Srećnici koji bi uspešno položili test bili su smatrani dostojnim da budu upućeni u znanja koja će im omogućiti silazak do merkave, posle brojnih iskušenja i opasnosti, pošto bi prošli sva nebesa i sedam uzvišenih palata. Očigledno se radi o jevrejskoj varijanti jedne od najvažnijih gnostičkih i hermetičkih tema II i III veka nove ere:

• uzdizanju duše sa zemlje,

• njenom letu kroz neprijateljske sfere planeta – anđela i gospodara kosmičkih prostranstava

• i povratku božanskom domu, povratku koji je tumačen kao iskupljenje.

Opis tog puta kakav nalazimo u književnosti hehalota i merkave (Seferot Hehalot ve’Merkava, ספרות ההיכלות והמרכבה) što na hebrejskom i znači palata, te mnogi kabalistički motivi se baziraju na tim tekstovima, posebno iz drugog dela “Velikih Palata” (Gadol Hehalot, גדול ההיכלות).

Mističkom uspinjanju prethodi asketska priprema u trajanju od 12 do 40 dana. Opis tih priprema sačuvan je u delima predstavnika Vavilonske akademije, iz vremena 1000. godine n.e. Poseban položaj tela koji se zauzimao tokom te asketske pripreme omogućava dubok samozaborav, a poznate etnološke paralele dokazuju nam da je veoma pogodan za prehipnotičku autosugestiju. Najpre se moralo postiti više dana i ležati s glavom među kolenima, recitujući molitve i pevajući himne. Tek će posle toga iskušenik biti u stanju da ugleda unutrašnjost i nebeske odaje i sedam palata… Kao da je ušao u njih i prošao ih jednu za drugom. Sličan opis postoji i kod kineskih šamana – sed na stolici sa glavom među kolenima, da bi se zatim tri puta, dubokim glasom, ponovila basma. Nakon toga dolazi do određene promene u svesti. Isti takav položaj tela nalazimo i u “Talmudu” (תלמוד) kada se govori o Hanini ben Dosi (חנינא בן דוסא‬) zadubljenom u svojoj molitvi.

Posle uspešno završene pripreme posvećenik u stanju ekstaze kreće na put. Knjige Velikog hehalota ne opisuju detalje njegovog uspona kroz sedam nebesa, već samo prolazak kroz sedam palata na najvišem sedmom nebu. Arhoni gnostički vladari sedam planetarnih sfera koji se protive oslobađanju duše zemaljskih okova zamenjeni su u judaizmu četama vratara s leve i desne strane ulaza u nebeske odaje kroz koje duša mora proći. Da bi to učinila, potrebna je neka vrsta pasoša, koji se sastoji od magijskog pečata s tajnim imenom koji garantuje sigurnost od različitih entiteta pri prolasku, omogućivši nastavak putovanja bez opasnosti.

Na svakom stupnju uspona potreban je nov pečat, kako putnik

Veliki hehalot veoma detaljno opisuje čitavu magijsku proceduru u kojoj svi pečati i sva tajna imena potiču od same merkave, gde:

Стоје попут ватрених стубова око ужареног престоља Створитеља.

.

Ovi pečati, koji imaju dvostruku ulogu zaštitnog oklopa i oružja, nastali su usred potrebe duše da se zaštiti tokom svog uspinjanja. Mistici su u svom ekstatičnom transu osećali i frustraciju koju su želeli da prevaziđu uz pomoć dužih i komplikovanijih magijskih formula, simbola teške i neizvesne borbe za prolaz kroz kapije koje su zaprečavale njihov napredak. I kako se fizička snaga iscrpljivala, magija je sticala sve veći značaj, tako da su na kraju čitave strane bile ispunjene, na prvi pogled besmislenim, nizom magijskih formula, koje bi kao ključ trebale da otvore zatvorena vrata. Upravo je moguće na ovakav način objasniti obilje magijskih elemenata u mnogim tekstovima hehalota. Posebno su česti u neobjavljenim spisima. Ovu činjenicu potvrđuju moderna proučavanja helenističkog sinkretizma koja su iznela na videlo grčke i koptske magijske papiruse nastale u Egiptu u rimskom periodu u kojima su spojeni verski zanos i mistička ekstaza s magijskim verovanjima i praksom. Svako tajno ime obezbeđivalo je novi element magijskog oklopa protiv demona, sve do onog momenta kada magijska energija više nije bila dovoljna da obezbedi prelaženje prepreka na putu ka merkavi.

Tako se jasno vidi da postoje dve različličite etape:

• starija – u kojoj pokret predstavlja živu realnost, a magijski pečati i imena imaju svoj smisao

• i mlađa – u kojoj je došlo do degeneracije, usled čega je i tumačenje tekstova olakšano

Prva etapa predstavljena je “velikim” (gadol, גדול) i “malim” (katan, קטן) hehalotom, a druga brojnim tekstovima poput “Midraša deset mučenika” (Aseret Harugej Malhut, עשרת הרוגי מלכות) i “Alfabeta rabi Akive” (Otiot de-Rabi Akiva, אותיות דרבי עקיבא). U drugoj etapi magijski sadržaj više ne predstavlja fizičku stvarnost i zato se postepeno gubi. Opasnosti uspinjanja kroz palate sedme nebeske sfere su ogromne, posebno za one koji su na taj put krenuli bez adekvatnih priprema. Na svakom višem stupnju opasnosti su sve veće. Anđeli i arhoni navaljuju na uljeza da bi ga oterali, a vatra koja izbija iz tela askete preti da ga samog proguta.

