ravnotežu među njima, ne dozvoljavajući da jedan od njih prevlada.

.

Prsten Graničnik – proistekao je iz prstena Kosmosa, te tako više nalikuje njegovoj prirodi nego prirodi prstena Haosa. Uvek se mora imati na umu da prsten Haos ima sklonost ka svemiru neispoljenog i težnju da se vrati u neispoljenje. On je okrenut prošlosti i večito nastoji da uspostavi uslove koji su u prošlosti vladali. Prsten Kosmos teži da se usredsredi, a prsten Haos da se raspline. Težnja prstena Kosmosa okrenuta je ka budućnosti.

Prsten Haos ne može ništa da stvori, jer svaka sila koju on rađa rasplinjuje se u okolnom svemiru. Međutim, prsten Kosmos, udružen sa prstenom Graničnikom, konzervira svoje sile, jer sile koje on zrači u svemir unutar njegovog okruženja ne mogu ponovo izaći napolje, jer ih ograničava dejstvo Graničnika, stoga se one upuštaju u akciju i interakciju među sobom, stvarajući sve složenije i složenije odnose i uticaje. Beskonačno reflektujući se.

Kada dostigne maksimum momenta svoje vrste kretanja, svaki oblik sile rađa sekundarna kretanja, koja na sebe preuzimaju ovako stvoren višak sile. Jer sila rađa silu, kada se neometano kreće. Prvobitna aktivnost je Kretanje, zatim Svetlost i Zvuk.

Kretanje prstena Kosmosa stvara sekundarne vrtloge unutar zone svog dejstva. On teži da u svoj spin uvlači sve više i više svemira. Kako se ne može širiti ka spolja, on se širi ka unutra, tako da rotirajući pojas konačno postaje rotirajući disk sa nepomičnim centrom. Ovaj disk, budući da ga rotira sekundarno kretanje, odnosno prsten Graničnik, postaje rotirajuća sfera.

Iako ova tri prstena (Kosmos, Haos, Graničnik) nastavljaju da rotiraju, svaki za sebe na jednoj ravni, sinteza njihovih kretanja rađa seriju rotirajućih radijusa. Ti radijusi su zraci. Tu zrak zamislite kao seriju rotirajućih spirala koje povezuju centar sa periferijom, pri čemu je:

• dejstvo prstena Haosa u sili koja prouzrokuje izlaznu struju koja se kreće prema periferiji;

• dejstvo prstena Kosmosa u sili koja prouzrokuje strujanje ka centru;

• centar – sinteza i ravnoteža svih sila.

.

Tako pored tri velika primara koji su u potpunosti izvan kosmosa koji su stvorili, imamo i čisto kosmičko kretanje-kretanje zraka, koji struji ka periferiji i nazad, ka centru. Ove Zrake – kružne zrake, koji se odbijaju o Graničnik – treba da zamislimo u parovima, a svaki od njih je u posebnoj vezi sa svojim parom koji se nalazi nasuprot njega, tako da njihovo kretanje u suštini ima oblik položene osmice (∞), pri čemu se izlazna struja nalazi gornjem delu jedne polovine kruga i u donjem delu suprotne polovine.

Među ovim novim kretanjima stvaraju se pritisci iz kojih nastaje serija koncetričnih prstenova , tako da kosmos biva izdeljen na segmente. Zrakova ima dvanaest, a koncetričnih krugova – sedam.

Unutar segmenata ustanovljuju se kretanja poznata kao tangencijali. Najbliža analogija tim kretanjima je Braunovo kretanje čestica (Brownian motion) u fizici. Ukrštanjem zrakova i krugova nastaju uglovi, a oštro tangencijalno kretanje, stvoreno na ovaj način, uvodi u kosmos novi faktor.

Do sada smo razmotrili tri vrste kretanja:

• Interakcija primarnih prstenova;

• Interakcija sekundarnih zrakova i krugova;

• Tangencijalno kretanje, prouzrokovano opozicijom uglova.

.

U tangencijalnim kretanjima, linije sila neprekidno prelaze preko putanja drugih linija sila. Tamo gde se one ukrštaju, strava se mali vrtlog, kao posledica njihovih suprotstavljanja u međusobnom dodiru. Tako umesto da nastave da se kreću u blago zakrivljenoj liniji, one se prelamaju u novi oblik kretanja i, okrećući se jedna od druge, postaju relativno statične, tvoreći složenu jedinicu – dve sile koje više nisu zasebno izložene privlačnim dejstvima većih sila, već zajedno trpe ove uticaje. Tako se obrazuju strukture slične onome što danas zovemo atomima – dve međusobno prožete sile, koje stvaraju vrtlog i okreću se jedna oko druge, umesto da kruže granicom kosmosa.

Ovde je dat opis nastanka prvobitnih atoma. Ti atomi, delujući kao jedinice, isto reaguju na privlačnost okolnih kretanja, pridružuju im se  i ponovo dolazi do istog procesa. U kretanju se susreću i spajaju i proces se nastavlja. Složeni atomi imaju tendenciju da se krću ka priferiji, dok prosti teže da ostanu u blizini centra.

U ovakvoj postavci stvari sledi:

• Kretanje prstenova odnosi se na Aposlut.

• Kretanje zraka i koncetričnih krugova odnosi se na Manifestaciju.

• Kretanje tangencijala unutar segmenata odnosi se na Evoluciju.

• Kretanje vrtloga odnosi se na Oblik.

• Kretanje složenih atoma odnosi se na Život.

.

Ovo su temelji. Njihovi uticaju su osnovni, u tim kosmosima. Upravo njihova revolucija čini velike cikluse, takozvane: Dane i Noći manifestacije – pri kojima je Dan vreme kada se neki aspekt kosmosa nalazi u pozitivnoj zoni magnetskog polja, a Noći na aspekt negativnog delovanja. U stvaranju atoma učestvuju isti oni zakoni koji su omogućili da prsten Kosmos i prsten Haos stvore kosmos.

Upravo zakon suprotstavljenih sila i tvori stabilnost. Pošto su suprotstavljene sile stvorile atom, on i sam postaje sila jer se kreće. Tako dolazi do različitih vrsta tangencijalnih reakcija. Na taj način se oko jednostavnog pravouganonog kretanja, koji proizvodi jedna suprotstavljena sila, obrazuju vrtlozi poliedarskog tipa.

Ovo su dakle prvobitna dejstva. Skelet kosmosa.