Jevrejska “Knjiga proroka Enoha” (Sefer Ha’Enoh, ספר חנוך) prenosi diskurs patrijarha rabi Jišmaelu u kojem on opisuje svoju metamorfozu u anđela Metatrona (מטטרון) kada se njegovo telo pretvorilo u plamene baklje. Veliki hehalot kaže da će se to isto dogoditi svakome ko nije dostojan uspinjanja. Upozoreni su da se izlažu velikoj opasnosti. Jedan odlomak ističe da mistik mora biti u sanju da stoji bez nogu, izgubljenim u prethodnom procesu. Stajanje bez nogu i ruku u prostoriji bez oslonca.

Najzanimljiviji odlomak potiče iz “Malog hehalota” i predstavlja tumačenje čuvenog citata iz Talmuda i Tosefte (תוספתא), traktat Hagiga (Masevet Hagiga, מסכת חגיגה):

Четворица уђоше у рај: Бен Азај, Бен Зома, Ахер и раби Акива. Раби Акива рече осталима: “Kада будете стигли до места са блиставим мермерним плочама нипошто немојте рећи: Воде, воде” Јер је записано: Kо лаже не може остати у мом видокругу.

.

Sva moderna tumačenja ovog slavnog odlomka prilično su nategnuta i čak preterano iracionalna u preteranoj želji da se po svaku cenu sačuva privid racionalističkog pristupa. Kaže se da se odlomak odnosi na kosmološke spekulacije o prvobitnoj materiji.

Ipak, činjenica je da pozni mistici merkave nisu imali problema da pravilno shavte ovaj odlomak, što dokazuje da tradicija tanaitskog misticizma i teozofije bila živa, mada je izvesno da su kasnije neki detalji pridodati.

Evo još jednog primera rukopisa tekstova hehalota:

Ако би се појавио неко недостојан да своје очи спусти на Kраља у његовом сјају, анђели би на вратима пореметили његова чула и његове мисли.

И када би му рекли: “Уђи” и он то учинио, истог момента би га шчепали и бацили у усијану реку лаве. А на капијама шесте палате изгледало би му као да се стотине хиљада и милиони водених таласа сручују на његову главу иако тамо нема ни једне једине капљице воде, већ само етерично светлуцање мермерних плоча.

Али када би упитао анђеле шта значе сви ови таласи, они би се камењем бацили на њега и узвикнули: “Несрећниче, чему ти служе очи ако не видиш? Да ниси од оних који се клањају Златном телету и који су недостојни да виде Kраља у свој његовој лепоти?”

Зато нека ово буде знак за сва времена и опомена свима да пред капијама шесте палате буду обазриви.

.

To nam kazuju stari tekstovi i sasvim je nepotrebno dokazivati autentičnost vizije vode koju je doživeo mistik. Slične vizije opasnoszi opisane su i u tzv. Mitrinoj liturgiji na velikom magijskom papirusu u Parizu (“The Mithras Liturgy“, The Great Magical Papyrus of Paris, part of the Greek Magical Papyri). Taj dokument pruža jasne paralele u detaljima i atmosferi s pričama iz Velikog hehalota.

Veoma su slikoviti opisi poslednjih stupnjeva uspona u Velikom hehalotui prolaza kroz šestu i sedmu kapiju. Oni nisu međusobno jednoobrazni već predstavljaju kompilaciju različitih dokumenata i predanja o priznatim iskustvima mistika merkave. Rasprave između putnika i vratara šeste kapije – arhona Domiela (דומיאל) i Kapciela (קפציאל) – potiču iz veoma ranog perioda. Njihova neobična karakteristika je pojavljivanje izvesnih grčkih formula u rudimentarnom obliku, obliku koji izdavači u Vavilonu očigledno nisu pravilno razumeli, već su ih smatrali za magijska imena božanstva.

Koncept sedam nebesa kroz koje se duša uspinje ka svom prvobitnom domu – bilo posle smrti ili u ekstazi – veoma je star. Slični opisi sedam nebesa praćeni listom imena arhona sačuvani su iz postmišnaitskog perioda, a potiču iz škole mistika merkave. Upravo u njima nalazimo potpuno ezoteričnu doktrinu. Tako npr. u Jezekiljevim vizijama Jezekilj (Jehzekel, יחזקאל) vidi sedam nebesa i sedam merkava koje se ogledaju u vodama reke Šebra. Ovaj vid razmišljanja o sedam merkava koje odgovaraju sedam nebesa ne sadrži pomen o hehalotu – o odajama merkava.

Zamisao o sedam hehalota preoblikovala je stari koncept otkrivanja kosmološke strukture sveta prilikom uspinjanja u opis božanske hijararhije. Mistik u svom traganju za Bogom mora, poput posetioca na dvoru, proći beskrajne blistave dvorane i odaje.